Николина Бајић: Какво је човјечанство које дозволи да дјеца изгубе дјетињство?

Млада Дрварчанка Николина Бајић у септембру прошле године издаје свој првенац роман под називом Ашлама чудно име за трешњу.

Ашлама је стара сорта трешње, али за Николину то је симбол дома, огњишта које спаја мир, загрљај, глад, бол, срећу и тугу. Мјесто гдје су се окупљала дјеца из краја.

– У мору зла она симболизује добро. Имала је укус дјетињства. И данас та трешња пркоси времену, дочекује и испраћа – рекла нам је Николина Бајић.

У књизи можемо видјети како се на рат гледа невиним очима дјетета. Вратићемо се у тужне, несрећне деведесете, на простор Босне и Херцеговине, Николинин родни Дрвар. Главни јунаци су унука Нина, ђед Бранко, бака Славенка и праунука Теодора.

This is box title

„…Одзвањале су јој ријечи: рат, Марков отац, погинуо, нестали… Села је на своје место и покрила лице длановима. Језа је пролазила кроз тело, страх је био неописив, а није разумела то осећање. Рат, то је тај рат, говорила је себи у браду, то је место где је ђед отишао, место где нестају, где буде да их нема…“

Бајићева је жељела да пренесе на папир своје најдубље емоције према људима који су је одгајили и научили да не треба мрзити, него опростити, али никако заборавити.

– Хтјела сам књигом да поставим питање прошлим и будућим генерацијама: “Какво је човјечанство које дозволи да дјеца изгубе дјетињство?” За мене је дјетињство темељ личности.

This is box title

„Нисам волела рођендане, јер сам увек желела исти поклон који нисам добијала већ дуге три године. Желала сам да рат  престане. Да ли је то била највећа жеља коју баш нико није могао да испуни? Ко је могао да испуни ту жељу? Одавно сам престала да верујем у виле и вилењаке, у Деда Мраза и чаробњаке. Да престане рат, била је једина жеља. Неиспуњена.“

Тешке ратне године су је натерале да брзо одрасте, и да прихвати све шта живот доноси. Без горчине, без мржње и тешких ријечи.

– Све преживљено ме је нагнало да помажем онима којима је помоћ потребна и држим се: Пружи, дохватићш. Моја прича је антиратна, али је настала да се не заборави страдање.

Поред ове дирљиве искрене приче, Николина Бајић је дошла на идеју да се ова њена прича драматизује.

– Намјера је да буде прилагођена и малим и великим сценама, као и школским позорницама јер страдање не смије да се заборави како због жртава и њихових породица, тако и због будућих генерација.  Идеја ми је да одређени проценат од улазница иде у хуманитарне сврхе. Писана је срцем и душом и од срца је поклањам за боље сутра.

Ова млада Дрварчанка је сама финансирала штампање књиге, али јој овог пута трба помоћ у реализацији идеје везане за сценарио. Ко жели да се прикључи овом подухвату може се јавити Николини Бајић на њен мејл petrovicnikolina1986@gmail.com.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: приватна архива

 

Нема коментара

Напишите коментар