Одбор за дијаспору и Србе у региону своју 12. сједницу посветио је положају Срба у Федерацији БиХ са акцентом на имовинско-правна питања

КАТАСТРОФАЛАН ПОЛОЖАЈ СРБА У ФЕДЕРАЦИЈИ БИХ


Миодраг Линта отварајући сјединицу Одбора рекао да је положај Срба у Федерацији БиХ трагичан, имајући у виду да је на подручју Федерације БиХ, по попису из 1991. године, живјело око 600.000 Срба или 22 одсто, док их по попису из 2013. године има 56.000 или 2,5 одсто, што говори о бруталном етничком чишћењу. Касније у својим дискусијама присутни гости из удружења ФБиХ, не само да су потврдили ову чињеницу него су навели да је тренутно стање још алармантније. Предсједник Савеза српских удружења “Завичај” из Бањалуке Бране Пећанац истакао је да нажалост Срба у Федерацији тренутно нема више од 40-45 хиљада и да им пријети биолошко изумирање. Игњат Симић, предсједник Савеза општинских удружења избјеглих и расељених лица из Бијељине, навео је да у Сарајеву има још отететих 3-5 хиљада станова, а да су Срби и даље анатемисани као агресори и да на том дијелу БиХ власт може да им ради што хоће, уз прећутну сагласност међународне заједнице.

Линта је након краћег увода ријеч дао представницима власти Републике Српске и члановима удружења које дјелују на подручју Федерације БиХ.

 

ОТВАРАЊЕ КАНЦЕЛАРИЈА И У СРБИЈИ


Радован Грајић, помоћник министра за избјегла и прогнана лица у Влади Републике Српске, истовремено и координатор Владе за пројекат пружања правне помоћи при регистрацији непокретности у ФБиХ, истакао је да се на територији Федерације отима српска имовина под плаштом Закона о упису некретнина. Грајић је навео да се Срби доводе у заблуду или их не информишу о потреби евидентирања имовине у нове књиге, јер за разлику од Републике Српске која сваког власника некретнине проналази, обавјештава и заказује термин, у ФБиХ се то оглашавање врши у локалним новинама и Службеном гласнику па прогнани Срби нису у могућности доћи до сазнања гдје би, и на који начин, могли уписати своју имовину у катастар. Зато је Влада Републике Српске, како наводи Грајић, отворила шест нових канцеларија које контактирају људе и помажу им да очувају своју имовину. Канцеларије су отворене у Бијељини, Зворнику, Невесињу, Источном Сарајеву, Мркоњић Граду и Бањалуци и имају задатак да пружају правну подршку у заштити имовинских права Срба у ФБиХ. Недавно је отворена и канцеларија у Новом Саду, а планирара се да у што скоријем времену, у сарадњи са Комесаријатом за избјеглице и мигиграције Србије, отвори и једна канцеларија у Београду.

„Имамо између 300.000 до 400.000 људи у Србији који посједују непокретности у Федерацији БиХ и сигурно ће бити заинтересовани да учествују у заштити српске, односно своје имовине“, закључио је Грајић додајући да ће Влада Републике Српске у сарадњи са надлежним властима у Србији свим правним средствима наставити институционалну борбу против тог накарадно донешеног закона у ФБиХ.

 

ЦРНА РУПА ЕВРОПЕ


„Простор српских општина Гламоч, Грахово и Дрвар које су припале Федерацији БиХ, представља црну рупу БиХ и Европе, а српски народ у ФБиХ налази се пред биолошким нестанком“, упозорио је предсједник Савеза српских удружења “Завичај” из Бањалуке Бране Пећанац, наводећи да протјерани српски народ из Федерације губи духовну енергију и да га то плаши. Савез на чијем се челу он налази учиниће све да своје чланове, и све оне који буду затражили било какву помоћ или савјет од њих, усмјери у правцу остваривања њихових имовинских права.

Потпредсједник „Завичаја“ Рајко Срдић сматра да су Срби у ФБиХ „ушли у фазу равнодушности“. Он сматра да је ментални склоп српског народа везан за политику и државну моћ и ако би највиши представници власти РС и Србије јавно проговорили о овој теми, народ би другачије реаговао. То је посебно битно у овом тренутку, када су пред нама октобарски избори у БиХ, навео је Срдић.

Слично размишљање изнео је и Игњат Симић, посебно апостофирајући имовинско- правне односе у великим градовима, гдје, како он сматра, постоји организована опструкција локалних власти према било каквом враћању српске имовине. Симић се похвално изразио о улози Миодрага Линте и Радована Грајића у покретању ових имовинских питања, а истакао је да је „Српско коло“ у свом додатку на најбољи начин презентовало како Срби могу да упишу своју имовину.

Ђорђе Радановић из Савеза општинских удружења избјеглих и расељених лица из Бјељине сматра да је овај проблем много дубљи и да је много раније почео од посљедњих ратних дешавања. Он је навео примјер да су у многим логорима у Другом свјетском рату убијани људи који су били уписани као власници имовине и на којима су се водиле катастарске честице. Радановић је рекао да се у ФБиХ врши „хармонизација земљишних књига“ , што по њему значи систематско уништавање српске имовине у званичним књигама. Истакао је да су избори , као систем институционалне борбе и те како важни, јер ако би „правих Срба“ у Дому народа било изабрано 12, тада би могли да употребе механизам заштите” виталног националног интереса. Радановић сматра да би требало у овај процес укључити и Српску православну цркву која има велики утицај међу народом, а уз то и њој самој је одузета огромна имовина.

 

ПОСЛАНИЦИ ПОДРЖАЛИ ИНИЦИЈАТИВЕ У ЗАШТИТИ СРПСКЕ ИМОВИНЕ У ФБиХ


Замјеница предсједника Одбора Мирјана Драгаш подржала је иницијативу Миодрага Линте и стручних служби Одбора стављањем ове тачке дневног реда на расправу у смислу упознавања његових чланова како живи српски народ у другим државама. Ми морамо да помогномемо у заштити српске имовине, кроз медије, отварање канцеларија и другим начинима, истакла је Драгаш и навела примјер да Јевреји , данас, након 70 година , конкретно у Београду, враћају своју имовину, зато што су вјеровали у то. Срби поријеклом из Федерације БиХ исто тако морају да имају свјест да је то могуће и да уложе велики напор како би повратили имовину и уписали је у земљишне књиге, а ми посланици и државне институције у Србије, увјек ће бити на располагању да им помогну, закључила је Мирјана Драгаш.

Проф. др Миладин Шеварлић истакао је да српски народ у Федерацији не сме дозволити да њихова имовина буде отуђена, а да треба пружити подршку отварању канцеларије у Београду, како би потражиоци били поштеђени трошкова путовања.

Слично мишљење дјели и посланик Драган Вељковић добро упознат са сличним проблемима јер долази са простора Косова и Метохије. Апеловао је и на државни сектор и на невладине организације да учине све како би се српска имовина сачувала.

Са доста емоција о овој теми говорила је и посланица Јадранка Јовановић, наша оперска дива. Рекла је да се као умјетник често састајала са разним дипломатама и да су увјек приликом помена Републике Српске реаговали са дозом ироније , а неки од њих и отвореним подозрењем. Поздравила је оснивање канцеларија у Србији,а није заборавила да истакне да ће осим као посланик, увијек српском народу у БиХ бити на услузи и као умјетник.

Др Иван Бауер упитао је госте из БиХ да ли су покушали да ступе у контакт са америчком амбасадом. Пошто је доста људи емигрирало у САД, многи од њих су добили и њихово држављанство. Зна се колико Америка брине о својим грађанима и њиховој имовини, па ако се бар неколико предмета ријеши у корист Срба, био би то путоказ за остале, резоновао је Бауер. Представник Владе РС Радован Грајић рекао је да су и предсједник Републике Милорад Додик и Жељка Цвијановић пресједница Владе ове проблеме износили не само америчкој амбасади него и другим дипломатским представништвима у БиХ, али је од свега тога била мала корист.

На крају састанка Миодраг Линта предсједник Одбора предложио је закључке који су једногласно прихваћени и још једном истакао да је неопходно укључити што већи број људи са подручја Србије, поријеклом из ФБиХ, да учествују на општим изборима у БиХ који ће бити одржани 7. октобра. Замолио је представнике власти РС, да изнађу могућност да се омогући оним лицима, која још нису добили увјерење о држављанству, да то ураде што прије. Рок за то је 24. јул, а октобарски избори имају велики значај за рјешавање свих поменутих проблема, истакао је Линта и додао да ће крајем године Одбор за дијаспору и Србе у региону поново на дневном реду имати расправу о актуелном положају Срба у Федерацији БиХ. Наведена сједница ће бити одржана у проширеном саставу.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

ЗАКЉУЧЦИ


Одбор за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, након расправе, усвојио и слиједеће закључке:

Детаљ са сједнице Одбора

– Одбор за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије даје пуну подршку активностима Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске, Савезу српских удружења „Завичај“ и Савезу општинских удружења избеглица и расељених лица Републике Српске, по питању очувања српске имовине и повратка узурпиране српске имовине;

– Одбор за дијаспору и Србе у региону упознаће са садржајем ове сједнице Управу за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Комесаријат за избеглице и миграције, као надлежне органе извршне власти Републике Србије;

– Одбор за дијаспору и Србе у региону позива протјеране Србе и друге грађане Србије који су родом и пореклом са подручја Федерације БиХ, да се до 24. јула пријаве за гласање изван БиХ, у вези са општим изборима који ће се одржати 7. октобра у БиХ;

– Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске упознаће Одбор за дијаспору и Србе у региону са извештајем о раду шест канцеларија које су отворене на територији Федерације БиХ, са циљем заштите имовинских права Срба у БиХ;

– Одбор за дијаспору и Србе у региону одржаће до краја године још једну седницу на тему актуелног положаја Срба у Федерацији БиХ, на коју ће бити позвани представници Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, новоизабрани српски представници на нивоу кантона и Федерације БиХ, представници Српске православне цркве из епархија које делују на територији БиХ и представници завичајних удружења која делују у Србији;

– Одбор за дијаспору и Србе у региону организоваће састанак са представницима Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, на који ће бити позвани представници Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске, како би се размотрила могућност отварања у Београду канцеларије за правну помоћ и подршку у заштити имовинских права грађана Републике Србије који су родом и пореклом из Федерације БиХ.

 

ПРИСУТНИ


Сједници је предсједавао предсједник Одбора Миодраг Линта, а присуствовали су слиједећи чланови Одбора: Мирјана Драгаш, Александар Марковић, Блажа Кнежевић, Јадранка Јовановић, Владо Бабић, Горан Николић, Марјана Мараш, Иван Костић, Драган Вељковић, Владимир Ђурић, Иван Бауер, Александар Чотрић, као и замјеник члана Одбора Миладин Шеварлић.

Гости из РС са Миодрагом Линтом предсједником Одбора

Сједници Одбора Скупштине Србије присуствовали су и Радован Грајић, помоћник министра за избјегла и расељена лица у Влади Републике Српске, шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађан Цицовић, представници Савеза српских удружења “Завичај” Бањалука на челу са предсједником Браном Пећанцем, потпредсједником Рајком Срдићем и члановима Вељом Кунићем и Милом Атлагићем….. и Савеза општинских удружења избјеглих и расељених лица из Бијељине предвођени предсједником Игњатом Симићем и Југославом Деспотовићем, предсједником и Ђорђем Радановићем чланом Извршног одбора.

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк