На дан Свете Петке у Прибудићу

Посљедних година не пропуштам прилику да за славу села Свету Петку не отпутујем у моју Лику и помолим се у црви Свете Петке у Прибудићу за здравље моје породице и запалим свијећу за најближе који су нас напустили.

Тако је било и ове године. Дани су били ведри и топли, Михољско љето у правом смислу. По околним брдима пасу на стотине крава а умјесто чувара ту је акумулатор са електричном жицом и вјерни пси чувари. Почетком године ово није била препрека за гладне вукове да покољу неколико крава, али они су заштићени и све им је дозвољено. Од плодова јесени остали су само шипци и покоја трнина опора окуса, баш као и земља из које је израсла. По опустјелим ливадама може се још пронаћи по која печурка, права посластица која подсјећа на дане дјетињства. На све стране израсло шипражје и порушени зидови ограда остављају суморан утисак и враћају сјећање на њихове власнике који су их некада брижно подизали.

Литургију у цркви предводи млади свештеник из Грачаца Предраг Пантелић, који уз то брине о свим парохијама на подручју бивше грачачке општине. У цркви углавном старији мјештани не само из Прибудића него и из околних мјеста. Сусједна села су Отон и Пађене а многи и из других села не пропуштају прилику да дођу и помоле се Светој Петки. Овој светици посвећен је велики број извора, а један од њих бунар Чакиновац, налази се и у непосредној близини цркве Свете Петке.

Послије литургије услиједило је дружење испред дјеломично обновљене црквене куће која је прије Другог свјетског рата неко вријеме служила и као школа, од које су били остали само зидови. Захваљујући донаторима а посебно иницијатору обнове Бори Шијану она је добила нови кров, врата и прозоре. Најзаслужнијима за обнову уручене су дипломе. За расположење био је задужен Ђони и његова хармоника, а за храну и пиће кум славе Срђан Новаковић из Београда. Уз сјетне звуке хармонике настављено је дружење до касних поподневних сати и присјећање на нека срећнија времена.