Одржан 6. Меморијални турнир у бућању „Милан Судар – Мишо“

„УСПЈЕШНИ“ НАЈУСПЈЕШНИЈИ

На теренима непосредно поред популарне кафане „Дашчара“, подно Кошутњака, уз учешће четири екипе и никада већег броја присутних, прво мјесто освојила је тројка „Успјешни“. Турнир посвећен дугогодишњем друштвено-политичком раднику Госпића и Лике, оснивачу и првом предсједнику Удружења Госпићана „Никола Тесла“ у Београду, протекао је у доброј игри и организацији, пријатном дружењу и подсјећању на човјека за кога кажу да је својим идејама и радом увијек окупљао своје земљаке.

Иако Мише Судара међу нама нема већ седму годину, наставио је да окупља своје некадашње пријатеље и саиграче, родбину и комшије, око терена за бућање гдје је и сам некада био један од предводника наставка традиције овог спорта, веома популарног међу прогнаним Личанима и Далматинцима који су и ове године узели активо учешће на турниру посвећеном њему у част.

У раним пријеподневним сатима окупили су се играчи предвођени Милорадом Сударом-Суђом, који је уз породицу Судар био главни организатор овог меморијала. Одмах се приступило и пријављивању екипа, а након одржаног жријеба на терен су одмах изашле екипе „Кистање“ и „Орлови“.

Уводни меч какав се само пожељети може, мада сам почетак то није најављивао. Лако су Кистањци дошли до раног и убједљивог водства. Дуго је „орловима“ требало да се одлијепе од нуле. Комшије Далматинци су у том тренутку нанизали већ 15-ак поена. Онда слиједи драматичан преокрет. Све до посљедњег бацања није се знало ко ће побједити и при резултату 20-19 за Кистање, одличним потезом Бранка Мандарића, Личани освајају два поена и пласирају се у финале.

За разлику од ранијих година, тек између два полуфинална меча турнир је проглашен отвореним, а са неколико ријечи присутнима се обратио Милорад Судар, захваливши се свима на великом одазиву, можда и највећем од почетка турнира.

Судар је са неколико реченица подсјетио да је његов земљак и презимењак рођен у Острвици поред Госпића, да је био одличан организатор оваквих и сличних, не само спортских , манифестација. Истакао је да његови земљаци најмање што су могли да учине за Мишу је да организују овакав турнир, сад већ традиционалан, шести по реду.

Након заједничке фотографије требало је да почне други полуфинални меч. Поновно Далматинци (Успјешни) на Личане који су носили и истоимени назив. Прво бацање у пратњи мајке Меланије, бацила је Мишина унука Елена, уз аплауз свих присутних. Показала је да она то и те како умије, уосталом наслијеђени су дједови гени.

Мада је други меч на почетку обећавао много неизвјеснију завршницу, на семафору се резултат мијењао час у корист једних, па онда других, Далматинци, како им име каже, били су успјешнији у већини елемената овог спорта. Било да се ту ради о ваљању, пуцању или тактичким варијантама. Убрзо се назирао крај па су Лежаја, Драговић и Стојић, лакше него што се мислило, привели меч крају коначним резултатом 21-15.

Ништа мање нису била занимљива ни збивања око терена. Уз раније донесено освежење, а ту Личани подразумјевају и домаћу ракију, стигле су и Мишине комшинице из некадашње Липoвске улице из Госпића Љиља, Нада, Бранка, Биља и друге са кифлицама, пројицама и другим домаћим специјалитетима. Међу њима наравно и Мишина вјерна сапутница Весна. Причи никад краја, успомене су навирале саме од себе. Понека досјетка и шала подигле су атмосферу и ван терена.

У малом финалу, одиграном за треће мјесто Личани су побједили Кистање 21-17. Судар, Контић и Црнобрња „Киси“, Мишин кум, одиграли су много боље него у првом сусрету. Земљаке с оне стране Велебита, који се нису тако брзо и лако могли опоравити од пораза против Орлова, заслужено су добили.

Услиједило је потом велико финале. Обе екипе су ушле са жељом да освоје прво мјесто, али и огромни прелазни пехар намјењен најбољима. За разлику од првог сусрета „Орлови“ су у овај ушли много озбиљније и предвођени Бранком Мандарићем, за кога ваш извјештач сматра да је био најбољи актер турнира, пошто званично није нико понио ту титулу, повели су 15-4.

Као и лопта и буће су округле, а по оној Држићевој „ко би гори, сад је доли“, уз мало спортске среће, јер за успјех није довољно само име, „Успјешни“ су за редом освојили 17 поена и пехар је отишао у њихове руке.

Након кратке паузе приступило се додјели пехара. Трећепласираној екипи пехар је уручила најмлађа учесница овог турнира Елена. Из њених руку пехар је примио Милорад Судар Суђо, коме се, како неко у шали рече, испунила жеља да и он донесе у своју кућу неко одличје.

Орлови, којима је недостајало мало концентрације у завршници финалног меча морали су се задовољити са другим мјестом. Они су то примили са осмјехом, а пехар им је уручила Мишина кћерка Меланија, захваливши им се на успјеху, али прије свега на учешћу на турниру.

„Успјешни“ су оправдали своје име и из руку народног посланика и предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте, сталног посјетиоца овог турнира, примили су два пехара. Мањи у трајно и велики прелазни пехар који ће код њих остати до наредног турнира.

Тиме није завршена додјела признања. Још једном се у центру пажње нашао Милорад Судар Суђо. Њему је Мишин брат Јовица Лола Судар уручио признање за успјешну организацију турнира које се традиционално додјељује заслужним појединцима сваке године.

Јовица Судар је такође искористио прилику да се у име породице захвали такмичарима, посјетиоцима, донаторима и свима онима који су на било који начин допринијели да се и овај шести меморијални турнир успјешно приведе крају. Након тога је позвао све присутне на пригодно послужење које су Мишина породица и пријатељи припремили за све присутне.

Наредни турнир заказан је на истом овом мјесту, у исто вријеме, 2023. године у нади да ће бити још више екипа и оних који ће испратити турнир, јер свакако човјек по коме се овај меморијал зове је то заиста и заслужио.