Одржан 8. Фестивал фолклора Срба из региона

У Српском народном позоришту на Великој сцени Јован Ђорђевић у Новом Саду 4. 12. одржан је 8.  Фестивал фолколора у организацији Завичајног удружења Сава Мркаљ. Манифестација окупља културно-умјетничка друштва која се баве културом и традицијом Срба са српског етничког простора. Наступало је 9 културно-умјетничких друштава. Велика сала сцене Јован Ђорђевић капацитета преко 900 мјеста била је мала да прими све заинтересоване поштоваоце живог наслијеђа.

Химну Боже правде отпјевао је Хор карловачких ђака, састављен од ученица Карловачке гимназије и полазника Хора Богословије Свети Арсеније под диригентским палицама  Растка Павлова и Миле Радонић.

Предсједница ЗУ Сава Мркаљ Зорица Влајинић је присутним медијима навела да публике за фестивал не мањка, шта више, карте су врло брзо подијељене и самим тим Фестивал и Удружење Сава Мркаљ оправдава своје постојање. На отварању Фестивала обратила се врло емотивно.

– Пресрећна сам! Хвала вам што сте дошли, хвала вам што пратите наш рад. Велика је част и задовољство имати овакву публику. Надам се да ћемо и ове године оправдати ваше повјерење. Нит коју желим да проведем кроз цијели програм треба да вас споји са завичајем, ма гдје год да је он.

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон наводи да је фолклор оно што окупља Србе, како у Србији тако и у региону.

– Повезује све генерације. Посебно ми је драго што знам да овдје има много Крајишника јер су то људи који су обогатили Србију. Србија је богатија са вашом културом и традицијом. Србија је богатија осмјесима ваше дјеце која овдје одрастају. Међутим, колико је Србија богатија са вама, толико они који нису хтјели да им ви будете комшије, су сиромашнији без вас – рекао је Гујон и за те ријечи добио громогласан аплауз.

Гујон је навео да једва чека да ужива у програму.

– Хвала Зорици Влајинић на позиву, хвала свима вама који сте дошли, хвала Миодрагу Линти који је идејни творац ове манифестације, такође хвала и Фонду и Граду Новом Саду на подршци. Нека живи српски фолклор!

Помоћник градоначелника Станко Љубичић је навео да дијели са присутнима једну јаку емоцију.

– Имао сам прилику кроз професионални ангажман да свједочим нарастању овог Фестивала од самог почетка. Припала ми је част да вас вечерас у име Града и градоначелника Милана Ђурића поздравим на овој репрезентативној манифестацији. Фестивалу фолклора Срба из региона се постиже нешто немјерљиво, а то је преношење емоције и осјећаја припадности српском народу. Усађивање важности идентитета и коријена нашим најмлађима. Порука је гдје год били, куда год наше ноге крочиле ми носимо са собом своју родну груду и све оно што су нам преци у аманет оставили.

Директор Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац је рекао да му је изузетна част и задовољство што је гост Фестивала.

– Фонд је осам пута помагао ову лијепу манифестацију, тако ћемо радити и идуће године. За сва дружења и манифестације Фонд је увећао средства захваљујући Покрајинској влади на челу са предсједником Игором Мировићем.

Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта констатује како је Фестивал један од начина да се афирмише култура и традиција српског народа родом и поријеклом са подручја бивше Југославије.

– Оваквих манифестација има по Србији на разним нивоима ово јесте један од централних догађаја. Оно што ми је посебно драго је да грађани који су родом и поријеклом из тих крајева долазе масовно на овај фестивал, и сала је увијек пуна, тражи се карта више и то је једно задовољство и обавеза организатора да наставе даље и да дочекамо и тај десети јубиларни Фестивал.

Као народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона сматра да би питање Срба у региону требало да се дефинише као једно од најзначајнијих државних  и националних питања. То значи да је потребна једна државна институција – министарство Срба у региону које би системски рјешавало питања Срба у региону.

На почетку самог програма како то обично доликује српској кући госте је поздравио здравичар Гојко Нинковић.

 

Обичаје из долине Унца приказао је КУД Јандрија Томић Ћић из Крајишника, аутора Мирославке Родић. Унац је ријека у западном дијелу Босне и Херцеговине, десна притока ријеке Уне. Извире под именом Млински поток из Шаторског језера на планини Шатор. Након пута кроз четири котлине, од којих је највећа Дрварска, и три клисуре, улијева се у Уну код Мартин Брода.

Громогласан аплауз публике измамио је маестрални Милан Вашалић свирајући српске гајде.

Присутне су посебно обрадовали гости из региона и Српским играма из Поморишја које је извео КУД Плави Делија из Великог Сенпетра. Кореограф је Игор Попов, а аутор музичког аранжмана је Зоран Петровић.

Поморишје је долина доњег дијела ријеке Мориш данас припада Румунији и Мађарској, а некада је било у саставу Војне границе, прве линије одбране од турског царства које су у великом броју насељавали Срби. Након њеног укидања већи број Срба напушта ово подручје, али и данас има насеље у Мађарској и Румунији у којима се његује српски језик и културна баштина.

Радо виђени учесници овог Фестивала су свакако чланови КУД-а Пискавица из Пискавице. Извели су кореографију Игре из Лијевче поља, аутора кореографије Мирка Борјановића.

Лијевче поље је област у сјеверном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине. То је равница у доњем току Врбаса између ријеке Саве на сјеверу, планина Просаре на западу, Мотајице на истоку и Козаре на југозападу. Подручје покривају општине Градишка, Лакташи и Србац.

ФУ Велико коло извео је Сплет пјесама и игара из Скопске Црне горе, односно Сабор у Кучевишту. Аутор кореографије је Мирослав Савић, музички аранжман написао Миленко Мартић.

Скопска Црна гора је обласна цјелина у Сјеверној Македонији, обухвата Скопску котлину и планину Црну гору. Простор је насељен Србима и одликује га велики број православних цркава и манастира из периода Немањића. Они и данас чувају српски језик и обичаје.

Српске игре из околине Сарајева извео је АНИП Културног центра Младост из Футога. Кореограф је Драган Миловојевић, умјетнички руководилац Гордана Старачек, а шеф оркестра Небојша Бурић. Ове пјесме и игре показују традицију народа који вијековима живи у овим крајевима. Специфчне пјесме и игре забиљежене и у народу, временом чуване вјерно показују посебност српског етнолошког коријена.

На радост публике КУД Благоје Паровић из Гајдобре у склопу Игара и пјесама из источне Херцеговине приказао је Обичаје вука. Кореограф је Радослав Јелачић Мима, умјетнички руководилац Немања Албијанић.

Херцеговци у Гајдобри истичу да носе херцеговачку бистрину и горштачку вјештину. Како је проф. др Јово Радош рекао за Гајдобране, да када нешто започну воле да је то врхунског домета. Тако да се нису обрукали ни наступом на овом Фестивалу.

Већ познати КУД Крајина из Београда је приказао Игре из Голубића. Аутори кореографије су Стефан Марић Ћита и Мира Лукач. Умјетнички руководилац је Никола Поповић.

Голубић је насеље у сјеверној Далмацији, некадашњој Војној крајини. Тешке животне услове, недостатак плодне земље и муку око њене обраде, народ је превазилазио окупљањима у игри и пјесми. Бирачко коло које је публика могла видјети је приказ навика и обичаја чврстог и кршног Далматинца и Далматинке вриједне и посвећене жене и мајке.

Игре и пјесме из Пећке Бање извео је КУД Слобода из Руменке. Кореографију је осмислио Звездан Ђурић, музички аранжман написао Миленко Мартић док је умјетнички руководилац Марко Мандарић.

Пећка Бања је насеље у западном дијелу Метохијске котлине. Бању и минералну воду су користили Римљани, средњовјековна српска властела и Турци за вријеме своје владавине. КУД је ову кореографију премијерно извео у предивним новим ношњама које су рађене уз стручну помоћ етнографа Музеја из Приштине и умјетничког руководиоца Националног ансамбла Венац из Грачанице.

Величанствен призор је био видјети преко 30 играча КУД-а Станко Пауновић НИС РПН Панчево. Аранжман је написао  Здравко Ранисавњевић, кореографију Дејан Трифуновић, док је руководилац народног оркестра Грацијан Петровић.  Бела Крајина је простор коју су населили Срби ускоци на самом југу Словеније.

Водитељка програма била је шармантна Драгана Боснић.

Фестивал су подржали Град Нови Сад, Фонд за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону, Покрајински секретаријат за културу, јавни информисање и односе с вјерским заједницама.

Након програма учесницима су подијељене захвалнице.

Текст и фото:

Драгана Бокун