Од јула ове године Дoм културе у Кљајићеву носи име САВЕ МРКАЉА
У Кљајићеву је у петак 26. јула 2024. године промовисан назив Дома културе по Сави Мркаљу. У част тога догађаја управо је у томе објекту уприличен целовечерњи програм из културе који је био посвећен Сави Мркаљу и њговом раду, али и другим знеменитим Србима рођеним на Кордуну.
Члан Савета Мјесне заједнице Мирко Бијелић је и формално проглашавајући Дом културе Сава Мркаљ Кљајићево на фасади зграде представио и мурал са ликом Саве Мркаља на којем је приказана његова језичка реформа. Он је истакао да је коначно реализован вишегодишњи предлог бројних појединаца и завичајних удружења да се Дом културе у њиховом мјесту назове по знаменитом претку са Кордуна. Мирал је рад академског сликара-калиграфа Жарка Станквића из Параћина.
Исте вечери становници Кљајићева и њихи гости имали су прилике да се још једном упознају са Мркаљевим животом и дјелом кроз монодрамом „Слушај како говорим Сава Мркаљ“. Ово дело ауторке Гордана Илић Марковић извео је глумац Дејан Стојаковић.
Други део целовечерњег програма у Кљајићеву је био посвећен још једној знаменитој личности са Кордуна – пјесникињи Дари Секулић. Њене пјесме, у којима је надахнуто описала Кордун и његово страдање, рецитовала је пјесникиња из Београда рођена на Кордуну Бојана Вучић.
О Дарином животу и дјелу говорила је академик проф. др Радмила Тонковић. Она је описала неколико догађаја из личног познанства са пјесникињом у Сарајеву. У њима је говорила о страхотама које је као дјете проживела на Кордуну у усташким офензивама у којима је побијена већина чланова њене породице, па је као ратно сироче одрастала у партизаским дјечјим домовима. Академик проф. др Радмила Тонковић је истакла да Срби Крајишници имају бројне знамените претке са којима се требају поносити и које не смију заборавити.
Својим суграђанима и публици представила се и млада песникиња Сара Новковић Тепшић, која је у априлу на Песничким данима Даре Секулић у Источном Сарајеву добила прву награду за необјављени песнички рукопис. Она је рецитовала неколико песама из збирке која ће бити штамана до следећих Сусрета. Сара је истакла да осјећа велику част и понос што носи награду пјесникиње са Кордуна, са којом дјели поријекло.
У цјеловечерњем „мултимедијалном“ програму из културе у Кљајићеву је учествовала женска пјевачка група „Ђурђевак“ која је извела неколико изворних пјесама са Кордуна. Како би те вечери све „мирисало“ на Кордун побринуле су се чланице Удружења „Рубац“ које су припремиле неколико врста старих и традиционалних јела типичних за Кордун попут паленте (жгањци, макарун), уштипака и других. Чланови мјесног шаховског клуба најавили су меморијални турнор посвећен Сави Мракљу.
Вишесатни прграм у Кљајићеву је завршио отварањем изложбе Знамемити Срби Кордуна. Аутор изложбе Светозар Данчуо представио је 32 личности рођене на Кордуну које су оставиле „траг“ у књижевности, култури, науци, спорту и другим пољима дјелатности. Поред већ поменитух Саве Мркаља и Даре Секулић међу њима су Владимир Матијевић оснивач српског „Привредника“, друштва које је заслужно за школовање више од 40.000 сиромашне талентоване деце у првој половини 20. века, Милан Вујаклија аутор чувеног „Речника страних речи и израза“, Свети свештеномученик Бранко Вељунски, партизански командат Никола Видовић који је августа 1942. године командовао јединицом која је ослободила српску дјецу из усташког логора у Јастребарском, народни херој Милош Кљајић по коме је названо Кљајићево, адвокат и публициста Вељко Губерина, генерали и публицисте Гојко Николиш, Павле Јакшић и Бранко Мамуа, филозоф Гајо Петровић, оснивач Српске народне одбране у Канади Перо Булат, оперна певачица Мирјана Данчуо, фудбалер Горан Буњевчевић и други.
Члан Савјета Мјесне зајенице Милош Ђикандић је најавио да ће се изложба моћи погледати и током Великогоспојинских свечаности и Славе мјеста. Он се на крају захвалио свим учесницима у програму, организаторима, гостима и посетиоцима, као и спонзорима власницима предузећа Дарком, СТР Сњежана, Чеп комерц и Пицерије Тренд као и Удружењу крајишкх Срба Прело из Чикага.
Дом културе у Кљајићеви је тако постао прва установа културе у Србији која је понијела назив по Сави Мркаљу (Сјеничак 1783 – Беч 1833.) чувеном филологу, филозофу и пјеснику који је данашњој српској ћирилици подарио 25 слова. Предлагачи се надају да ће називе по Сави Мркаљу добити школе, библиотеке и друге установе. Једина школа са његовим именом постојала је до егзодуса Срба из Крајине у Сјеничаку на Кордуну.
С. Данчуо
