НАТО ПРЕКРШИО ПОВЕЉУ УН – ВЕЛИКА РАЗАРАЊА И СМРТ

Под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову, НАTО је 24. марта 1999. године почео агресију на СР Југославију /СРЈ/, газећи тиме Повељу УН и свој оснивачки акт, којим је дефинисан као одбрамбени савез.

Tоком 79 дана агресије кориштена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом.

У ратним разарањима уништени су многи привредни инфраструктурни објекти.

Укупна ратна штета процијењена је на више од 100 милијарди долара, не рачунајући непроцјењиву штету нанесену природној средини и дугорочне посљедице по здравље људи.

У великим цивилним разарањима, незабиљеженим у савременој свјетској историји, убијено је неколико хиљада људи, а више од 6.000 задобило озбиљне повреде, које су у великом броју изазвале трајни инвалидитет.

НАТО бомбардовање СРЈ /кодно име операције „Савезничка сила“, док је у САД названа „Племенити наковањ“/ трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго војно уплитање НАТО-а у региону након бомбардовања Републике Српске у операцији „Намјерна сила“ 1995. године.

Интервенција НАТО-а на СРЈ извршена је без одобрења Савјета безбједности због оптужби да „српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца“.

Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и наводни масакр над албанским цивилима за који се послије показало да је био намјештен и да се радило о борцима терористичке ОВК преобученим у цивиле.

НАТО је 24. марта 1999. године у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте.

У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.

Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.

Истог дана у Савјету безбједности је усвојена Резолуција 1244, према којој СРЈ /Србија/ задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а.

Са војском и полицијом у централну Србију избјегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.

Након овог и других ратова током распада Југославије, Србија је постала земља са највећим бројем избјеглица и интерно расељених лица у Европи.

Извор: Срна