Одржан 9. Фестивал фолклора Срба из региона у Новом Саду

Квалитетом, љубављу и посвећеношћу стреме ка првој деценији 

Завичајно удружење Сава Мркаљ 26. новембра организовало је 9. Фестивал фолклора Срба из региона на Великој сцени Српског народног позоришта у Новом Саду. Квалитетним програмом оправдали су очекивања сада већ своје сталне публике, што се могло примијетити и по громогласним аплаузима са којима су испраћени анасмбли са сцене.

Фестивал су подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама и Градска управа за културу Града Новог Сада.

Поред поштовалаца рада Завичајног удружења Сава Мркаљ, љубитеља фолклора и традиционалне пјесме, гости фестивала су били и помоћник градоначелника Града Новог Сада Станко Љубичић, савјетник предсједника Републике Српске Немања Давидовић, секретар Матице српске Милан Мицић, помоћница покрајинског секретара за образовање, прописе, управу и нациналне мањине –  националне заједнице Милица Вучићевић, предсједник Савеза Срба из региона и идејни творац фестивала Миодраг Линта.

Предсједница Удружења Сава Мркаљ Зорица Влајинић изразила је велику захвалност публици на изузетној подршци коју пружају ЗУ Сава Мркаљ, ентузијастима који организују овај фестивал и ансамблима који из године у годину гостују на Великој сцени Српског народног позоришта.

– Морам посебно да истакнем вечерашњи фестивал. Ове године имамо једну посебну занимљивост коју смо успјели да постигнемо радећи са кудовима. Успјели смо да направимо сарадњу различитих културно-умјетничких друштава, те КУД Мира Лукач из Дрвара наступа заједно са Дрварчанима који су колонизирали на простор Крајишника одакле нам долази КУД Андрија Томић Ћић. Та сарадања је непроцјењива. Ипак је то велика километарска удаљеност, али и емотивна и завичајна блискост коју ће вечерас показати кроз кореографију Уначко коло које је вечерас најбројније што се играча тиче.

Влајинићева је рекла да још једна тачка спаја два друштва, али из Војводине. У питању су кордунашка друштва. Једно из Инђије и друго из Чонопље која су заједничким радом представила Игре и пјесме са Кордуна.

– Мислим да је повезивање људи оно чему овај фестивал у најтананијим сновима тежи, чување нематеријалне културне баштине, општа љубав и радост Срба са свих српских етничких простора.

У име града Новог Сада присутне је поздравио Станко Љубичић и пренио им поздраве градоначелника Милана Ђурића.

– Окупили смо се овдје на наше задовољство због традиције и музике. Фолклор генерацијама путује кроз вријеме, као порука наших предака и наставља свој пут ка будућим генерацијама. У сваком покрету, пјесми, крију се приче из давнина које приповиједају гени које поносно носимо. Задовољство је гледати шаренило и љепоту наше културе кроз ове талентоване фолклораше.

Љубичић се захвалио ЗУ Сава Мркаљ што дају младима прилику да се искажу и што његују дух народа који живи на овим просторима.

– И ова манифестација служи не само да нас окупи због наше традиције, музике и пјесме, већ да уградимо још један стуб и ојачамо мост српског јединства.

Немања Давидовић, савјетник предсједника Републике Српске Милорада Додика честитао је организаторима на истрајности и вечерашњој организацији и изразио задовољство што су били у прилици да омогуће долазак КУД-а из Дрвара у Нови Сад.

– Ми сви свједочимо промјени свијета и удаљавању од старих система вриједности. Све више манифестација поприма у своје називе стране ријечи, стране елементе и јако је мало манифестација, као што је ова вечерас, које баштине баш те вриједности које су значајане за српски народ, баштине оно што су нас учили наши преци. Из личног искуства и искуства мојих пријатеља знам колико волите Републике Српску и будите сигурни, институције Републике Српске и предсједник Додик то знају и Српска је ваша отаџбина једнако као и свим људима који тамо живе. Ову манифестацију видимо и као брану забораву ко смо, шта смо, какав је наш пут и куда желимо да идемо – поручио је Давидовић.

Химне Боже правде и Моја Република отпјевале су дивне и талентоване Јана и Елена Црномарковић.

Здравица је у традицији нашег народа, а говорио ју је Гојко Нинковић.

Почетна тачка овог путовања кроз пјесму је Гњилане. Игре и пјесме из Гњилана извели су чланови Фолклорног удружења Велико коло (фолклорни и мјетнички руководилац Мирослав Савић). У средњем вијеку Гњилане се звало Морава, био је велики трговачки и занатски центар. У њему су често боравили српски владари, па је први писани помен о њему из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана у њему. Под данашњим именом први пут се помиње крајем 14. вијека у Повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.

Јањ је географска, културна и историјска област јужно од Шипова према Купресу и чини је око 18 села смјештено у и око кањона ријеке Јањ. На простору Јања се налази Јањска висораван, Грбавичко поље, планина Виторог, Ваганска пећина прашума Крива јела, Манастир Глоговац, и друге знаменитости. Кореографију Збогом остај дјевојачка мајко која представља приказ свадбеног обичаја Јања, аутора Светозара Свете Качара, извели су чланови Културно- умјетничког друштва Станко Пауновић НИС РН из Панчева. Руководилац умјетничког насамбла је Дејан Трифуновић.

Банат је географски регион који је административно подијељен између Србије Румуније и Мађарске, гдје се налази и најмањи дио Баната. Поред већинског Мађарског становништва у неким насељима живе и Срби, а једно од тих насеља је и Деска. Из Деске долазе чланови КУД-а Банат који су се представили кореографијом Орачки бал, аутора Љубомира Вујичина.

Источна Хрецеговина, област која се налази између ријеке Неретве на западу, Старе Херцеговине на истоку и приморја на југу. Културни и економски центар ове регије је Требиње, а око 90 посто ове регије је у Републици Српској. Обичајне игре из овог краја извели су чланови КУД-а Благоје Паровић из Гајдобре кореографијом Обичаји Вука, кореографа Радослава Јелачића Миме и умјетничког руководиоца Милоша Бабља.

Западна Славонија је простор између Саве и Драве, и простире се приближно од ријеке Илове на западу, до Пожешке котлине на истоку. Српско културно друштво Просвјета из Вуковара извело је Српске игре из западне Славоније. Кореограф је Даница Леген.

Кордун је настао у раздобљу Војне крајине као њен дио на којем је изграђен читав низ повезаних стражарница и утврђења према западној Босни која је тада била под Отоманском влашћу. Кордунаши су народ склон пјесми и игри, и дружењу, кореографију Чарала сам, варала сам дико ауторки Милке Боснић и Бранке Булић заједнички су извела два друштва КУД Вук Караџић из Чонопље и Кордун – изворна група Завичајног друштва Ђорђе Војновић из Инђије.

Унац је ријека у западном дијелу Босне и Херцеговине, десна притока ријеке Уне. Извире под именом Млински поток из Шаторског језера на планини Шатор. Након пута кроз четири котлине, од којих је највећа Дрварска, и три клисуре, улијева се у Уну код Мартин Брода. Како би што боље публици дочарали како изгледа Уначко коло удружили су се чланови КУД-а Мира Лукач из Дрвара и КУД- а Јандрија Томић Ћић из Крајишника. Кореографи су Радослав Боснић и Мирославка Родић.

Посљедњу кореографију су извели извођачи Ансамбла народних игара и пјесама АКУД-а Универзитета у Новом Саду Соња Маринковић. Аутор је Милован Огњановић, а чине је игре и пјесме из источног дијела сјеверне Македоније и околине града Штипа. Кореографија носи назив Невено, мори невено. Кореограф је Милован Огњеновић, аранжман Зоран Петровић и Владимир Грујић и умјетнички руководилац Александар Маџареић.

Кроз програм публику је водила шармантна Драгана Боснић.

Након Фестивала организатори су послужили учеснике и том приликом им подијелили захвалнице.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

ФОТО: Ђорђе Маџаревић