Oдржан 13. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор Крушедолска звона

Крушедол – зборно мјесто свих Срба


И ове године 25. маја по 13. пут  Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Завичајно удружење Славонија из Инђије и Епархија сремска организовали су свесрпски сабор Крушедолска звона.

У манастирској цркви литургију и парастос за све Србе настрадале у ратовима од 1991. до 1999. и умрле у избјеглиштву, служио је владика сремски Василије са свештенством Епархије сремске.

 

Културно-забавни програм


У првом дијелу је био културно-забавни програм гдје је прво Милош Ћосовић изговорио здравицу која је побједила на такмичењу прекодринских Срба.

Затим су наступали КУД Ћирило и Методије из Бусија, гуслар Петар Манојловић, КУД Младост Чортановци, мушка и женска пјевачка група Зора Крагујевац, геронтолошки центар Ластавице и Соколови Београд, Славонија у срцу Београд, Милена Богатић из Слатине читала је ауторску пјесму Са Папука, Маја Зорое се представила на труби, КУД Младост 2016. Бачинци, КУД Крајина – дјеца.

На крају овог првог дијела и богатог културно-умјетничког програма гдје су сви учесници награђени громогласним аплаузом публику је разгалила Мала Цана пјесмом Црква мала.

 

Сабор духа и народног стваралаштва


Званични програма почео је минутом ћутања којом је одана почаст свим страдалима за српство, за правду и слободу.

 

Вељко Вукелић: Борба против заборава


Химну Боже правде извела је Светлана Спаић, да би се након химне присутним гостима обратио један од организатора Вељко Вукелић, предсједник Удружења Славонаца из Инђије који је прво поздравио потпредсједника Владе АП Војводине Ђорђа Милићевића, посланике и чланове Владе Републике Србије и Републике Српске, предсједнике општина, представнике медија, извођаче програма и све присутне.

– Да се помолимо и сјетимо наше браће, наших комшија и сабораца који су страдали у ратовима 90-их година. Било је у нашој историји много тешких времена, али и ова су.  Као што смо то све морали и могли издржати, тако морамо и ова сада. Осим те борбе на економском плану, двије кључне битке водимо – борба против заборава и борба за јединство српског рода – рекао је Вукелић.

–  Многе смо битке крајем 20. вијека нажалост изгубили. Кључну ипак нисмо изгубили и нисмо им приредили највећу радост, а то је да иду Срби на Србе. Не смијемо им то дозволити – рекао је Вукелић и додао да је Крушедолски сабор мјесто да се саберемо и окупимо и овдје нисмо ни позиција ни опозиција, овдје смо прије свега Срби и добри људи.

 

Владика Василије: Нађите сваки себе у овој светињи


Владика Василије благословио  је сабор и захвалио се архимандриту оцу Сави на гостопримству.

– Не заборавимо оно шта се десило, и шта се дешава српском народу. Манастир Крушедол је зборно мјесто свих Срба, ма одакле дошли, овдје сте свој на своме. Нађите сваки себе у овој светињи и пођите одавде много богатији, духовно радоснији и благословенији од мајке Ангелине, Светог Максима и Светог Јована из ове светиње – рекао је владика Василије.

 

Милан Мицић: Два завичаја – вишак срца и вишак душе


Милан Мицић, помоћник секретара за културно наслијеђе из Новог Сада позван је да одржи Крушедолску бесједу.

– По завршетку Великог рата нова југословенска држава као свој основни колонизациони супстрат у тзв. сjеверним крајевима (Банат, Бачка , Срем, Барања, Славонија), поред херцеговачких и Срба из Боке Которске, имала је Србе из западних српских крајина који су као српски ратни ветерани – добровољци надељивани земљом у равници, у „обећаној земљи бијелог хлеба”, да на својим новим огњиштима бране границе нове државе на по њој несигурном простору – рекао је Мицић и додао да су имали су још један задатак.

– Да утру пут 20 -вјековним српским сеобама из западних српских крајина у Војводину у новој још већој колонизацији 1945. године изведеној у другом идеолошком оквиру.

Послије су дошле економске миграције од педесетих до седамдесетих година 20. вијека у потрази за зиратном земљом, послом и бољим условима живота. Да би на крају дошли до присилног изгона српског живља из западних српских крајина у ратовима у посљедњој деценији 20. вијека.

– Ту посљедњу српску сеобу немојмо звати ни Бљеском ни Олујом. Та сеоба је етничко чишћење, насилан изгон српских маса са огњишта на којима су вјековима живјеле – рекао је Мицић.

– Сви ми који смо дошли на ове просторе у Банат, Бачку, Срем, Барању у задњих 100 година, ми смо сви људи са два завичаја. Припадамо и старом завичају и новом завичају. Ми смо и овдје и тамо, а можда ни овдје ни тамо. Ми као људи са два завичаја имамо вишак у себи. Тај вишак је вишак срца и вишак душе – рекао је Мицић, а његова бесједа је испраћена великим аплаузом.

У овом дијелу програма пјевала је Милена Плавшић уз пратњу оркестра Милана Милаковића, наступали су КУД Петрова гора мјешовита група са Стевом Бекићем, из Србца КУД Бијели Анђели, Крајишка групаТромеђа (Рајко Радан), Плесна група Тесла из Београда,  пјесник и глумац Мићо Јелић Грновић је рецитовао поему Српска клетва, КУД Ђорђе Натошевић Сланкамен, Добривоје Павлица је отпјевао своју пјесму уз тамбурицу, ЦОТК Тент Обреновац, Милан Вашалић је извео соло пјесму уз дипле, КУД Жељезничара Бранко Цветковић, пјевачка група Свјетлана Спаић, Пјевачка група Плитвице, Андрија Бајић, пјесникиња Ранка Срдић Милић.

 

Љубивоје Тадић: Душан Ђаковић човјек врлина


На преминулог Душана Ђаковића Дују који се упокојио на Божић ове године подсјетио је његов пријатељ глумац Љубивоје Тадић који је говорио бесједу о Дуји и његове стихове.

– То је радост живота која се тешко може описати и која оставља трајни печат на души. Душан Ђаковић кога је и лако и немогуће описати. Лако јер је човјек врлина, јер је људина храброг одважног, племенитог, хуманог и снажног срца – рекао је Љубивоје Тадић и додао коју ријеч о Дуји као умјетнику.

– Ако говоримо о умјетности Душана Ђаковића било чега да се дотакао, било ког пера, сликарског, поетског, прозног стварао је замашна и значајна дјела. Ипак бих издвојио једно дјело које је сам врх не само српског трагичког сваременог романа, већ романа модерног доба, то је Душаново дјело Јадовничка жмижда. Повијест о страдању нашег народа у концлогорима од Јадовна до Пага – рекао је Тадић.

На крају самог програма госте је још једном обрадовала пјесмом Милена Плавшић.

Након уживања у програму, земљаци су отишли под неки од шатора да попију, поједу и прозборе коју. Многима је зборно мјесто сваке године Крушедолски сабор, па су се тако на сваком кораку могли видјети срдачни поздрави и загрљаји земљака. Са пјесмом и игром настављено је и послије званичног програма.

Организатори су напоменули да дугују захвалност Представништву Републике Српске у Београду, директору Млађану Цицовићу и Фонду за избјегла и расељена лица из Новог Сада.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар