Нестајање Срба у западној Славонији

Истраживање у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880 – 2011)” показало је да се укупно становништво западне Славоније од 1991. до 2011. године смањило за 74.745 становника или за 20,48%. У истом том периоду хрватско становништво повећало се за 34.283 становника (2001. године), односно за 11.521 становника (2011. године), док је смањивање српског становништва кулминирало 1995. године егзодусом с овог подручја и касније све до данашњих дана.

Демографски трендови кретања укупног становништва Хрватске, посебно српског становништва, поражавајући су када се анализирају на нивоу регија које су традиционално у значајном броју насељавали Срби – показало је истраживање у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880 – 2011)”.

Регије које су узете у разматрање у склопу истраживања су географско-хисторијске цјелине које обухваћају опћине према територијалној подјели која је вриједила на дан пописа становништва 31. 3. 1991. године. Тада је у Хрватској било 6.694 насеља и 102 опћине. Дакле, за демографску анализу кретања становништва поједине регије узете су опћине с насељима које су традиционално припадале појединој регији. Такођер, кретање укупног становништва, кретање Хрвата и Срба поједине регије анализирано је кроз сљедеће пописне године: 1880, 1890, 1900, 1910, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2001. и 2011. годину. За 1921. и 1931. годину нема доступних података на разини насеља. Премда су посредни подаци о вјери и језику доступни на разини опћине или котара, они нису обрађени и као такви нису могли бити кориштени у ову сврху. Међутим, ова чињеница суштински не ремети постављене циљеве истраживања.

За потребе ове анализе у подручје западне Славоније укључене су опћине Пожега, Нова Градишка, Новска, Кутина, Гарешница, Пакрац, Дарувар, Грубишно Поље, Подравска Слатина и Вировитица с припадајућим насељима према територијалној подјели из 1991. године.

Kretanje ukupnog stanovništva, Hrvata i Srba u zapadnoj SlavonijiКретање укупног становништва, Хрвата и Срба у западној СлавонијиУ наведеној таблици приказан је дугорочан развој становништва овог подручја који показује континуирано веома успорени пораст током цијелог анализираног периода од 131 годину, који је далеко испод просјечног пораста на бази природног прираштаја. Наиме, биланса на крају проматраног периода је повећање од само 64.718 становника или 28,70%.

Међутим, гледано према народносној припадности, у истом периоду, хрватско становништво се повећало за 106.664 становника или за 71,31%, што је два и пол пута више од пораста укупног становништва; док се истовремено српско становништво драстично смањило за 53.054 становника или за 74,69%, што чини 50% од пораста хрватског становништва.

Хрватско становништво на овом подручју је већинско у цијелом проматраном раздобљу у распону од најнижег 46,77% 1900. године, до највишег 88,30% 2011. године, док је српско становништво мањинско, у распону од највишег 31,51% у стартној 1880. години до најнижег 6,20% у завршној 2011. години.

Kretanje stanovništva po narodnosnoj pripadnosti i popisima u zapadnoj Slavoniji (1880 – 2011)Кретање становништва по народносној припадности и пописима у западној Славонији (1880 – 2011)Кретање становништва између двају пописа индицирају «кризне» године када долази до смањивања становништва. То су према верижним индексима 1890/1900, 1971/1981. те 1991/2001. година када је долазило до флуктуација становништва оба етницитета, али знатно јаче код српског, посебно у посљедњем наведеном «кризном» раздобљу.
Успорена репродукција становништва, на граници стагнантног, практички без икаквог природног прираштаја, у разматраном дугорочном периоду од 131 годину, узрокована је учесталим механичким задирањем у демографски корпус, дефицијентним породичним структурама, те перманентним миграцијским кретањима у ратним и послијератним увјетима живота. За српско становништво, које је готово искључиво било сељачко, додатни је фактор стагнације и опадања његова насељска распоређеност на брдско-планинским подручјима, гдје је земљишни фонд оскуднији и увјети живота тежи.

Udio Hrvata, Srba i «ostalih» u zapadnoj Slavoniji (1880 – 2011)Удио Хрвата, Срба и «осталих» у западној Славонији (1880 – 2011)Средњорочни период развоја становништва размотрит ћемо на темељу шест цензуса спроведених у оквиру државно-правног поретка социјалистичке Југославије током 43 године од 1948. до 1991. године.

Kretanje broja Hrvata i Srba u zapadnoj Slavoniji (1948 – 1991)Кретање броја Хрвата и Срба у западној Славонији (1948 – 1991)Подаци у наведеној таблици за средњорочни период од 43 године, сакупљених кроз шест државних цензуса током једног релативно дужег мирнодопског периода, без шокантних пенетрација у демографски корпус који су били карактеристични за протекли анализирани дугорочни период, индицирају једно веома озбиљно демографско кризно стање у овој славонској субрегији у којој као да је развој становништва потпуно заустављен и сведен на разину испод просте природне репродукције становништва. То илустрира податак да се укупно становништво, уз мање осцилације током 43 године, тј. од 1948. када је пописано 380.947 становника до 1991. године када је пописано 364.927 становника, смањило за 16.020 становника или за око 5%. Ово кризно демографско стање у цијелости је погодило становништво оба етникума, како већинског хрватског, које потпуно стагнира, тако и, али знатно јаче, мањинског српског, које се незнатно смањује. Наиме, хрватски се етникум на крају овог раздобља повећао за 2.666 становника, односно за нешто више од 1%, док се српски етникум смањио за 19.159 становника, односно за нешто више од 4%. То је утјецало и на промјену њиховог удјела у укупном становништву: хрватски етникум је повећао своје учешће за 1,52% (са 63,54% на 67,06%), док је српски етникум смањио своје учешће за 4,12% (са 25,72% на 21,60%). Занимљиво је да су остале мањинске скупине у том раздобљу повећале своје учешће у укупном становништву са 10,75 % у 1948. на 11,35% у 1991. години.

За детаљнија објашњења овог кризног стања у развоју становништва у овој славонској субрегији недостају истраживања, али за неке факторе могуће је са сигурношћу претпоставити да су били од значајног утјецаја. То се прије свега односи на велике људске жртве становништва овог подручја, посебно српског, због геноцидне политике НДХ током Другог свјетског рата, односно механичког задирања у његов демографски корпус и с тим у вези значајан удио дефицијентних породица, што се негативно одразило на наталитет у послијератном раздобљу. Такођер, ово је традиционално депопулацијско подручје по различитим основама (економска, социјална, миграцијска и др.), које се често подводе под заједнички називник: «бијела куга».

Краткорочни период развоја становништва размотрит ћемо на темељу пописа становништва проведених у раздобљу од 1991-2011. године (попис из 1991. године у социјалистичкој Југославији, као базни и два пописа 2001. и 2011. године проведени у Републици Хрватској).

Kretanje ukupnog stanovništva, Hrvata i Srba u zapadnoj Slavoniji (1991 – 2011)Кретање укупног становништва, Хрвата и Срба у западној Славонији (1991 – 2011)Као што је видљиво у горенаведеној таблици, укупно становништво у односу на 1991. годину смањило се за 41.697 становника или за 11,4% (2001. године), односно за 74.745 становника или за 20,48% (2011. године). У истом периоду хрватско становништво повећало се за 34.283 становника или за 14,01% (2001. године), односно за 11.521 становника или за 4,71% (2011. године). Тиме се удио хрватског становништва у укупном становништву повећао са 67,06% (1991. године) на 86,31% (2001. године), односно на 88,30% (2011. године). Српско становништво у односу на стање из 1991. године смањило се за 56.240 становника или за 71,37% (2001. године), односно за 60.825 становника или за 77,18% (2011. године). Тиме се удио српског становништва у укупном становништву смањило са 21,60% (1991. године) на 6,98% (2001. године), односно на 6,20% (2011. године).

Оваква демографска слика ове субрегије почела се стварати 1991. године, да би дегресивни тренд смањивања српског становништва кулминирао 1995. године егзодусом српског становништва с овог подручја и касније све до данашњих дана, и био егзактно снимљен и регистриран пописима становништва 2001. и 2011. године.

У истраживачком пројекту Вијећа српске националне мањине Града Загреба „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880–2011)” судјеловали су: др. сц. Светозар Ливада (водитељ), Владимир Цвјетићанин, проф. и Никола Лунић, проф. са сурадницима.
Преузето са: Банија онлајн
Нема коментара

Напишите коментар