Милош Стојковић из Центра Спона за Извор и портал срби.HR из Вуковара – У Северној Македонији негују и чувају српски идентитет

Доносимо вам причу о животу Срба из Северне Македоније, њиховој борби за очувањем идентитета, покретању српског језика у школама те расколу између Српске и Македонске православне цркве. О свему овоме разговарали смо са активистом и историчарем из Скопља Милошем Стојковићем.

Српска заједница у Северној Македонији је медијски веома запостављена и због тога постоје веома ретке прилике када њихов глас доспева до шире публике. Окупљени су око неколико удружења који се баве очувањем српског идентитета, а један од активиста је и члан Српског културно информативног центра СПОНА историчар Милош Стојковић.

Милош, родом из Прокупља, је у Скопље дошао пре три године након што је магистрирао историју у Нишу. Тренутно ради у СПОНА-и као администратор те организује различите пројекте, трибине, изложбе и панел-дискусије. Свуда где му се нуди прилика, шири информације о животу Срба у Северној Македонији.

За почетак, шта је то СПОНА и чиме се све бавите?

СПОНА је формирана 2005. године, а осим информисања и организовања културног садржаја, бавимо се хуманитарним радом, помажемо српским и несрпским породицама у Републици Македонији и на Космету. Активности су нам више на нивоу српског културног центра него невладине организације па се због тога надам да ће ускоро у Скопљу бити отворен управо Српски културни центар по угледу на оне у Подгорици и Вуковару.

На који начин ширите информације о животу Срба из Републике Македоније?

Наш портал који се ажурира на дневној бази је покренут фебруара 2006. године и од тада на њему раде волонтери. То је једини информативни портал на српском језику у Северној Македонији који се бави културом, баштином, заоставштином, уметношћу, али и афирмише везе са матицом Србијом са циљем да приближи македонски и српски народ, али и Србе из Македоније матици. Један од највећих циљева је, пре свега, да се представимо ван граница Републике Северне Македоније и да упознамо читаоце са проблемима нашег локалног становништва, каква су нам права и како се та права поштују. Други сегмент нам је информативни, да људи управо са нашег портала уче српски језик јер мало је познато да овдашњи Срби имају проблема са очувањем језика зато што не постоји довољно медија на српском језику.

Које сте имали активности у ближој прошлости?

Баш ових дана смо имали широк спектар активности, конкретно представу на српском језику „Реалисти“ у продукцији СПОНА-е која је прва представа на српском језику која је имала премијеру у државном театру, а гостовала је и у Струмици и Велесу. Такође, имали смо и хуманитарну журку у Скопљу где је међу гостима био и прослављени кошаркаш Перо Антић. Скупили смо помоћ и хуманитарне пакетиће за децу на Космету и Северној Македонији.

Презентација дела културног наслеђа Срба у Скопљу.

Колико је заступљен српски језик у Републици Северној Македонији?

Не постоје медији као што су новине, радио станице, а поготово телевизија. На пример, немамо дневне новине из Србије на киосцима, већ у нашу организацију стижу са даном закашњења док, рецимо, у Солун стижу на време. Што се тиче образовања, осим три сеоске школе у околини Скопља, ми до скора нисмо имали наставу на српском језику и то је задавало проблем у очувању нашег идентитета.

Какав је ваш однос са матичном државом?

Сарадња се пре свега одвија преко министарстава спољних послова, културе и информисања те амбасаде Републике Србије у Скопљу, али апелујемо да она мора бити још шира и дубља пре свега због специфичности проблема која има српска заједница у Северној Македонији. Конкретно, ми смо једна малобројна заједница, на последњем попису из 2002. године има нас око 35.000 који смо се изјаснили као Срби. Међутим, као што је познато, имамо проблем са црквом, у специфичним смо односима деловања јер своје верске православне обреде обављамо по приватним становима, како их ми зовемо „катакомбама“. Оно што се сад дешава у Црној Гори, код нас се десило пре осам година. У лошијем смо положају од Срба у Србији, региону и дијаспори тако да је то један додатни проблем за очување српског идентитета иако је велики број манастира задужбина Немањића који су старији од оних са Косова и Метохије, али су ретко или готово никад помињани. Наша мисија је да ту афирмишемо српску културну баштину од средњег века па до данас и да сећање на Србе не буде само на средњи век, него и на данашње Србе који су баштиници и чувари свих тих манастира, гробаља те споменика из Балканских и Светских ратова.

Подела помоћи Србима слабијег материјалног стања.

Ко је крив што је тренутно стање Срба у Северној Македонији такво какво је?

Тај проблем је веома дуг, има одређену историјску сложеност која датира још пре 150 година, а можда и дуже. Суштина је у ономе што ми можемо да учинимо данас, да би нам сутра било боље. Наше активности су управо тумачење и очување тековина из прошлости, али пре свега и иницијатива активности у садашњости да би стање било боље и због тога покушавамо побољшати образовање на српском језику. С друге стране и поред пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру да је православна Охридска архиепископија, која је део СПЦ-а, канонска црква у Северној Македонији, ми смо, поновићу, и даље приморани да своје верске обреде обављамо у приватним становима. Одлучивање о кривици бих ипак оставио историчарима и политиколозима који се тим баве. На нама је да, пре свега уз помоћ наше матице и сарадњом са другим организацијама, успемо да радимо на томе да наше потребе и интереси буду испуњени као што пише у законима.

Проблеми Срба у Републици Северној Македонији нису доступни широј јавности. Зашто медији о томе слабо извештавају?

Не постоји довољно доступних медија из матичне државе као што су телевизија, радио, новине и немамо организације које би то све обједињавале као што у Републици Хрватској постоји Српско народно веће и Заједничко веће општина. Управо то непостојање институционалног обједињавања под патронатом Србије и тај „трусни Балкан“, тј. односи између држава и народа проширују те проблеме, али пре свега мислим да је проблем што код нас Срба из Северне Македоније постоји утисак да нас је сама Србија отписала, пустила низ воду, као да сматра да нас нема довољно да будемо у њеном фокусу. На неки начин смо дискриминисани, али има кривице и нас самих у Северној Македонији који смо разједињени и политички подељени. Немамо борбени дух који је потребан за отпор и јединство. На пример, држава даје могућност да се у гимназији у Куманову формира одељење на српском језику, уколико се пријави довољан број ученика, али не постоји  интересовање родитеља и ученика тако да не постоји ни једна средња школа на српском језику.

Како најављују из Српског културно информативног центра СПОНА, њихове активности у ближој будућности су концентрисане на афирмацију и изградњу Српског културног центра у Скопљу, образовање и информисање на српском језику и Дане културе Срба под којима се организују разне трибине и изложбе те хуманитарни рад на терену. Све активности можете пратити на сајту срби.орг.мк.

Душан Велимировић – Извор, срби.HR

Преузето са: СПОНА