Обиљежена двогодишњица смрти Маријане Борковић, Банијке великог срца

Прије двије године, нажалост, преминула је Маријана Борковић, Банијка великог срца. Њени пријатељи и колеге из Коалиције удружења избјеглица и Удружења Ново огњиште присуствовали су парастосу у храму Свето оца Николаја у Кленку. Послије су заједно са њеним сином обишли гроб покојне Маријане, на Новом гробљу у Шапцу.

Маријана је рођена 20.03.1963. у Сиску. Студије за социјалног радника завршила је у Загребу. По завршетку факултета заснива радни однос у рафинерији Сисак, гдје остаје да ради до избијања рата 1991. године. Те године брутално вријеђана и истјерана из стана од стране Хрвата бјежи из Сиска са сином Душаном од 6 година у Двор на Уни, гдје започиње свој нови живот. Запошљава се у полицијској станици на одређено вријеме и истовремено као велики хуманитарац и емотивац укључује се у Коло српских сестара гдје активно учествује. Пошто остаје без посла сели се из Двора у Нови Град.

Године 1995. рађа сина Николу и са двоје дјеце, теже повријеђена, у колони долази у Србију. Свој нови избјеглички живот започиње у Барајеву и запошљава се у Герантолошком центру гдје ради све до 2003. године када сазнаје да болује од тешке болести. Како нам је рекао њен пријатељ Јован Добријевић ни након операције и болести није клонула духом.

– Активно је учествовала у свим активностима Удужења Банија из Београда. Остварује се као извођач и вођа Женске пјевачке групе Банија са којом учествује и постиже велике успјехе на многим скуповима. Један је од оснивача удружења Ново огњиште као и женске пјевачке групе Уна из Барајева. Увијек су освајали прва мјеста – рекао је Јован Добријевић предсједник Удружења Ново огњиште.

Маријанини пријатељи и колеге, радо су причали о њој. Поред набрајања њених многобројних активности и талената сви су се сложили да је била изузетан човјек. То је и потврдио њен старији син Душан.

– Увијек је више водила рачуна о другима, него о себи. Жртвовала се много за све, а слабо јој је то било враћено. Учествовала је често у хуманитарним акцијама – реко нам је њен син Душан и додао како је и за њу била одржавана хуманитарна акција када се разбољела.

2008. године била је једна од оснивача Коалиције удружења избјеглица и један од најактивнијих чланова Главног одбора, изабрана је за секретара Коалиције.

Објавила је двије збирке пјесама : Дани од мостова већи (2012) и Дочекане зоре (2014). Организовала је у Културном центру Барајево више изложби својих сликарских радова. Многе од тих радова је поклонила и дала у хуманитарне сврхе.

Крајем септембра 2016. године завршава у болници на трећој операцији гдје прикована за болеснички кревет прати наступ Женке пјевачке групе Банија преко телефона. Група на фестивалу  Крајишки бисери осваја прво мјесто.

Нажалост, њено срце престаје да куца 21. јануара 2017. године, иза ње су остали синови Никола и Душан, мајка Нада као и троје унучића.

Новинар Српског Кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк