Одговорност Хрватске за Олују: нови моменти
Уставни суд једногласно је усвојио тужбу Стеве Арбутине из Суње који је тужио Републику Хрватску због уништене имовине и ометања права власништва. Што се догодило? Тужбени захтјев поднио је Павле Арбутина, чија је обитељ за вријеме акције Олуја привремено напустила своју кућу и оставила имовину коју је Република Хрватска ставила под своју управу и предала на кориштење Мари Мајданчић.
Она је имовину користила до 6. вељаче 1997., кад је вратила кључеве надлежној Комисији, након чега је кућа предана Павлу Арбутини, али њега је истог дана насилно иселио Јосип Батковић. Арбутинину кућу Батковић је добио на кориштење од Комисије за привремено преузимање и кориштење имовине Опћине Слуња. Батковићу је пак 1999. године рјешењем Опћине Суња то рјешење укинуто. За вријеме његовог боравка из куће су нестале покретне ствари за које Арбутина сада тражи накнаду штете од Републике Хрватске.
Током парничног поступка утврђено је да је држава привремено преузела његове покретнине и некретнине на темељу Закона о привременом преузимању и управљању одређеном имовином, да су све ствари постојале у вријеме предаје на кориштење Јосипу Батковићу као и да их није било када је Батковић напустио кућу те да су имовином располагале Стамбене комисије Града Сиска и Опћине Суња.
Арбутини је за право дао Жупанијски суд у Сиску, али је Врховни ту одлуку укинуо након чега се жалио Уставном суду који је предмет вратио на нижи ступањ. Према оцјени Уставног суда, пропустима Врховног суда Арбутини је повријеђено уставно јамство права власништва, због чега „у поновљеном поступку треба процијенити постоји ли одговорност Републике Хрватске надокнадити штету подноситељу услијед пропуштања контроле упорабе преузете имовине пажњом доброг господара, а што је изазвало умањење подноситељевих имовинских права, иако је првенствено Република Хрватска извршила мијешање у његово право власништва“. Уз то, Врховни суд је преиначио одлуку Жупанијског суда и одбацио као неоснован тужбени захтјев подноситеља којим је тражио обвезати тужену Републику Хрватску исплатити му износ од 69,8 тисућа с припадајућом законском затезном каматом.
Уставни суд је, дакле, утврдио како при привременом мијешању државе у приватно право власништва, односно у случају кад власти одузму приватну имовину те њоме законито располажу на начин да је дају неком другом на употребу, власти задржавају дужност бриге и контроле над употребом тих ствари те одговарају за насталу штету. Одговорност за штету, каже даље Уставни суд, не може се одвојити од претходног мијешања државе у приватно власништво појединца.
„Када се државне власти привремено мијешају у власништво морају предвидјети заштитне механизме који власницима омогућавају покретање поступака ради очувања њихових имовинских интереса, укључиво и против државе ради накнаде штете настале услијед пропуста одржавања такве имовине у добром стању“, стоји у пресуди.
Уставни суд се притом позвао на стајалиште Еуропског суда за људска права у пресуди од 18. ожујка 2021. години донесеној у предмету Дабић против Хрватске када је истакнуо да се у случају кад држава, без приволе власника, приватну имовину даје на привремену упорабу трећој особи која је ту имовну оштетила, сматра „да се та штета не може одвојити од претходног мијешања државе која је подноситељу привремено одузела његово власништво“.
„Када власти одузму имовину те њоме располажу на начин да ју дају другом кориснику, оне такођер преузимају дужност бриге за очување те имовине и одговорне су за штету која из њиховог пропуста произлази. ЕСЉП закључује да домаће власти морају предвидјети могућност покретања поступка против државе ради накнаде штете настале услијед њезиног пропуста одржавања такве имовине у добром стању. Стога је ЕСЉП у конкретном случају утврдио повреду чланка 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију за заштиту људских права и темељних слобода“, стоји у пресуди.
Одлуку је донијело Друго вијеће за одлучивање о уставним тужбама, у саставу суткиња Ингрид Античевић Мариновић, предсједница Вијећа те чланови Вијећа Мато Арловић, Сњежана Багић, Јосип Леко, Даворин Млакар и Мирослав Шумановић.
Горан Борковић; Портал Новости/Банија онлајн
