Обиљежено 29 година од смрти мајора Тепића – Само је част довијека

У Културном центру Чукарица 20. септембра приказан је документарни филм Небо над Бјеловаром аутора Рајка Лајшића поводом годишњице смрти (29.9.) мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића у организацији Православног удружења Света Крајина.

Аутор филма Небо над Бјеловаром Недељко Лајшић је рекао да је овај филм његов дуг према мајору Тепићу.

– Потичем из краја Милана Тепића. Његово дјело је безвременски чин. Показао је шта је патриотизам, шта је искрена љубав према својој земљи. Ми који смо остали иза њега никада не смијемо да заборавимо његов херојски чин и поруку: Једном људи дају ријеч. Та његова ријеч и данас траје. Не заборавимо да је он тада био у најбољим годинама, 34, и иза себе је морао да остави двоје дјеце од 9 и 7 година, да би нама дао ватру из Беденика, на којој се ми још и данас гријемо.

Народни посланик Петра Бундало каже да је овај филм приказан први пут 2017. године. Бундалова мајка и Тепићев отац су рођени брат и сестра, тако да их вежу блиске родбинске везе.

– Заједно смо одрастали у младости, генерацијски смо врло близу. До његовог одласка на академију свакодневно смо се дружили. Последњи пут смо се чули 15. или 16. септембра 1991. године када сам га као лаик за војна питања, искрено и братски питао да ли постоји могућност да се спаси. Одговорио ми је да не постоји, и ако буде морао погинути скупо ће продати своју главу. На то ми је и поручио: „Припази ми на дјецу!” Александар и Тања су сада одрасли, и имају обоје по троје дивне дјеце.

Биндало каже да би се овај филм требао приказивати и дјеци у средњим школама како би се тим млађим генерацијама преносило и усађивало у свијест шта значи дата ријеч, а поготово војничка заклетва.

Директор Православног удружења Света Крајина Зоран Вујанић захвалио се свима који су присуствовали приказивању филма и на тај начин одали почаст хероју Тепићу и нагласио да ово Удружење планира још много активности које ће имати за циљ очување српске традиције, културе и културе сјећања.

– Врло сам емотивно доживио овај филм, и сваком бих препоручио да га погледају. У овом филму ће пронаћи одговоре на питања ко су прави хероји, ко су истнски људи са правим моралним, српским вриједностима.

Народни посланик Миодраг Линта поручује да српски народ никада неће заборавити херојски чин мајора Тепића и војника Стојадина Мирковића.

– Они су одржали дату људску и војничку ријеч. Радије су одабрали смрт, него да непријатељу предају огромну количину експлозива и наоружања, с којим би још у већој мјери био убијан и протјериван српски народ. Србија и Република Српска треба да се још више боре за истуну о карактеру рата на просторима бивше Југославије.

Предсједница Православног удружења Света Крајина Винка Радовић каже да ће удружење настојати да организује дешавања која ће дјеци показати да је Србија увијек имала јунаке. Радовићева је присутне поздравила у име фудбалера Милана Борјана који није могао да присуствује приказивању филма, због обавеза у репрезентацији.

Приказивању филма су присуствовали још мати Злата настојатељица Манастира Пресвете Богородице Тројеручице под Авалом, Милан Петковић потпресједник Народне скупштине Републике Српске, замјеник градоначелника Приједора Жарко Ковачевић.

Почетком септембра 1991. године мајор Тепић, нашао се у војном складишту „Барутана” у шуми Беденик, у близини Бјеловара, ради организовања његове одбране. Након блокаде бјеловарске касарне и других војних објеката, као и серије мањих инцидената, овдје га је 29. септембра 1991. затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде.

Видјевши да се налази у тешкој ситуацији, а не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, Тепић је одлучио да већ раније минирано складиште дигне у ваздух, што је и учинио око 10.40 часова истог дана. Јака експлозија која је потресла цијели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги” који су се у току опсаде приближили огради складишта. Непосредно прије Тепића, погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић, који је одбио његово наређење да напусти складиште и наставио да из војног транспортера дејствује по непријатељу.

Тепић је тада рекао: „Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.”

Стојадиновић му одговара, када је одбио мајорево наређење: „И ја сам друже мајоре положио заклетву да ћу бранити ову земљу.”

За јуначки подвиг приликом дизања у ваздух складишта наоружања, када је свесно жртвовао свој живот, Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.