удружени злочиначки подухват

Међународна заједница ћути као и прије 25 година

Документационо-информациони центар “Веритас” саопштио је, поводом 25 година од прогона и убијања Срба у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја”, да се у Хрватској славље тим поводом претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима, а да међународна заједница, укључујући и НАТО и ЕУ, “ћути као што је ћутала и прије 25 година”.

“Веритас” подсјећа да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина /РСК/.

Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН, и да су представници РСК дан раније у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

“Веритас” наводи да је против крајишких Срба – око 230.000 житеља са око 30.000 војника, ангажовано око 200.000 хрватских војника, а ако се томе додају снаге такозване Армије БиХ и НАТО, агресора је било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање седам према један у корист агресора.

“Народ западне Крајине, њих више од 220.000, поучен `историјским искуством`, креће у до тада највећу српску `сеобу`, на исток браћи по вјери и нацији, а и кад је престао сваки отпор, агресор је убијао људе који нису хтјели или могли са својих вјековних имања, али и оне у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске”, подсјећају из “Веритаса”.

На евиденцији “Веритаса” налазе се имена 1.872 погинула и нестала Србина из ове акције и послије ње, од којих је 65 одсто цивила.

Три четвртине цивила старије је од 60 година, а међу жртвама су 552 жене или 30 одсто, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што је један од “црних” рекорда грађанског рата деведесетих година прошлог вијека на просторима претходне Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.150 људи, док се на евиденцији несталих води још 722, односно 38 одсто, од којих 278 жена.

“Веритас” истиче да Хрватска избјегава, без ваљаног разлога, ексхумације чак и познатих мјеста укопа са више десетина посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком “непознат”, што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 341 ексхумираног посмртног остатка.

Око 1.500 припадника војске РСК преживјело је заробљавање, од којих су многи суђени и осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичних дјела ратног злочина, а око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле.

Ова агресија, под кодним називом “Олуја”, спровођена је, као и оне које су јој претходиле, по тактици “спржене земље”, што је половином новембра 1995. године досегло размјере потпуног затирања српске заједнице у Крајини.

“Веритас” подсјећа да Савјет безбједности УН, осим “снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размјера”, није донио било какве казнене мјере против агресора.

“Олуја” је једини догађај у којима су Срби из Хрватске жртве, који је суђен пред Хашким трибуналом.

Претресно вијеће је једногласно закључило да су двојица од тројице оптужених хрватских генерала били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха била трајно уклањање српских цивила из Крајине силом или пријетњом силом, и осудило их, Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, али је Жалбено вијеће поништило пресуду и ослободило их по свим тачкама оптужбе.

Међународни суд правде је кроз образложење своје пресуде из фебруара 2015. године операцију “Олуја” квалификовао као акцију етничког чишћења.

Да би натјерали Србе да напусте своја вјековна огњишта, гранатирали су њихове градове и избјегличке колоне, убијали и физички и психички злостављали заостале цивиле и војнике и спречавали им повратак, али ни то све скупа, по оцјени суда, није досегло ниво геноцида, јер недостаје “геноцидна намјера”.

“И умјесто да Хрватска, и без налога Међународни суд правде, одустане од слављења `акције етничког чишћења и масовних злочина` као двоструког државног празника /Дан побједе и домовинске захвалности` и Дан хрватских бранитеља/, славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима, наводи “Веритас”.

У саопштењу се истиче да су се обећања о заштити мањинских националних права, која су хрватски званичници дали на дан уласка Хрватске у ЕУ, претворила у супротност – српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија.

Преузето са: СРНА

Коментари
  • Avatar

    Jedini nacin da se stvari poprave je vracanje oduzetih prava SRBIMA, A TO JE RAVNOPRAVNOST I DRZAVOTVORNOST. tada bi se mnogi vratili jer bi bili slobodni ili da se prizna Republika Srpska KRAJINA, sve dok se to ne ostvari. stvari ce se samo vrteti u krug na stetu SRBA.

    четвртак, 06. августа 2020.

Напишите коментар