На папиру ЋИРИЛИЦА постоји, у пракси је НЕМА: Срби у Хрватској на чекању
ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“
ЋИРИЛИЧКИХ табли и даље нема у местима где су Срби већинско становништво, струја није уведена у многа села где Срби живе, не решавају се стамбени проблеми бивших носитеља станарског права, земљишне књиге нису уређене.
Тако изгледа стварност Срба у Хрватској, којима се услови живота нису променили набоље упркос доношењу Оперативног програма за националне мањине, који би ове године требало бити реализован до краја. Нажалост, већина онога што је још планирано 2017. године није решено ни дан-данас.
Када је реч о уставном праву за коришћење ћирилице, стање је више него лоше. У Вуковару нема говора да се измени статут града који би омогућио двојезичне табле, али није много боље ни у другим местима са већинским српским становништвом, попут Грачаца где живи 45 одсто Срба.
У неким местима су статути промењени и на папиру је омогућена употреба ћириличног писма, али се то у пракси не догађа, попут Врбовског. Тако се на прсте једне руке могу набројати места која поштују уставни закон о мањинама и омогућавају двојезичност.
Али зато Ровињ омогућава италијанској мањини сва права, па је у последње време на италијански преведено више од 500 докумената. Ни када је реч о плановима за електрификацију српских села није све реализовано по плану. Помака има откако је владу преузео Андреј Пленковић, али је било планирано да ће до ове године сва српска села добити струју и воду, што се није догодило. Влада је обезбедила значајна средства за улагања у инфраструктуру, али реализација пројеката иде споро.
Велике проблеме имају и бивши носиоци стамбених права који су остали без станова, а држава у последње време веома споро решава то питање. Рачуна се да је од деведесетих година 9.300 бивших власника станарских права решило стамбено питање, али је тај процес последњих година успорен.
То успорава и повратак Срба у Хрватску, а отежавајућа је околност што су несређене земљишне књиге у многим местима где су пре деведесетих живели Срби. Највећи проблеми јављају се у Загребу, Ријеци, Дубровнику, Сплиту и Задру, али није много боље ни у мањим местима. На подручју Лике стоје и напуштене зграде које су делимично додељене за становање повратницима, али нису решени многи други комунални проблеми па је у њима немогуће живети.
Несређене књиге онемогућују власницима да продају своје куће и станове, а пољопривредници не могу да добију европске паре на конкурсима, што погађа српску заједницу која је тиме додатно доведена у изузетно тешки положај. Одлазак младих из редова српске мањине у Хрватској на рад у иностранство је узео толико маха да се многи питају хоће ли за неколико година уопште више бити Срба у Хрватској.
НИШТА ОД ЗАКОНА
НЕМА помака ни у процесуирању оних који су деведесетих починили злочине над српским становништвом, не поштују се ни законске одредбе о запошљавању припадника националних мањина, па тако и Срба. У потпуности нису задовољни ни припадници других националних мањина, али су многи од њих решили знатно више проблема него што је то случај са Србима у Хрватској.
Вест преузета са: Новости
