Миличко Tрифуновић: Удружењe ратних добровољаца 1912-1918. у општини Беране нема услове за рад

Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране обиљежиће ове 2019. 85 година од оснивања и 23. године од обнове рада


Овом приликом о раду Удружења на конференцији за новинаре говорили су Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца и Горан Киковић, почасни предсједник Удружења ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца и предсједник Српске народне одбране Васојевића и лимске долине чије је члан Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца из Берана.

Горан Киковић је рекао да Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца из Берана обиљежава као дан оснивања дан када је у Беранама 18. фебруара 1934-те одржана Оснивачка скупштина Ратних добровољаца Среза Беранског. Сједници је присуствовало 150 добровољаца. На Скупштини је изабрана следећа управа:

Милан М. Вуковић, окружни начелник, предсједник Удружења; Никола Трифуновић, капетан, потпредсједник, који је од 1938. до 1941. године био предсједник Удружења; Панто Малишић, учитељ, секретар Удружења чије име носи славна Беранска гимназија;Вукић Вујошевић, трговац, благајник Удружења; и чланови: Зарија Јоксимовић, учитељ, предсједник Беранске општине; Симо Поповић, капетан у пензији са Полице; Милутин Голубовић, сељак са Буча; Богдан Обрадовић, учитељ из Лубница; Стојан Малевић, рез. потпоручник из Будимље; Милутин Бојовић, сељак из Загорја и Лаза Димић, резервни официр у пензији из Берана.

У тадашњем Беранском срезу било је 1 200 добровољаца, подсјетио је Почасни предсједник Удружења историчар Горан Киковић, који је написао књигу о овом удружењу под називом ”Преци и потомци” у којој је описан рад од оснивања 1934. до 2014. године.

Наша организација је као што сте сазнали настала далеке 1934. године и функционисала до другог свјетског рата 1941. године, послије рата није обнављан њен рад и тек је 15. новембра 1996-те група поштовалаца и потомака оних славних јунака са Мојковца, Гласинца и других битака и бојева, на челу са публицистом и хроничарем Васојевићâ Радомиром Губеринићем, обновила рад.

Киковић је истакао да је Удружење у протеклом периоду оправдало своје постојање, јер је уз помоћ шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја: 1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором – Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре и друге активности као што су ”Савинданске свечаности”, Видовданске свечаности”, ”Дани сјећања на српске јунаке и добровољце”,”Пријатељски и братски сусрети кроз градове и мјеста Србије”, Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори из 1918.”, посјете разним споменицима на територији Полимаља.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Регионални одбор Беране, данас ради и дјелује веома успјешно али нема задњих година подршку нити општине Беране нити државе Црне Горе и ако смо најстарије и најактивније Удружење али немамо основне услове за рад,као што су просторије, нити имамо помоћ од институција него се финансирамо из сопствених средстава. Све ово говори у каквим тешким условима дјелујемо и радимо. Зашто држави Црној Гори не одговарају овакава удружења чији су преци ослобађали и бранили Црну Гору од Турског и Аусторо-угарског окупатора у Балканским и Првом свјетском рату.

Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје о ргане: Скупштину,почасног предсједника, предсједника, потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа. Сви органи Удружења раде из почасти и добровољно. Рад Удружења је обновио 15. новембра 1996-те публициста Радомир П. Губеринић, који је био први предсједник. Почасни предсједник био је угледни старина из села Калудре Љубомир Бабић као једини живи добровољац из Балканских и Првог свјетског рата, потпредсједник примаријус др Миленко Вујовић, чланови одбора били су: правник Милош Барјактаровић, професор историје Драгомир Мијатовић и агроном Марко Бабовић. -казао је Киковић.

Миличко Трифуновић, је истакао да ово Удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја 1389-те па до 1918-те. Зато смо у протеклом периоду од 23. године од када смо обновили рад афирмисали заборављене догађаје, битке и јунаке Беранског краја и простора области Васојевићâ и тиме отргли од заборава нашу славну прошлост, зарад будућности наших потомака. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност.

– Данас Регионалном организацијом Беране руководе: почасни предсједник Горан Киковић, професор историје, предсједник Миличко Трифуновић,потпредсједници: Драган Радић,дипл. економиста,Душан Поповић, наставник Српског језика, Мишо Бојовић, привредник и Радован Губеринић,приватни предузетник, секретар је Живко Бјелановић, дипл. правник, и чланови Добривоје Вешовић, дипл. инг. арх. и др Данило Стијовић, стоматолог.

У оквиру Регионалног одбора дјелују и секције Удружења и то: Доњоржаничка – предсједник Вујадин Пантовић, Поличка – предсједник Мило-Јоле Цикић Шљакић, Заострошка – предсједник Томислав-Баћа Нишавић, Шекуларска – предсједник Влајко Лабудовић, Будимска – предсједник Вука Бабовић, Штитарска – предсједник Арсо Стијовић, секција Ђаловићи-Црвско -предсједник Бојан Ђаловић, Лужачка – предсједник Душан Поповић, Беранска -предсједник Драган Радић, Бераноселска – предсједник Драган Богавац, Дапсићка -предсједник Милан Мане Цимбаљевић, Црновршка – предсједник Данко Оровић, Петњичка – предсједник Војислав-Војо Барјактаровић, Скандинавска – предсједник Љубомир Т. Девић, секција младих – предсједник Новак Вешовић и секција жена – предсједница Весна Бабовић.-подвукао је Трифуновић.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Регионални одбор Беране добило за свој рад престижну награду општине Беране плакету ”21 јул” 2013. године и тиме награђено за свој предани рад али је заборављено од стране државе Црне Горе и једини смо који обиљежавамо дане ослобођења у Првом балканском рату и у Првом свјетском рату.-подвлачи Трифуновић.

Удружењe ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца из Берана и прича о нашем 23-годишњем раду на очувању историјског сећања јесте хроника напора вриједних појединаца међу којима је свакако и наш почасни предсједник Горан Киковић, без чијег залагања неби било оваквих резултата. Ми радимо на томе да подсјетимо потомке на врлине предака, да им укажемо на предачки морални кодекс, да подсјете, забиљеже и опомену, да оставе траг и о прецима, али и о свом напору да се предачке врлине не забораве. Саморазумијевање себе, свог бића и идентитета у географско-историјском простору беранског краја и Васојевића ову врсту напора чини племенитим послом, послом који је невидљив у тренутку, али јесте у времену и као такав остаје и опстаје као чин вриједан пажње и дивљења, јер уграђује у мозаик памћења непрекидно нова подсјећања на старе врлине и даје потомцима нову боју историјског постојања и самосазнања да смо беочуг у животу и времену и да се континуитет на једном историјском простору не постиже само непрекидним животом људских заједница у њему него прије свега континуитетом мишљења и морала, истовјетности са својим прецима, свакако обојеном бојом савременог трајања.

На путу свог опстајања током минулих вјекова Васојевићи, Србљаци, Шекуларци и друга племена из старе Црне Горе и Брда током прошлости изњедрили су бројне величине и народне трибуне, борце ”за крст часни и слободу златну”. Они су се прославили кроз многе славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре, Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице, Скадра, Мојковца…

Удружење је у протеклих 23 године од када смо обновили рад и у поменутом периоду постигли велике резултате на поштовању и његовању традиција добровољачког покрета који је на простору Васојевића зачет од постанка овог најбројнијег српског племена које је изњедрило јунаке попут Вука Брајотића, Миљана Вукова Вешовића, ђенерала Радомира Вешовића, Александра Саичића, Мила Саичића, Мила Кењића и других српских јунака и витезова који ”живе докле сунце грије”. Треба ли подсјећати да су Васојевићи у балканским ратовима и у Првом свјетском рату имали дванаест батаљона војске, односно двије бригаде. Зато је и наша обавеза да се сјећамо наших предака, зарад нас самих – њихових потомака.

Посебно смо поносни на сарадњу са Удружењем из Војвода Степе, чији рад уткан и у наше активности. ”Они су вриједни људи, потомци храбрих солунских јунака и добровољаца који нијесу заборавили ко су и од кога су. Обновили смо и подигли десет споменика и спомен обиљежја на простору Берана што говори о раду Удружења, које би хтјело да остави будућим покољењима драгоцјену историјску истину. Зато смо и поносни на наш рад” – закључио је Трифуновић.

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар