Одржана 8. Међународна конференција „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“.

У организацији Факултета за пословне студије и право, Факултета за информационе технологије и инжењерство Универзитета Унион – Никола Тесла и Музеја жртава геноцида, 27. јануара одржана је међународна научна конференција под називом „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“.

Након уводних ријечи организатора скупа професора др Милана Радосављевића, декана Факултета за пословне студије и право, и проф. др Вељка Ђурића Мишине, директора Музеја жртава геноцида, услиједило је обраћање премијерке Републике Србије Ане Брнабић, која је истакла да је Холокауст симбол суноврата човјечанства и његове страхоте се никада не смију заборавити и поновити.

– Данас се, каже, поново, као и сваке године клањамо сјенама великог броја жртава, Срба, Јевреја, Рома, антифашста, свих који су на најсуровији начин, невини страдали, јер је неко сматрао да имају погрешну боју коже, име или презиме, вјеру или начин живота, који су за своје џелате били само број.

Професор др Јован Јањић је говорио на тему страдања српске цркве у Другом свјетском рату, односно о страдању српског народа који је већински припадао Српској православној цркви.

Јањић је подсјетио на акцију Александра Лера команданта њемачких трупа када је приликом првог дана ваздушног напада на Београд Народна библиотека потпуно нестала.

– „У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио је Лер. На питање југословенског пуковника Поповића зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вјековима чинило културни идентитет тог народа”. Леро је наставио са излагањем и рекао да је требало послије тога да униште српску интелигенцију, обезглаве врх Српске православне цркве и у првом реду патријарха  Дожића, митрополита Зимоњића, епископа Николаја Жичког Велимировића као и калуђере и монахиње српских манастира.

Идеју да се униште српски манастири и цркве, Леро је објаснио да су они вјековима чинили управу српског народа, и доказ његовог битисања на тим просторима.

Након разарања Библиотеке, кренули су напади на црквене великодостојнике. Недуго послије априлског напада у манастиру Острог ухапшен је патријарх Гаврило, у међувремену ухапшен је и епископ жички Велимировић. Док је на подручју гдје се истиче НДХ, посебно страдање Српске православне цркве.

– Хрватске усташе у ноћи 5. маја 1941. године ухапсиле су и убиле епископа бањалучког Платона Јовановића.  У Сарајеву недјељу дана касније ухапшен је митрополит добробосански Петар Зимоњић. По свједочењу Јова Фуртуле и Јова Лубуре, митрополит Петар је убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле. Недјељу дана послије ухапшен је и епископ горњокарловачки Сава Трлајић. Све вријеме је мучен, и са 2.000 Срба је одведен на Велебит гдје је мучки убијен.

Обезглављивање Српске православне цркве се наставља, па су митрополита загребачког Доситеја Васића недуго по избијању рата усташе заробиле, а од тешких посљедица злостављања је и умро. Епископа захумско-херцеговачког Николаја Јокановића усташе су протјерале у Србију, интерниран у Италију је епископ далматински Иринеј Ђорђевић,  епископ рашко-призренски Серафим Јовановић интерниран је у Тирану гдје се 1945. упокоио, епископа сењског Валеријана Прибићевића је рат затекао на лијечењу у Сплиту и ту је убрзо и скончао.

– Док је трајао рат митроплот Јоаникије Липовац је кренуо путем избјеглишта, јер је знао какве прилике могу бити ако власт преузму комунисти. На том путу му се придружило још 70 свештеника. На стратиштима у Словенији у тајности је стријељан, а стрељани су и сви свештеници који су кренули са њим.

На почетку рата српска православна црква имама је 23 архијереја, већина њих су убијена или су умрли од посљедица мучења у рату. Српска црква остала је обезглављена.

У рату је убијено 629 свештеника, а уточиште на подручју централне Србије и дијела Баната нашло је 599 избјеглих и протјераних парохијских свештеника. Поред свештенства Српска православна црква изгубила је и велики број вјерног народа . У Другом свјетском рату од 8.500.000 православних убијено је око 1.200.000. неспорна је и велика материјална штета.

– Рушење православних храмова било је циљано и масовно. На подручју српске патријаршије, не рачунајући српске православне цркве у САД-у и Канади било је нешто више од 4200 цркава, и 220 манастира, а током рата према подацима вјерске комисије Југославије од 25. новембра 1963. године сасвим је уништео и озбиљно оштећено 774 црквених објеката и то 665 цркава 37 манастира и 72 капеле, од чега је само на подручју Хрватске порушено 341 црква. Најтеже страдање СПЦ било је на подручју НДХ!

Идејни творац конференције емеритус Живота Радосављевић нагласио је да желе да укључе што више средњошколаца који би учествовали на оваквим конференцијама.

– Ми смо прва високообразовна установа у Србији која је након 70 година организовала овакву конференцију. Десету конференцију планирамо да организујемо у сарадњи са Универзитетом из Израела – рекао је Радосављевић.

На конференцији су представљене три значајне публикације под називом: „Јасеновац мило село моје“ аутора Милке и Новице Антић; „Библиографија радова о концентрационом логору Земун (194-1944)“ аутора Душана Никодијевића и „Библиографија о страдању Рома у Другом свјетском рату на територији Југославије“ , аутора Драгана Милошевића.

У пријеподневним часовима делегација Факултета и Музеја жртава геноцида, је положила вијенац и одала почаст палим жртвама код Споменика жртвама геноцида у Другом свјетском рату у оквиру комплекса Старо сајмиште. Конферецнија је пропраћена аутентичном изложбом фотографија о страдањима великог броја људи за вријеме нацистичке владавине.

Конференцију је подржало Министарство просвјете, науке и технолошког развоја, и Министраство спољнихпослова и Влада Републике Србије

 

На конференцији је приказан и дио документарног филма Јасеновац, аутора Вељка Ђурића Мишине и предавање историчара Института за савремену историју, др Радета Ристановића о логору на Сајмишту у свјетлу архивских докумената. Услиједила су укључења проф. Калинина из Москве који се осврнуо на значај истраживања Холокауста и геноцида и на страдање Руса у Другом свјетском рату, и др Војака из Загреба са значајним увидима о отпору који су Роми пружали за вријеме Другог свјетског рата. Учесницима се обратио и Славко Милановић, предсједник Удружења логораша и потомака Јасеновац.

 

Текст и фотографије: Драгана Бокун