Одржана изборна Скупштина „Завичајног удружења Грачац-Лика“, након које је одржано 21. вече Грачана и пријатеља Грачаца

Проф. др Милорад Даниловић на челу удружења


Ово грачачко дружење разликовало се од досадашњих, јер је осим забавног имало и службени дио. Наиме, иако се годинама причало о оснивању Завичајног удружења Грачана, напокон је на овом скупу та идеја и реализована. Грачани су изабрали органе удружења, а за предсједника је именован проф. др. Милорад Даниловић, редовни професор Шумарског факултета у Београду, рођен у Љубовићу, надомак Грачаца. Још једна чињеница из његове биографије завређује пажњу, да је прво запослење, по завршетку факултета, добио у Шумарији Грачац, ратне 1991. године. Више од стотину посјетилаца и гостију из Републике Српске и Србије, присуствовало је овом скупу, а вече је протекла у доброј атмосфери, зачињеној изворним личким пјесмама, игром и шалом. Скупу је присуствовао и Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, Миле Шапић, предсједник Коалиције удружења избјеглих, Мирослав Медић, предсједник Удружења Срба из РС и РСК са сједиштем у Панчеву и Жарко Гајић, предсједник удружења Мркоњићана и пријатеља Мркоњића у Београду.

Грачани су након вишегодишњег настојања искористили прилику да непосредно прије почетка забавног дијела вечери организују и изборну Скупштину „Завичајног удружења Грачац-Лика“.

Рајко Кесић, директор КЦИОС „ТЕСЛА“, један од главних иницијатора оснивања удружења, присутне је упознао са идејом о неопходности стварања неког тијела које би имало легитимитет да на ширем нивоу представља Грачане, углавном избјегле у ратним догађањима деведесетих, али и оне који су и раније своје уточиште пронашли у Београду и Србији. У кратким цртама је дао оквир у коме би требало да дјелује удружење, предложио неопходна документа потребна за његово оснивање, након чега се прешло на избор органа и носилаца индивидуалних функција удружења.

Једногласном одлуком изабран је Управни и Надзорни одбор и Статутарна комисија, а за предсједника је изабран проф. др. Милорад Даниловић. Он се у кратком обраћању захвалио на повјерењу, истакао да има много обавеза на свом радном мјесту и ван њега, али да се прихватио ове дужности сматрајући то, као рођени Грачанин, и својом дужношћу. Даниловић је изразио наду да ће уз подршку Управног одбора, али и свих оних којима Грачац лежи у срцу, испунити зацртане циљеве, а колико ће то бити добро најбоље ће показати постигнути резултати рада. Нагласио је да очекује да ће се што прије састати Управни одбор, да ће сви чланови имати конкретне задатке, како би се кренуло у њихову реализацију.

Присутнима се обратио и Миодраг Линта, народни посланик, истичући да је Грачац по броју становника дао највише жртава у рату од 1991-95. године и да то сви треба да поштујемо. Линта је истакао да не смијемо дозволити да се у Србији заборави истина да је са подручја данашње Хрватске протјерано преко пола милиона Срба. Он је истакао да треба да се заједнички боримо да наше Тужилаштво за ратне злочине коначно почне да гони припаднике хрватских формација који су починили бројне злочине над Србима, као и да се припадницима восјке и полиције РСК призна ратни стаж за читав ратни период. Крајишки борци од 1991-95. године су једина категорија бораца на подручју бивше Југославије којима није признат ратни стаж у цијелости. То је велика неправда и наш велики и заједнички задатак треба да буде да ту неправду исправимо“, рекао је Линта, осврнувши се касније и на рад новооснованог удружења.

„Желим вам да, у сарадњи са осталим већ основаним, ваше удружење ради пуном паром да очувању наших обичаја и традиције, да се међусобно поштујемо, сарађујемо, да будемо јединствени и да сујете ставимо у други план. Сва удружења, а има их преко стотину, требало би да у неколико кључних ствари буду јединствена и онда ћемо лакше са том снагом и енергијом, да наше идеје и захтјеве предочимо државним органима. Надам се да су нове генерације свјесне да само слогом и заједништвом можемо да постигнемо конкретне ствари, прије свега, за њихово боље сутра “, закључио је, своје излагање, Миодраг Линта, пожеливши Грачанима и њиховим пријатељима, угодно вече и лијеп провод.

Присутне је у име Коалиције удружења избјеглих поздравио предсједник Миле Шапић. Захвалио се на позиву, пожелио успјешан рад удружењу и пријатну забаву свим онима који су дошли на ово вече. Тиме је и завршен официјелни програм ове вечери, након чега се прешло на онај други, забавни дио.

 

ВОЛИМ ГРАЧАЦ


Сјајан почетак забавне вечери најавила је Андреа Алексић (18), феноменаланим гласом и добрим избором пјесама. Нажалост, њен наступ није дуго трајао, а пошто се касније није поново појављивала пред микрофоном, то је изазвало доста разочарења код већине присутних.

Вече је настављена у доброј атмосфери изузетним наступом мушке пјевачке групе КУД „Крајина“. Милорад Загорац, Милош Пенџераш Калањ и Бранислав Вујанић успјели су да Личане на тренутак врате у њихов завичај правом изворном пјесмом, народном ношњом, понашањем и одмјереношћу. Наступ за примјер и сваку похвалу…

У овом дијелу програма учествовао је и здравичар и пјевач групе „ Коријени“ Рајко Вуканац, Драгомир Вуковић, а присутне је посебно подигао на ноге Небојша Неко Станисављевић, запјевавши неформалну грачачку химну „ Волим Грачац“, а потом настављајући са сетом народних и забавних пјесама из неког ранијег времена. На та времена подсјетио их је и Жељко Милаковић, гитариста и пјевач некада култне личке поп рок групе „Паук“, као и Небојша Нићифоровић. Ређале су се пјесма за пјесмом, као и понека шала и добро испричана прича Жељка Дробца –Бувца. Наравно, као и на свакој вечери, пронашла се и нека замјерка, пропуст, али на организаторима је, а прије свега, на новооформљеном удружењу, да их у наредним дружењима буде што мање.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

ГРАЧАНИН ОД КАРИЈЕРЕ


Милорад Даниловић, предсједник новооформљеног удружења, рођен је у Грачацу 1967. године. На Одсеку за шумарство Шумарског факултета Универзитета у Београду дипломирао 1991. године. Након дипломирања се запослио у Шумарији Грачац, да би од 1997. године био ангажован на Шумарском факултету као асистент приправник. На матичном факултету је одбранио магистарски рад 2000. године и одмах следеће године је изабран у асистента на предмету Искоришћавање шума. Докторат је одбранио 2006. године и исте године изабран у звање доцента. У 2011. години је изабран за ванредног професора а 2016. године за редовног професора. Радио је као гостујући професор на Шумарском факултету Универзитета у Бања Луци у периоду 2012-2015. године. Бави се проблематиком коришћења шума, механизације у шумарству, отварања шума и коришћењем шумске биомасе. Ангажован је у настави на основним, мастер и докторским студијама. У својој досадашњој научној каријери самостално или у сарадњи са другим ауторима публиковао је или саопштио на међународним или домаћим скуповима 116 радова. Коаутор је практикума из предмета Искоришћавање шума и аутор уџбеника Коришћење недрвних шумских производа. Учествовао је у изради три монографије.; руководио на 9 и учествовао на 17 домаћих и међународних научноистраживачких пројеката. Био је ментор и члан комисије за израду и одбрану више од 50 мастер радова, 6 магистарских радова и руководи израдом 4 докторске дисертације. Заменик је шефа Одсека за шумарство, шеф Катедре Искоришћавања шума, руководилац основних студија и управник ЦННО. Члан је већег броја међународних и националних организација.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар