Одржана Скупштина Удружења Мркоњићана

У Клубу Тесла одржана је редовна Скупштина удружења Мркоњићана у Београду.

Чланове Удружења и њихове госте на самом почетку поздравио је секретар Удружења Славко Николчић.

– Нисмо се окупили двије године, осврнућемо се на то шта смо урадили до сада, али ћемо акценат ставити на будуће задатке. Један од приоритета нам је организовање традиционалне Вечери Мркоњићана.

У међувремену је претходном предсједнику великом човјеку, Жарку Гајићу истекао мандат, новоизабрани предсједник Удружења Мркоњићана је дугогодишњи члан овог Удружења Славко Самарџија.

– Славко је свестрана личност, не знам да ли бих га представио као филозофа, физиотарапеута, фудбалског судију, писца или сликара – рекао је Николчић.

Николкчић је замолио присутне да одају почаст преминулим члановима Удружења: Ђоки Стојчићу (сахрањен у Алеји великана), Вељку Терзији, Дари Гавриловић, Жељку Савановићу и  Јелени Јокић.

Славко Самарџија, нови предсједник Удружења наводи да је тешко, не само у Удружењу, у Србији, него и у цијелом свијету.

– Али нема предаје. Изгубили смо толико угледних личности, наших чланова. Ми ћемо и даље водити борбу против заборава, то јесте једна од најтежих борби. Такође, обавеза нам је да форсирамо двојно држављанство, да би могли излазити на изборе, како ми који смо се родили у тим крајевима, тако и наши наљедници. То је једно озбиљно питање, питање нашег опстанка у завичају.

Баш управо борећи се против заборава Самарџија је подсјетио све на оснивача њиховог Удружења, основаног 1982, Бранка Стојчића.

– Већ у својој четрнаестој години напустио је Медну и Привредник га је довео у Београд на занат. Са тог заната је послат у Кикинду и завршио је молерски занат. 1944. одлази у партизане и завршио је борачку каријеру на ослобађању Беча, да би касније завршио факултете и био правник и тужилац ратног ваздухопловства Југославије.

Досадашњи предсједник Удружења Мркоњићана, а сада почасни предсједник, изузетно поштован Жарко Гајић обратио се својим земљацима и пријатељима.

– Сви досадашњи предсједници нашег Удружења који су живи, налазе се вечерас овдје. Свакако да су нам се некада мишљења разилазила, али то није утицало на наше дружење и доприносе удружењу. Захваљујем се свим пријатељима који су присутни. Морамо и даље да одржавамо однос са завичајем, да омладина из Мркоњић Града долази овдје.

Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта је дугогодишњи пријатељ Мркоњићана. На самом почетку им је честитао 40. годишњицу од оснивања.

– Свака част на хуманости вашем Удружењу, јер деведесетих нисте заборавили свој родни крај, него сте помагали школе, болнице, војску. Ваш Мркоњић Град је познат по производњи кованице, по Туристичко-спортском центру Балкана гдје се одржава једно од важнијих међународних такмичења косаца. Имао сам прилику једне године да присуствујем и централном обиљежавању страдања Срба из 13 западно-крајишких општина. Оно што бих вам у овом тренутку пожелио је да успијете да анимирате младе студенте који су из Мркоњић Града дошли да студирају у Београд, у Србију да се укључе у Удружење. То би сигурно дало једну нову енергију Удружењу.

Овом приликом је Линта честитао Славку Николчићу који је већ 22 године секретар Удружења.

Удружење Срба из Републике Српске и Републике Српске Крајине из Панчева формирано је 1991. године и одржавају пријатељске односе са Удружењем Мркоњићана, те се њихов члан Милорад Малић обратио присутнима.

– Ми смо једино удружење у Србији које егзистира са тим имнеом. Успјели смо послије дугог низа година да изаберемо млађег човјека за предсједника, прошле године. Већ се види један помак, организовали смо дружење, посљедњег викенда у новембру, на којем је било присутно 405 људи. Желим да и ви поред Славка који има искуства, придобијете младе људе и омасовите  Удружење.

Са Милорадом Лаићем Скупштини је присуствовао и члан УО Удружења из Панчева Вукашин Вуле Даничић.

Аутор Монографије Нови Козарци Манојло Мане Миладиновић каже да је ово мјесто у близини Кикинде насељено  великим дијелом и Мркоњићанима.

– То је једна мала заједница, и ми смо 1984. основали Удружење, нас 150 из села је дошло овдје. Улажемо велике напоре да наше Удружење постоји. Сваког првог уторка у мјесецу ми се дружимо.

Имамо садржаје који привлаче људе да дођу, а на крају се свако дружење заврши пјесмом и игром. Нажалост, имамо исто проблем са подмлађивањем.

Миладиновић је апострофирао важност финансијске подршке локалних самоуправа, као и непосредног контакта међу члановима Удружења.

– Славко Самарџија је стални гост нашеих дружења, и због њега сам дошао. Хтјело је наших 15 чланова да дође и да се дружи са вама. Предлажем да се што чешће дружимо.

Предсједник Коалиције удружења избјеглице у Републици Србији Миле Шапић каже да се већ годинама дружи и сарађује са Мркоњићанима.
– Коалиција спроводи активност правне помоћи око уписа и заштите имовине Срба у БиХ. Одржали смо мноштво трибина, на којима смо давали упутства гдје могу да се информишу и који су кораци које требају да предузму.

Гост овог скупа био је и предсједник Удружења Трново Чуруг, Вељко Милетић.

This is box title

Проф. др Ратко Божовић о Славу Самарџији

Све што је радио и што ради Славко Самарџија чини га необичним прегаоцем, човјеком који се не предаје и не одустаје. То се показало и као авијатичар, као војни старјешина, винуо се у плаветнило неба и прелетео нашу границу успјевши да избјегне обарање.  Тврдоглаво се изборио да буде прихваћен његов магистарски рад о друштвеном и скривеном значечењу бакра у балканској историји.

Није остао дужан ни родном селу Медина у коме је препознао историјске личности Бана Борића и Марију Крешимировић звану Црна краљица. Спис Трагом перјанице је вриједан прилог култури сјећања којим Славко Самарџија подстиче истраживаче да не окрећу леђа традицији.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар