Литерарни круг Швајцарске ,,Златно перо” у Београду представио шести зборник ,,Надахнућа“

Зборник књижевних радова под називом „Надахнућа“ промовисан је 25. децембра у библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду у организацији Удружења српских писаца из Швајцарске „Златно перо“. На промоцији је представљен значајан број песника који су говорили своје стихове, а модераторка књижевне вечери била је председница Златног пера Милка Кајганић из Цириха, а родом са Кордуна, која у дијаспори негује српско писмо и језик, традицију и културу.

Поздрављајући ауторе заступљене у Зворнику и госте из дијаспоре и региона међу којима су присуствовали и Жељко Кнежевић, Љубомир Ст. Манасијевић, Ратко Стојиљковић, глумица Јасмина Стојиљковић, Весна Микић, Љубомир Вујовић, Ђурђица Драгаш Вуковљак, Бошко Мандић, Милена Жарковић, Марија Благојевић-ћерка Благоја Јововића, Гордана Цревар, Горица Белевић и Вида Зец и Гордана Бекчић… Кајганићева је напоменула да је ово шести по реду зборник који издаје Литерарни круг Швајцарске „Златно перо“, где се налазе радови поезије и прозе његових чланова и других аутора из осталих делова света, као и из матице Србије и Републике Српске. Овога пута у Зборнику се нашло 29 стваралаца.

Према речима Кајганићеве која је и уредница издања, из године у годину расте интерес за зборник и зато га представљају и на сајмовима књига у Новом Саду и Београду.

„Кад прелистате Зборник, задржите поглед и на дечијој поезији. Овде је и ћирилица, одлично штиво за наше малишане који живе у дијаспори и који похађају допунску српску школу. Сваки наш зборник заврши и у Националној библиотеци у Берну, где имамо одељак Сербика. Једног дана неки ће истраживач хтети истражити и Србе у дијаспори и нашу културу и наићи ће на све наше до сада штампане зборнике. И то је доказ да смо постојали као културни народ са својом историјом, традицијом и својом православном вером у туђини“, поручила је Кајганић која је радила као новинарка, а написала је шеснаест књига до сада, које се изучавају на Универзитету у Берну, у Ватикану, у 36 земаља и у 24 амбасаде широм света и у свим књигама је основни мотив њен родни Кордун. Њених шест романа преведено је на енглески језик, омогућавајући јој да допре до шире публике, а оставарила је и велики успех и као ко-сценариста филма „33 Анђела“.

„Ради се о мало познатој причи о заробљеним Србима у Другом светском рату тачније о српској деци у нацистичким логорима Норвешке који су ту страдали. У Коларићу, на Кордуну су усташе спалиле 104 Србина у српској цркви, међу њима и тридесетак деце. Ону осталу децу су потрпали у камионе и одвезли чак у логоре у Норвешку.Тамо их је дочекала усташка сатнија, мучили их и клали. Кад се тај рат завршио, те исте усташе ( препознајем ја хрватска имена и презимена) су се вратили у Хрватску, признали су им стаж норвешких логораша и до своје природне смрти су примали новчану накнаду као жртве фашистичког терора. Филм је посвећен очувању сећања на тужну судбину више од две стотине српске деце која су током Другог светског рата била заточена у нацистичким логорима у Норвешкој, након што су претходно прошла кроз логоре смрти Јасеновац, Сисак, Стара Градишка и Старо Сајмиште“ ,објаснила је ова свестрана жена и и неуморни сакупљач народног блага и предања народа Кордуна, те његовим анегдотама, заступа и заснива радозналу публику широм Европе и тако часно преноси свога рода глас.

Милка Кајганић је рођена у Козарцу, општина Вргинмост, на Кордуну. Завршила је Вишу медицинску школу и Правни факултет. Писањем се бави од 1989. године као независан новинар.

„Сада се ради на снимању филма по сценарију моје књиге „Казивање ђеда Кордунаша“ у којој је главни лик ђед Симат солунски борац који преживљава и Други светски рат, враћа се у своје порушено село, обнавља свој дом и живи на Кордуну до 1992. године“, открила је Кајганић.
Жељко Кнежевић је такође дошао из Швајцарске, из града Базела и овом приликом је, прочитавши своје стихове, говорио и о Милки са којом се познаје 30 година.

„Ја сам сваки пут изнова изненађен са којом енергијом Милка све ово покреће и што чува оно наше у туђем свету, а то нимало није лако. Ја сам до сада објавио 10 књига , а након многих земаља света у којима сам радио у својој струци Техничких наука, сада сам у Швајцарској“, казао је Кнежевић који је пореклом из Книнске Крајине.

Скуп је поздравила и ћерка Благоја Јововића, Марија Јововић која је ауторка две књиге у којима се говори о овом знаменитом Србину који је у Аргентини 1957. године убио усташу Анте Павелића.

Шта је циљ издавања већ шестог по реду Зборника најбоље описују речи : „По природи овог зборника можемо га слободно назвати „Антологија српске књижевности у расејању. Све ауторе заступљене у зборнику карактерише једна заједничка тема, носталгија, а осим тога као главне карактеристике провлачи се и јединствен поглед на живот у туђини и искуство у новим животним срединама. Поред тога што оваквим радовима аутор задовољава своју душу, блажи носталгију, али одржава и везу са матицом и родним завичајем и гради мостове. Зборник „Надахнуће“ не само да промовише књижевно стваралаштво српске дијаспоре, већ и доприноси очувању језика и писма и тешње повезивање са матичном земљом кроз књижевност“, како је записано у предговору Зборника који потписује главни и одговорни уредник Књижевног ЕСНАФ-а Илија Шаула, као издавач.

На промоцији су наступили певачка група Удружења „Славонија у срцу“, Удружење „Шамарица“ из Земуна и Мира Радојичић који су крајишком песмом употпунили атмосферу вечери.

новинарка „Српског кола“
Весна Пешић