Линта тражи да Комесаријат за избјеглице рјеши стамбено питање породице Ђурић и других прогнаничких породица

Поштована госпођо  Станисављевић,

Обраћа ми се велики број прогнаничких породица које су подстанари скоро 30 година. Дио породица које су прогнане 1991. године су подстанари већ 33 године. Прогнаничке породице су оправдано огорчене и разочаране јер њихово стамбено питање и даље није рјешено.  Садашња ситуација за њих је готово неиздржива услијед великог пораста кирије посебно у последњих неколико година. Поред тога, дио прогнаничких породица или поједини чланови имају озбиљне здравствене проблеме.

Један од многих прогнаних Срба који ми се обратио за помоћ јесте Горан Ђурић (1981) који дуги низ година са супругом и мајком живи у београдском насељу Калуђерица као подстанар. Горан Ђурић је као 14-годишњи дјечак, са покојним оцем, мајком, три сестре и покојном баком, протјеран у злочиначкој акцији „Олуја“ из села Полача код Книна са још око 250.000 прогнаних Срба. Као породица су послије „Олује“ живјели неколико мјесеци у прихватном центру у Јагодини, затим четири године у оближњем селу Остриковац. У насеље Калуђерица, општина Гроцка, су се доселили 1999. године гдје су наставили да воде подстанарски живот.  Били су принуђени да се досад 10-так пута селе из куће у кућу што је за њих представљало додатну муку и агонију.  Као породица су конкурисали за стан у насељу Овча али су остали испод црте као и многе друге прогнаничке породице.

Тражим од Вас, као комесарке за избјеглице и миграције, да предузмете конкретне мјере и активности и помогнете породици Ђурић и многим другим прогнаничким породицама да коначно рјеше своје стамбено питање и не да и даље живе по туђим кућама и становима.

Очекујем да ми одговорите на моје писмо у разумном временском року.

С поштовањем,

У Београду, 26. јун 2024. године

 

Предсједник Савеза Срба из региона и

народни посланик

Миодраг Линта