Одржан помен страдалим Западнославонцима

Славонци су се сјетили страдалих у етничком чишћењу Славоније током јесени и зиме 1991. године. Помен је одржан у манастиру Раковица гдје је сахрањен патријарх Павле 10. децембра 2023. године. Помен су организовала славонска удружења Завичајно удружење Славонаца из Београда, Завичајно удружење Славонија у срцу и Удружење Будимо људи из Батајнице.

Помен је предводио отац Ђорђе Трајковић, поред гроба патријарха Павла положено је цвијеће, а потом су се присутни окупили у сали за пријем гдје је одржан културни дио програма. У њему је учествовала етно група Златно звонце из Сурчина. Они су уз традиционални инструмент кавал, виолину, гитару, отпјевали неколико старих косовских пјесама и пјесама из других српских крајева.

Предсједник Удружења Славонаца из Београда Зорислав Шимић прочитао је благослов владике пакрачко-славонског Јована у ком наводи да као епсикоп њихових огњишта и чувар вјере на тим просторима улаже велики труд са народом који тамо и даље живи да се православна заједница обнови, да се обнове и очувају светиње које су чувар светосавског предања и оданоста народа Славоније својој вјери.

Владика је, такође, упутио позив свим Славонцима да обиђу своја огњишта и своје светиње.

Окупљени су овом приликом слушали са зебњом у срцу емотивне стихове Милене Богатић Жарковић и Радмиле Петровић управо инспирисане родном Славонијом, изгубљеним завичајем.

У злочиначким акцијама хрватских паравојних и полицијских снага Откос, Оркан и Папук-91 од краја октобра 1991. године до почетка 1992. године, са око 80 посто подручја западне Славоније, протјерано је више од 70.000 и убијено више 2.000 Срба. Убиства Срба који су остали у окупираном дијелу западне Славоније настављена су током 1992. године. У наведеном периоду у Западној Славонији је опљачкано, минирано и спаљено више од 200 села, у којима су Срби били у апсолутној или релативној већини и уништено је преко 5.000 кућа привредних зграда, јавних и вјерских објеката и готово читава инфраструктура.

У том раздобљу, отворена су и два злогласна логора, у Марином Селу и Пакрачкој Пољани, у којима су Срби мучени на најсвирепије начине, а затим ликвидирани. Нажалост, наредбодавци и починиоци првог етничког чишћења у Европи послије Другог свјетског рата нису одговарали ни пред Хашким трибуналом ни пред домаћим судовима.