Обичаји за Мали Божић у Далмацији чувају се од заборава
На датум када Српска православна црква и њени верници прослављају празник Обрезања Господњег, као и празник Светог Василија Великог, седам дана након обележавања празника Рођења Христовог, прославља се и Мали Божић и српска Нова година.
У сеоским срединама у Далмацији, Мали Божић је празник којем се од давнина највише радују деца. Припреме за Мали Божић почињу вече уочи самог празника, када мајке и баке традиционално спремају Божићни колач украшен са много симболике.
И ове године, баш као и свих претходних, на Мали Божић оживели су стари обичаји који су у прошлим временима красили обележавање овог празника. Један од њих је посебно припремљени Божићни колач, налик на ковртањ, који се меси и пече вече уочи празника. За припрему колача задужене су баке или мајке, а на Божићно јутро из куће га, око руке, износе деца.
– Колач се од давнина правио за свако дете у кући, али и један посебно за благо у штали. Када се тесто размеси у тепсију, на средину се ставља чаша и прави круг, како би деца могла да га носе око руке. Украси се праве виљушком, маказама, ножем, зависно од тога ко је и колико маштовит. Исцртавају се јелкице јер се чека Нова година, сунце, да долазећа година буде светла и радосна те стављају ораси и бадеми да година буде родна. Све је то некако симболично, и што маштовитији будете то ће колач на крају лепше изгледати. Један већи колач, волуњски, некада је прављен и за благо у штали. Тај би се ујутро носио у шталу и стављао крави или бику на рогове. Кад га крава баци са рога, ако падне на писмо, веровали су да ће бити женско теле, а ако падне на другу страну, онда мушко. Неки би по томе веровали и каква ће година бити, и до тог обичаја се посебно држало – појашњава Милена Миливојевић која нам је овог Божића показала како се у Далмацији праве колачи за Мали Божић.
Орасима и бадемима, али вештим рукама својих мајки и бака украшене колаче деца су раном зором стављала на руке и носила кроз село, певајући божићне песме, призивајући родну годину и честитајући празник једни другима.
– На Мали Божић устајали би раном зором, готово пре свитања. Деце је било пуно село. Колачи се стављају око руке и излази из куће. Одлази се прво на гувно, место где се вршило жито. Колаче би остављали на стожер у центру гувна, а ми би се играли и певали божићне песме. Касније би кренули кроз село, свако са својим колачем око руке, и од куће до куће певали; „Устајте лењи, Бог вам срећу дели. Неком капом, неком шаком, мени врећом добром срећом. А ја срећу па у врећу, преко прага па у кућу”. Тако смо и осталим људима у селу честитали Божић. Такве колаче и данас правимо, а та обавеза углавном припада бакама – казује Милена.
Тим стиховима деца су учена од најранијег детињства, а радост празника са нестрпљењем се ишчекивала током читаве календарске године. Живело се скромно и оскудно, али су зато обичаји предака брижљиво чувани и преношени на долазеће генерације. Управо из тих разлога, обичај припреме божићног колача у селима Далматинске Загоре настоји се очувати и данас. Традиционално украшавање и печење, без модерних додатака и елемената, његово ношење око руке, песма али и одлазак на празничну литургију, и у овим временима саставни су део обичаја на Мали Божић. У селу Врбник, недалеко од Книна, на божићно јутро деца су са својим колачима око руке пристигла у храм на богослужење.
– Некадашњи обичаји на овај празник у Далмацији су сачувани до данас. Ти колачи посвећени су Светом Василију и Малом Божићу. Овакви обичаји спадају у аграрне ритуале, и њима се прославља почетак новог лета. Кроз песме које се певају уз ношење колача, уједно се моли и од Господа тражи да ново лето буде благословено и да година буде родна. Важно је да децу доводимо у храмове, како на литургије, тако и о свим већим празницима, али је важно и да негујемо и чувамо обичаје који су у нашем народу присутни кроз историју. Тако их чувамо од заборава, а децу учимо традиционалним вредностима, да буду прави хришћани и прави људи пре свега – каже јереј Борислав Ковачевић, парох друге книнске парохије којој припада и село Врбник.
Чији је колач већи а чији богатији, да ли су мајке или баке биле вештије у прављењу украса, иако није занемарљиво, ипак мање је важно од чињенице да се управо овако обичаји чувају од заборава. И Божић слави тамо где је људи мало, и песма Божићна чује од оних који је и данас радосно певају, баш као што то раде врбничка деца.
Пише: Васка Радуловић
Преузето са: СРБИ.хр
