На Банстолу обележен Дан сећања на страдање Срба у 13 западнокрајишких општина 1995. године

У организацији Савеза крајишких удружења Нови Сад, 13.септембра у цркви Благе Марије у Банстолу на Фрушкој гори обележен је Дан сећања на страдање Срба у 13 западнокрајишких општина 1995. године, који су страдали од Хрватске војске, ХВО и тзв. Армије БиХ.

Окупљени Крајишници и други поштоваоци уз молитву и помен сетили су се тужних догађаја, када је у лето и јесен 1995. године са простора западнокрајишких општина Гламоч, Грахово, Кључ, Јајце, Бихаћ, Србобран, Купрес, Дрвар, Босански Петровац, Сански Мост, Крупа на Уни, Шипово и Мркоњић Град протерано више од 120 хиљада Срба, а убијено и нестало 2.014 српских бораца и цивила.

Обележавању су присуствовали званичници Републике Српске и Србије, а у црквеној порти положени су венци и цвеће на споменик ,,Крајишка суза”. Изведен је и културно-уметнички програм, а са скупа је послата порука да српска страдања неће бити заборављена и да злочинци морају бити кажњени.

Седми пут, од 2017. године овакав догађај организује Савез крајишких удружења Нови Сад, а председница Ранка Срдић Милић подсетила је да иако је прошло 29 година од овог злочина, за њега није одговорао нико.

„Био је то био злочин који су потпомогле светске силе. Ми голоруки мученици смо десетковани, начињена је велика материјална штета, уништена је инфраструктура, формирани силни логори и силне су јаме у које су нас бацали. Учињено је све да се Срби никада тамо не врате. Голгота и распеће западнокрајишких општина које су биле у саставу Републике Српске почели су 28. јула и трајали до 10. октобра 1995. године, када је у здруженом злочиначком подухвату Хрватске војске, Хрватског већа одбране и такозване Армије у операцијама ,,Сана 95″, ,,Јужни маестрал“, ,,Јужни потез“ са огњишта протерано најмање 120.000 људи, а 1.664 убијено, док се многи воде као нестали. На том простору оформљено је 13 логора за Србе, а иза злочинаца остало је најмање 20 масовних гробница. Највише се зна за масовну гробницу у Мркоњић Граду где је пронађено 181 тело, али, осим ње, било их је и у Камену код Гламоча где је пронађено 108 тела, Царевом Пољу код Јајца 90, Шушњару код Санског Моста где су пронађена тела 72 убијена Србина“, рекла је Срдић Милић и подсетила да су јединице хрватске војске 13.септембра 1995. године у селу Бравнице код Јајца гранатирале аутобус са српским избеглицама из Доњег Вакуфа(Србобран), Јајца и Травника, при чему је живо спаљено или накнадно стрељано 80 људи, од којих 12 деце.

„Неки од преживелих су лечени у Ливну, где су доживели накнадне тортуре по националној основи“, додала је Срдић Милић и подсетила да је нападом командовао Дамир Крстичевић који је након рата био министар одбране Хрватске.

„Основни завет Светосавља је да будемо једно у Христу и братској љубави и да се не делимо, јер једино тако можемо остварити аманет наших предака“, закључила је Срдић Милић.
У име Града Новог Сада окупљене је поздравио помоћник градоначелника Станко Љубичић са поруком да се страдања Срба не смеју заборавити и да никада не смемо заборавити прошлост како нам се не би поновила, а да је на нама да негујемо сећања због будућих генерација.

Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Душко Ћутило рекао је да је протеривање више од 120.000 Срба са простора Босанске Крајине 1995. године још једно поглавље страдалне историје српског народа.

„Наше Министарство ће и убудуће подржавати Савез крајишких Удружења и овакве догађаје који негују културу сећања и чине све да се злочини који су учињени нашем народу никада не забораве“, нагласио је Ћутило.

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић указао је на важност очувања сећања на српске страдалнике и заједничког рада на очувању наше културе, традиције, обичаја, нашег српског језика, ћирилице и православне вере.

„Само тако ћемо на најбољи начин знати да дефинишемо будућност нашег народа, Републике Српске и Србије“, поручио је Цицовић додајући да су страдали Срби уградили животе у темеље Републике Српске, Србије и српског идентитета и истакао да је важно што су руководства Републике Српске и Србије почели да заједно раде на успостављању културе сећања и обележавају све значајне датуме историје српског народа.

У улози изасланика председника Републике Српске обратио се Немања Давидовић са поруком да ће српски народ који данас живи у Федерацији БиХ, конкретно из Кантона 10, односно Унско-Санског кантона, убрзо бити интегрисан у здравствени систем Републике Српске када је у питању секундарна и терцијарна здравствена заштита и да се води рачуна да сви Срби који су Федерацији уживају иста права као и Срби у РС.

„Важно је да се не одрекнемо онога што је наше, а изгубљено је само оно чега се одрекнемо. Где је зрно клицу заметнуло, тамо нека и плодом почива“, цитирајући Његоша завршио је Давидовић, који је помоћник председника Српске за Федерацију и председник Скупштине Општине Бос. Петровац.

Скупу је присуствовао и председник Савеза Срба из региона и народни посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта који је овом приликом поручио да је трагична чињеница што још нико није одговорао за масовне и свирепе злочине над Србима у 13 западнокрајишких општина иако су познати налогодавци и починици.

“Током и након агресије извршена је организована пљачка српских кућа, станова, школа и фабрика и систематско уништавање српске имовине и комуналне инфраструкруре” рекао је Линта и овим поводом позвао Тужилаштво за ратне злочине у Београду да покрене истраге и подигне оптужнице за масовне злочине над Србима у 13 западнокрајишких општина.

Испред Покрајинске Владе обратио се Мирослав Илић пруживши јаку подршку обележавању Дана сећања, а научни осврт на Одбамбено – отаџбински рат изнео је професор историје Душан Дикић. У културно-уметничком програму наступили су народни гуслар Витомир Вулин и етно група ,,Завет“. Програм је водила Дејана Смољановић.

Дан сећања на страдање Срба у 13 западнокрајишких општина 1995. године организован је уз подршку Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Комесаријата за избеглице и миграције Србије и Представништва Републике Српске у Србији.

новинарка „Српског кола“
Весна Пешић