Одржана трибина „Људска права за све“

Удружење Завичај и Удружење за очување културне баштине Дах 9. децембра организовали су трибину поводом Међународног дана људских права у Сали ГО Звездара под називом Људска права за све.

Предсједник ГО Звездара Михајло Досковић поздравио је све присутне и рекао да Дан људских права подсјећа на темељне вриједности човјечанства.

– Сви људи без обзира на пол, националност, узраст, социјални статус, имају право на живот достојанствен човјеку. Ми као општина поносни смо на кораке које смо предузели како би унапредили јединство и заштитили право свих наших грађана. Свјесни смо да посао није завршен, али нас данашњи дан подстиче да стварамо друштво у коме ће сви бити једнаки. Искористићу прилику да поздравим организације, институције, појединце који се свакодневно боре за јединство и право. Ви сте данас прави хероји и ово је ваш дан који не смијемо да заборавимо и да пратимо све ове људе који су организатори и који се свакодневно боре и ми морамо да се заједно са њима боримо за људска права.

Помоћник министра за рад борачка и социјална питања Душко Ћутило поздравио је све присутне у своје име и у име министра Немање Старовића и говорио докле се стигло са израдом нацрта Закона о несталим лицима и о измјенама и допуне Закона о борцима.

Проф. др Драгољуб Ацковић је говорио о правима Рома и проблемима са којима се Роми сусрећу, са посебним освртом на Ромкиње.

Предсједница Удружења Дах Драгана Вујасиновић говорила је о све чешћем и свирепијем насиљу над женама.

Пристуни су били и помоћница министра за породицу и демографију Биљана Ракић, чланови вијећа ГО Звездара, савјетник предсједника општине Гроцка Раде Иветић и одборница ГО Гроцка Биљана Јованић, градска одборница Тања Бенак, Удружење пензионера Гроцке, Удружење пензионера Звездара, представници Културне заједнице Крајине.

Предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић каже да је његово Удружење ту да препозна проблеме, да их упути на институције, па чак и да предложе рјешење да би се ти проблеми ријешили. Абрамовић је говорио о проблемима избјеглих и расељених и проблемима бораца са посебним освртом на жене из ове популације.

– Један од кључних проблема избјеглих и расељених је још увијек стамбено питање. Ова проблематика у Републици Србији није системски рјешавана иако је Влада Србије основала своје тијело – Комесеријат за избјеглице и миграције. Комесаријат није успио да одговори изазовима, па и данас имамо посљедице тог лошег рада, мада се у посљедње двије године види помак у раду, али желимо бржа и боља рјешења.

Абрамовић је рекао да се уздају у предсједникове ријечи да ће сви избјегли који су у стамбеној потреби бити стамбено ријешени до 2028. године.

– Бодовање треба да буде транспарентније, поједине невладине организације, иако на то немају право су издавале потврде којима су корисници добијали одређене бодове и на такав начин су били фаворизовани. На крају се догоди да пола станова који су некоме додијељени остану празни. Ми као друштво морамо на то да реагујемо.

Абрамовић напомиње да је у фокусу овог његовог излагања ипак жена избјеглица, мајка, жена расељено лице.

– Жена у избјеглишту сусреће се са многим недаћама, да у оскудним условима прехрани породицу, често само из хуманитарне помоћи. У тешким временима бринула је и о потомцима и о старима, увијек сам истом бригом, да ли ће имати шта ставити на сто сутра. Требало је од ничега направити нешто. Поготово мајке српских бораца, у бризи за синове, мужеве, браћу. Нико не зна сем њих колико су пробдјеле ноћи ослушкујући гранате са фронта. Неизмјерна је мајчина бол за изгубљеним дјететом, тешка је њена суза. Хвала свим српским мајкама и женама које су све ове отаџбинске ратове добиле и оне су наши невидљиви хероји.

Абрамовић се такође освруо на непризнавања статуса бораца Републике Српске Крајине и навео да упоређујући односе држава у региону према борцима, крајишки борац је потпуно обесправљен.

– Хитно у процедуру треба ставити измјене и допуне Закона о бoрцима, а треба се посебно позабавити и женама борцима.

 

ЗАКЉУЧЦИ ТРИБИНЕ

 

1. Апелујемо да се кроз позитивну кампању у друштву и кроз образовни и акедемски систем подигне свијест и да се кроз афирмацију традиционалних вриједности нашег друштва побољша положај жена и старијих особа у Републици Србији и да се елементи дискриминације сведу на што мањи ниво.
2. Тражимо од Владе и Скупштине Републике Србије да се у што краћем року ураде измјене и допуне Закона о правима бораца јер постојећи не даје ниједно суштинско право борцима, а борце Републике Српске Крајине у периоду 1992–1996. уопште не препознаје. Такође, тражимо од Министарства спољних послова да се кроз дипломатску иницијативу заштите борци Републике Српске Крајине који још служе казне у хрватским казаматима, а осуђени су на основу лажних чињеница и доказа. Тражимо да се заштите Срби који су бранили свој народ у ратовима деведесетих, а осуђени су пред инквизиторским Хашким судом. Тражимо да остатак казне проведу у Републици Србији гдје би им се гарантовала безбједност и сва права.
3. Са најбољом намјером тражимо да се избјегли и расељени у Републици Србији што боље интегришу у нове средине и да се уведу нови механизми за њихово збрињавање. Тражимо да институције које се баве њиховом проблематиком почну да сарађују, а не да их кроз правне препреке удаљавају од рјешења.
4. Потребно је истражити нове могућности у побољшању положаја особа са инвалидитетом, а постојеће механизме и њихову имплементацију спроводити у духу поштовања свих људских права.
5. Снажно подржавамо наш народ који живи на Косову и Метохији који и поред кршења свих међународних норми и правила ипак успијева да опстане на својих огњиштима. Позивамо сав слободарски свијет да им помогне да се одбране од албанских екстремиста и злочинаца
6. Положај Рома и повратника по реадмисији треба стално унапређивати јер однос према тој популацији показује у великој мјери степен развијености свијести једног друштва, његову толеранцију и однос према свим рањивим групама, а на крају добар су показатељ у смислу демократичности саме државе.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун