Одржана промоција књиге Крст и пет каменова Милоша Бајића

Крст и пет каменова

Милош Бајић је 23. априла 2019. читаоцима представио своју нову збирку пјесама, 17. по реду, Крст и пет камнова, у Библиотеци Свети Сава у Земуну. На Свејтски дан књиге, присутни су се придружили обиљежавању овог дана.

Године 1995, на Генералној конференцији УНЕСКА је одлучено да се Свјетски дан књиге и ауторских права слави на овај датум, јер је тада каталонски фестивал, а и ово је датум годишњице рођења и смрти Вилијама Шекспира, смрти Мигела де Сервантеса, Инке Гарсиласо де ла Веге и Жозепа Пла, рођења Мориса Дрјуона, Владимира Набокова, Мануела Валехо Мехие.

Књига има четири циклуса: Дана неког, У клопци, Београду, У сусрет прецима.

О књизи је говорио чувени Банијац Милош Кордић.

– На мојој промоцији је др Душан Иванић споменуо заслуге моје супруге у мом раду. Тако и ја да споменем Милу, супругу нашег пјесника, да је и она веома заслужна за Милошев рад.

Kрст и пет каменова као наслов, како је рекао Милош Кордић, укоричио је у овој књизи богату галерију митолошких и архетипских слика. Слика створених језиком изненађујуће свјежине, језиком коме је извориште како у стварносном, „службеном језику”, тако и у свјетлосним пољима народног, банијског српског језика, ијекавског изговора, коме је Бајић један од досљедних чувара и проносилаца „у даље”.

– Камен припада, најранијој цивилизацијској и стварној историји, као и митологији. А и крст је знамен много старији од Христовог крста. Камен је у многобоштву и у паганским временима био мртвима први надгробни спомен. И не само у далеким временима, у Банији има доста камених трагова, биљега у камену. Митологија, религија и посебно умјетност много дугују камену, и крсту као исходишту постојања човјека с каменом и крстом, разапетог на каменој стијени Кавказа као Прометеј и на крсту као Христос на брду Голготи, као и под каменом, под крстом као мученици у Бајићевом Маутхаузену, затим Јасеновцу, у Аушвицу… Камен је живот, а крст је вјера у живот – рекао је Милош Кордић.

Пјесник у овој књизи говори о природи свог завичаја. У поеми Банија, Бајић каже:

Камен сваки има своје брдо
свако поље поток,
ту гдје је била кућа,
стојим испред развалине.
боље да је вече,
природа у мени постаје човјек…

У овој збирци присутан је и Београд, мјесто живљења Милоша и његове породице. Живљења дугог 27 година.

– Оно што је пјесниково срце посебно изњедрило у овом циклусу јесте пјесма Дуња. Она као симбол, као знак срца од љубави да се живот наставља кроз радост за ново биће. Та мала унука Дуња свједочи како живот има смисла, како је живот с тим и таквим смислом заиста лијеп – рекао је Кодић.

Мајка и отац ушушкали собу,
Густа свјетлост Дуњу обасјава,
У соби нико не може да спава,
Радост на све стране путује.

У посљедњем циклусу У сусрет прецима, Бајић говори о страдалим Србима у Првом и Другом свјетском рату.

– Обол је оним банијским Србима, и не само банијским, који су за вријеме Другог свјетског рата били заточени у аустријском логору Маутхаузену, у коме је робовао и пјесников отац, преживио пакао, и вратио се кући. Међутим, то не значи да је Бајић ускратио било шта онима чије су кости остале – рекао је Милош Кордић и додао како је Бајић био у Маутхаузену, и те страдалнике стиховима враћао својим читаоцима да и даље живе.

Поред пјесама из овог циклуса У Рајфендорфу, Ашах, Крст и пет каменова, Ебензе, циклус као и збирка завршавају се упечатљивим свједочанством српских страдања у пјесми У Маутхаузену 2018.

Промоцију су увеличали и Владета Маринков, ученик 3. разреда Музичке школе Коста Манојловић који је свирао Tарантелу Јохана Kаспара Mерца и ученик 1. разреда Музичке школе Коста Манојловић, Лука Симовић је на хармоници одсвирао Тарантелу композитора Морица Мошковског, модератор Милан Татишић.

Поезија Милоша Бајића је поезија која је у непрестаној тежњи ка слободи, за слободом. Она је поезија која се отвара, која се шири, распростире, чији стих својом  дужином , и у овој књизи пажљиво бира себи најпогодије просторе у коме свијетли као одрезан, па мајсторски прецизно избрушен прстен. И ту гдје га је његов отац пјесник смјестио, он је ту заиста слободан у оној слици коју је властитом слободом и осликао.

О писцу:

Милош Бајић је рођен 1947. у Великој Градуси, на Банији. Поезију је објављивао у листовима и часописима. Заступљен је у више антологија поезије и књижевних прегледа Срба из Хрватске. Добио је и неколико награда за поезију. Објавио је књиге пјесама: Отетом завичају (1992), Из воде и камена (1993), Даље од даљина (1994), Бескрају додана година (1996), Пребивалишта (1998), Говор планине (2000), Шумски се надвио хлад (2001), Изабране пјесме (2002), Прије спавања (2005), С јабуком у руци (2006), По полеглим травама (2008), Учитељ полази на пут (2009), Прије мрака (2011), Навикавање на самоћу (2014), Кроз јутро пробуђено (2016), Са звонима испод неба (2017).

Новинар Српског кола
Драгана Бокун

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк