Навршава се 27 година од убиства заробљених српских бораца на Динари
Сутра се навршава 27 година од убиства девет припадника Српске војске Крајине на Динари које су заробили и убили припадници хрватских снага, а убице које су прекршиле све законе и обичаје ратовања још нису одговарале за овај злочин ни пред домаћим ни пред међународним судовима, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.
Деветорицу припадника Српске војске Крајине из буковичких села Братишковац, Ивошевац, Велика Глава, Ервеник и Кистање заробили су 26. јула 1995. године припадници ХВО-а и Хрватске војске на локалитету Медено брдо на Динари, а везисти Српске војске Крајине “ухватили” су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени.
У саопштењу се подсјећа да је убрзо почела и хрватска војно-полицијска акција “Олуја”, која је довела до пада Републике Српске Крајине и егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава, па је ова група са Динаре пала у други план.
Током 1998. године, посредством Комисије за нестала лица Херцег-Босне, стигла је вијест да су ловци на Динари у једној вртачи, на локалитету Медено брдо, уочили гомилу костију.
Представници Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из комисије Херцег-Босне, убрзо су отишли на извиђање и уочили да је вртача била веома дубока, па су одлучили да приликом извлачења костију на површину ангажују хеликоптер Сфора, уз чију су помоћ кости из вртаче извучене 16. новембра 1998. године и пребачене у Бањалуку.
У саопштењу се наводи да је из те вртаче извучено шест скелета, а три су у априлу 1996. године ексхумирана из масовне гробнице Камен код Гламоча.
Међу костима ексхумираним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка и Миленка Радишића из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошеваца, Милана Мацуре из Кистања, те Љубомира и Милорада Урукала из Братишковаца.
Из масовне гробнице Камен идентификовани су Маринко Ковачевић и Винко Ковачевић из Ервеника и Жељко Ераковић из Братишковаца.
У то вријеме у Републици Српској се још није радила идентификација ДНК методом, а класичним путем кости се нису могле потпуно раздвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.
“Веритас” наводи да локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци у вртачама на Динари и повреде на пронађеним костима, као и трагови на одјећи, обући и опреми, несумњиво указују да су убијени послије заробљавања и бачени у вртачу, односно у масовну гробницу, са очитом намјером да буду затрти трагови злочина.
Иако су убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их несумњиво сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима, наведено је у саопштењу.
Глас Српске. Срна
