ЛИВАЊСКО ЈЕ ПОЉЕ МЈЕСТО ВАСКРЕСЕЊА ГДЈЕ БЛИСТАЈУ МОШТИ И ОД СУНЦА ЈАЧЕ: Одржана прва литургија свештеномученицима ливањским
НА ЛИВАЊСКОМ пољу где Бистрица тече, заклани у јаме бацани су преци, потомци се данас радују са Христом, мученици српски постадоше свеци. Ово више није поље где се страда и долина смрти где се стално плаче, Ливањско је поље место васкрсења где блистају мошти и од сунца јаче. Овим је стиховима завршио своју беседу у храму Успења пресвете Богородице у Ливну, у Босни и Херцеговини, владика бихаћко-петровачки Сергије, обнародујући тако да су свештеномученици и новомученици ливањски ове године постали свеци.
Он је предводио свечану литургију која је први пут у граду старца Вујадина одржана уместо парастоса свештеницима Ристи Ћатићу, Кости Станишићу и Илији Будумиру који су заједно са још 1.600 православних Србим пострадали од усташке руке тако што су бацани у јаме у Ливањком пољу, око Огњене Марије 1941. године. Њих је СПЦ у мају ове године прибројала сабору светих.
– Постојаћемо све дотле докле будемо памтили, а како будемо памтили претке, тако ће и нас упамтити потомци. То је историјска правда која се не може заобићи, зато памтимо, помињимо и молимо се онима који нас воле са небеса, који нас не остављају чак ни онда када их заборавимо изморени непотребним бригама овога света – поручио је владика Сергије окупљеном народу.
А окупили су се у великом броју православни Срби из Ливна и пространог Ливањског поља, расејани по свету после војне операције хрвтске војске „Олуја“. Дошли су, као и сваког лета од 1995. да обиђу порушене домове, гробља и малобројне рођаке који су се вратили да наставе живот у завичају.
– Наша света обавеза, али и мотива да сагледамо себе и да из дана у дан постанемо бољи. Да се волимо и међусобно помажемо, да не заборавимо једни друге, баш као и овај град и овај крај који је у српској историји дао бројне јунаке, свештенике, песнике и мученике – поручио је владика бихаћко-петровачки.
Током лета у селима у доњем делу Ливањског поља где су живели Срби и где је сада, нажалост, остало малобројно српско становништво, одржавају се бројна окупљања расејаних. Традиционалне завичајне скупове у свок селу имају Басташани, Нугларани, Грковчани, Казанчани, Пеуљани. Сви су обновили порушена гробља у својим селима, а у некима чак и изградили цркве-капеле.
Свечаном литургијом у храму у Ливну обележена је не само 81 година од великог страдања Срба на овом подручју, већ и 31 година како њихове мошти извађење из јама широм Ливањског поља и похрањене у заједничку спомен костурницу која се налази непосредно поред цркве Успења пресвете Богородице. Ранијих година у костурници је на Огњену Марију служен помен свим страдалима.
Ове године поред свештенства бихаћко-петровачке епархије, на литургију су дошли и бројни гости, свештеници који су службовали у овој цркви Мирко Јамеџија, који је у Ливну службовао до почетка грађанског рата, Жељко Ђурица, који је први свештеник који је дошао у цркву након завршетка сукоба, бивши амбасадор БиХ у Грчкој Бранко Докић, начелник општине Босанско Грахово Урош Ђуран, представници Удружења Огњена Марија ливањска из Београд, које негује традицију, обичаје, културу и посебно културу сећања овог краја, монахиње из Жиче, каои бројни грађани и верници.
