Мирку Демићу уручена награда „Небојша Деветак“

Јавна библиотека „Данило Киш“ из Врбаса обиљежила је Дан установе и дан када је рођен велики књижевник чије име носи.

Обиљежавање Дана установе традиционално прати додјела награде „Небојша Деветак“, која се додјељује за најбољи прилог у књижевном часопису Траг, као и награда читаоцима који су претходне године позајмили највише књига на одјељењима Јавне библиотеке. Овим поводом гости установе били су: Александар Јокановић, директор Градске библиотеке у Новом Саду, књижевници Саша Радојичић и Ђорђо Сладоје, чланови жирија, као и Мирко Демић, овогодишњи лауреат награде „Небојша Деветак“.

Директору Народне библиотеке „Вук Караџић“ Крагујевац, књижевнику Мирку Демићу уручена је награда „Небојша Деветак“  за есеј „Порицање као игра огледала код Црњанског“, која се додељује за најбољи прилог објављен у часопису „Траг“.

У образложењу жирија, који су чинили: Саша Радојчић, председник, Ђорђо Сладоје и Бранислав Зубовић, наводи се да Мирко Демић, познати и вишеструко награђивани прозни писац, у овом дводелном есеју разматра две сличне проблемске ситуације у делима Милоша Црњанског: реч је о књигама „Код Хиперборејаца“ и „Роман о Лондону“, а сам проблем би могао да се одреди као питање порицања претходно јасно наговештеног еротског односа. Демић показује да постоје бројне структурне и симболичке сличности између пасажа у поменутим делима, где са једне стране наратор књиге „Код Хиперборејаца“, а са друге кнез Рјепнин у „Роману о Лондону“ учествују у сложеној драми Ероса. Њихово изричито порицање завршног чина те драме Мирко Демић интерпретира као вишеструку „игру огледала“ самог Црњанског, који својом књижевном мајсторијом „наводи читаоца на танак лед, не би ли помислио како је било обрнуто од оног шта описује, дајући тиме дубину, а онда и сугестивну снагу исказа“.

Банијац добитник награде

Мирко Демић је рођен 1964. године у Горњем Класнићу код Глине на Банији. Школовао се у Горњем Класнићу, Београду и Карловцу. Завршио је Војну академију у Београду. Од 1987. до 1991. године живео је у Сињу, од 1991. до 1995. у родном селу и Глини, а од 1995. живи у Крагујевцу.

Књижевним и публицистичким радом бави се од 1990. године. Био је активан у Српском културном друштву Сава Мркаљ из Топуског од оснивања 1990. па до 1995. када је после хрватске војне операције Олуја Друштво престало са радом. У раздобљу 1996-2002. био је главни уредник библиотечког листа Крагујевачко читалиште. Од 2002. до 2011. године био је главни уредник часописа за књижевност Кораци из Крагујевца. Бави се библиографским радом. Члан је Српског књижевног друштва.

Књига приповедака Молски акорди му је преведена на македонски језик, а делови прозе и есеји на енглески, немачки, пољски и украјински језик.

У роману Ћутања из Горе, за који је добио Награду „Меша Селимовић“ за најбољу књигу на српском језику 2017. године централна тема је судбина Срба из Хрватске.

Награда у част Банијца

Небојша Деветак, у чију част је установљена ова награда, рођен је 21. октобра 1955. године у Малој Градуси, на Банији.

Поезију је почео да пише у основној школи, у родном селу. Озбиљно јој је, као средњошколски ђак Центра за металце у Сиску (технички смјер), стао да открива тајне, да трага њеним предјелима за оним ријечима и сликама којима се и она увлачила у њега и вукла га радосним стазама живота. Већ из првих пјесама којима се јавио у локалним листовима могла се наслутити појава младог човјека с посебним талентом. Младог човјека који је слике завичаја веома умјешно претварао у ријечи. А тим ријечима сликао је поновне а другачије, опјесмењене слике завичаја (и не само њега), које су из стиха у стих, из пјесме у пјесму потврђивале тај његов таленат.

И 1980. године у Сиску се појавила његова прва збирка поезије под насловом Пресудна жеђ.

Од тада па све до изненадне смрти, Небојша Деветак био је онај извор из кога је кључала љековита, бистра вода ријечи мудрости, трагања и налажења. Кључао је бунт немирења са оним у животу – и свом и у животу уопште – што је морало и могло бити боље, људскије, праведније… Банија је у њему добила оног књижевног прегаоца који је израстао и сврстао се својим богатим и свестраним дјелом у сам врх њених најуспјешнијих описивача и тумача. И не само Банија да је добила – Небојша је израстао у изузетну појаву савремене српске књижевности. А као припадник оног дијела прогнаничког српског народа, постао је његов досљедан, прецизан и свестран биљежник. Биљежник: умјетник. То је могао да буде јер је читавим бићем дијелио судбину тог свог народа. И, с друге стране, он је од ријетких стваралаца писане ријечи који је имао храбрости да отворено проговори и о разочарењима у оне који су водили тај народ. Он је то могао јер је увијек био и остајао на лицу мјеста.

Небојша Деветак је објавио бројне књиге поезије, записа, прозе, критике… Објављено је и неколико избора његове поезије.

Србима из Хрватске, ризници историје њихове књижевности, оставио је и Антологију српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека, у издању Српског културног друштва „Просвјета“ Загреб, Загреб, 2002. године. И том књигом, с веома прецизним и документованим Предговором, доказао се и као врстан антологичар. У њој су и пјесници који су рођени или су живјели и радили на Банији: Анђелко Анушић, Милош Бајић, Јелена Буинац, Борис Врга, Никола Вујчић, Мићо Јелић Грновић, Душан Јерковић, Љубан Клобучар, Драган Кордић, Милош Кордић, Никола Корица, Милан Мирић, Љубомир Мицић, Милан Пађен, Бранко Ве. Пољански и Јованка Хрваћанин.

Посебан траг у историји прогнаничког српског народа оставиће његова антологија Друмови су наша отаџбина (песме српских песника о сеобама, избеглиштву и осталим несрећама бездомничким), у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2006. године.

Поезија Небојше Деветака превођена је на више језика. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима и прегледима српске књижевности, а посебно поезије.

О Деветаковом књижевном раду писали су најугледнији књижевни критичари и историчари књижевности: Станко Кораћ, Душан Иванић, Миљко Шиндић, Дивна Зечевић, Анђелко Анушић, Михајло Пантић, Мирослав Максимовић, Ненад Грујичић, Чедомир Вишњић, Борис Врга, Флорика Штефан, Ђорђе Брујић, Душица Потић и многи други.

Покојни Небојша добитник је награда на Ратковићевим вечерима поезије, Борским сусретима балканских књижевника, Златне струне Смедеревске песничке јесени, затим награде Печат вароши сремскокарловачке, награда „Браћа Мицић“ и „Милан Ракић“.

Народна библиотека „Данило Киш“ у Врбасу издавач је књижевног часописа Траг, чији је Небојша Деветак дуги низ година био најприје оперативни уредник, а затим главни и одговорни уредник.

У петак, 27. октобра (а то је дан, петак, кад је Небојша обично долазио на Међународни сајам књига у Београду, који се и тог дана богатио својим безбројним књигама, међу којима је било и његових, али њега није било), на мјесном гробљу у Кисачу, од књижевника Небојше Деветака, уз његове најрођеније, пријатеље и поштоваоце његовог књижевног дјела, опростили су се Божјом службом представници Српске православне цркве, а бираним ријечима, какве је и заслужио, и књижевници Милош Бајић, из Београда, иначе његов такође прогнани Градушчанин, и Благоје Баковић, из Врбаса.

Небојша Деветак је послије краће а тешке болести преминуо у 62. години, у сриједу, 25. октобра 2017. године у Врбасу, гдје је живио и радио.

Сахрањен је у петак, 27. октобра 2017. године, у Кисачу, мјесту близу Новог Сада, гдје се био скрасио неко вријеме на мукотрпном путу свог прогнаничког живота.