Oбиљежена храмовна слава у насељу Шангај у Батајници
У Храму Светог Јована Шангајског у Батајници, у насељу Шангај обиљежена је слава храма, 2. јула 2020. Литургију је предводио епископ сремски Василије уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Радојчића, архијерејског намјесника земунског, Миле Јокића, архијерејског намјесника старопазовачког, Милорада Нишкића, Велизара Живановића, Драшка Тепавца, старешине земунског Храма Светог Николаја, протонамјесника Радоја Вукотића, пароха батајничког, проте Дејана Томића из Пожаревца (Епархија браничевска) и ђакона Горана Власца и Слободана Кузмановића.
Епископ Василије је пререзао славски колач. Кум славе је као и сваке године велики пријатељ цркве Предраг Јевтић.
Епископ сремски Василије говорио је о Јовану Шангајском.
– Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у мјесту под именом Адамовски у Русији. Потицао је из племићке породице, био је српског поријекла. Породица Максимовић избјегла је у 18. вијеку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то Свети Јован Тоболски, сибирски мисионар.
Мошти Св. Јована Шангајског почивају у храму посвећеном икони Богородице „Свих жалосних радост“ у Сан Франциску.
– Не знамо какав је храм у Сан Франциску, али знамо да се Срби достојно одужују Светом Јовану Шангајском, овим храмом у Батајници.
У Храму у Батајници се од 2018. године се налазе мошти Св. Јована Шангајског, донио их је епископ чикашки Петар. У Храму се налази дио ковчега у ком је сахрањен и наруквице од одежде и све је то у посебно израђеном и позлаћеном ћивоту.
Све присутне је поздравио старјешина Храма презвитер мр Дарко Кончаревић, професор.
Трпеза љубави је организована у порти, а том приликом су се обратили академик проф. др Велимир Ћеримовић, др Алек Рачић, предсједник Развојне академије Срба и Жељко Кукић предсједник Културне заједнице Крајине.
Своју поуку је по благослову епископа сремског дао и протојереј-ставрофор Велизар Живановић, свештеник у пензији и некадашњи секретар Епархије сремске, говорећи о Светом Теодору Студиту.
Подијељене су захвалнице заслужнима: Ђорђу Радиновићу, предсједнику општине Стара Пазова и Стевану Шуши, предсједнику општине Сурчин, Десанки Кнежевић, Стевану Родићу (ГО Земун), Владимиру Бајцу, Владимиру Бешлићу, Неђи Дубајићу, Жељку Зеленовићу, Браниславу Марковићу, Жељку Кукићу (КСАНУ)
Храмовној слави присуствовали су протојереј-ставрофор Споменко Грујић, старјешина батајничке цркве Рођења Пресвете Богородице и јереји Срђан Трифковић (Црква Свете Петке, Нова Пазова), Бојан Нинковић, старјешина угриновачког Храма Светог Георгија са сабратом, Александром Чавком, јереј Слободан Вујасиновић парох сремскокарловачки, проф. мр Предраг Миодраг, Милан Баришић предсједник Равногорског покрета и многи други.
Епископ Василије је Божидара Ђенића, свршеног теолога, рукопроизвео у чин ђакона. Ђакон Божидар ће службовати у Сремској Митровици.
Појао је црквени хор Свети пророк вођен диригентском руком Уроша Лалицког.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
