Одржано 11. херцеговачко вeче и академија у Зрењанину

Удружење Херцеговаца, потомака и пријатеља Херцеговине из Баната је по 11. пут окупило земљаке 11. марта 2017. године у Зрењанину. Улазак у другу декаду окупљања земљака у Зрењанину обиљежило је сјећање на недавно преминулог Уроша Милојевића кога су и ове вечери сви присутни помињали. Ако је раније Урош окупљао људе “док још може” енергија и љубав према родној груди, земљи предака остала је неугашена, па је и ово вече окупило Херцеговце са свих страна. Као и претходних година и овога пута самој вечери претходила је академија у позоришту “Тоша Јовановић”, једном од најстаријих у земљи Србији. “Поздрав Херцеговини, а из Баната” био је наслов овогодишње академије на којој је и списак гостију унапријед гарантовао да ће публика имати шта да чује. У молитвеној тишини зачуо се Српски хор “Свети Серафим Саровски” који је отпјевао “Востани Сербие”.

– Два су рубна подручја српског етничког простора и два жаришта српске културе – Банат и Херцеговина. Од давних дана бележе своју блискост и брижност. О томе сведоче и стихови ученог Доситеја, као и бунтовни и непокорни Ђура својим слободарством, братском топлином и стиховима за сва времена, којима опомиње, подиже и као кресом камена пали онај пламен подршке херцеговачким устаницима – рекао је на почетку програма Милан Бели Бјелогрлић који је подсјетио на Милана Јовановића Морског, Банаћанина рођеног у Јарковцу, који је напустио удобно намештење лекара у Бечу да би видао ране Херцеговцима 1875. године. – Свест о заједничком културном простору и сан о јединству територијалном и државном остају и као завет предака и као порука потомцима – рекао је Бјелогрлић најављујући Пеја Бајчетића, творца херцеговачких удружења у Србији.

Пејо Бајчетић је најприје позвао све присутне да минутом ћутања одају пошту Урошу Милојевићу, а онда објаснио зашто је Зрењанин посебан за све Херцеговце без обзира на тренутно мјесто боравка.– Кад је ријеч о прошлости ова наша два завичаја као да их је усуд створио бунтовне, па су оба наша завичаја исписала историјске странице слободарског српског духа – рекао је Бајчетић.

У Зрењанину су ове вечери били заступљени сви српски крајеви, па је о српском националном интегритету, али и разноликости говорио др Драган Станић, предсједник Матице Српске. Он се осврнуо на период одрастања у Сиригу у коме је по правилу најближе другаре проналазио међу Херцеговцима. Милан Мицић казивао је своје стихове из књиге “Ракија и ране” која говори о судбини српских добровољаца између два свјетска рата који су се доселили у Банат. Гусларски поздрав уз неколико анегдота из Херцеговине ипричао је професор и народни гуслар Славко Алексић.

Весна Капор једина жена међу мушкарцима на сцени са посебном пажњом је најавила пјесника Петра Сарића који и данас живи тамо гдје се показује снага духа: на Брезовици, адреса, Косово и Метохија.Добитница награде “Лаза Костић” српска књижевница Весна Капор је истакла да јој је прва асоцијација на Банат помисао на Милоша Црњанског и да јој је његово писање на помен погинулим друговима послужило као водиља за њену књигу “ По сећању се хода као по месечини”.

Посебну пажњу изазвало је обраћање једног од најомиљенијих херцеговачких пјесника Ђорђа Сладоја. – Ако загребете по родослову и мало протресете по родбинском стаблу сигурно ћете наћи неку херцеговачку везу, а шта ћете са тим да радите, видите сами – рекао је Сладоје прекидан аплаузима.

– Могао бих вам причати о земљи светог Саве, о „тоскани српскога језика“ како је Херцеговину назвао Васко Попа а тај је знао шта говори. О њеној трагичној историји, библијскоме страдању, о њеним устаницима и јунацима, о светитељима од светог Василија Тврдошког и Острошког до Вукашина из Клепаца. О њеним песницима и пророцима, о чудесним пејзажима, мирисима и бојама, о камену и сунцу, о свјетлости за којом многи жуде, па чак је жудио и Иво Андрић. Могао бих о свему томе, али има једна мистерија коју до дана данашњег нисам успио да разрешим а та је мистична опсесија херцеговаца сиром из мјешине – рекао је Сладоје и објаснио да је торотан “прљо” ефикасно као оружје.

– У оном дијелу Херцеговине који се зове Црна Гора мање је и љубави према Херцеговини и према Црној Гори и према образу људскоме и српскоме – рекао је српски књижебник Благоје Баковић, који се осрвнуо на своју награђену књигу „Сећање на мраве“.

Крај програма остао је резервисан за легендарног српског пјесника Матију Бећковића.

– Учинили сте ми велику част што сте ме позвали у Петроград да будем заједно са вама на овом скупу Херцеговаца из Херцеговине и Баната. Осећам се као да су херцеговачки устаници дошли из дједовине Светог Саве у посјету банатским устаницима који су на својим барјацима имали лик Светог Саве. Осјећам се и као да су Јован Дучић и Алекса Шантић и Светозар Ћоровић и Перо Слијепчевић и Ђоко Слијепчевић дошли у посету Лази Костићу, Ђури Јакшићу, Јовану Јовановићу Змају, Јовану Стерији Поповићу, Милошу Црњанском, Светозару Милетићу, Васи Стајићу и другим великим Србима из српске Војводине – рекао је Матија Бећковић који је прочитао пјесму „Пут којег нема“ посвећену славном Херцеговцу, Мому Капору. Казивао је стихове посвећене Његошу, а потпуне овације доживјела је његова поема “Плач Живојина Кира Радовића из Бјелопавлића”.

Програм академије водили су Весна Капор и Лука Баљ.

У наставку вечери окупљени су се прошетали пар десетина метара до хотела “Војводина” у коме је по традицији одржано 11. херцеговачко сијело. Вечеру је уз пратњу хора Свети Серафим Саровски благословио парох клечански отац Момчило Павличевић.

У име домаћина госте је поздравио градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић, који није крио задовољство због драгих гостију, а посебно је поздравио градоначелника братског града Требиња Луку Петровића. – Захваљујем се гостима што сте нам учинили овакву част и дошли да се дружимо вечерас у, како би рекао наш Урош „у души сте нас помиловали“ – рекао је Јањић.

Градоначелник Требиња Лука Петровић био је дирнут добродошлицом у Банату, а Херцеговце из свих српских земаља назвао је “драгим пријатељима”. – Важна порука вечерашњег скупа је наше јединство и заједништво. Нераскидива је веза Херцеговине и њених људи гдје год да се налазе – поручио је Петровић који се захвалио домаћинима и најавио да ће братски градови ускоро имали конкретне резултате од заједничке сарадње.

– Херцеговцима никад није била потребна своја престоницу или држава јер су Србију одувијек сматрали својом матицом – поручио је Петровић позивајући све пријатеље Херцеговине да на вријеме планирају одмор и да на Преображење посјете Требиње и буду гости на слави града.

Познати херцеговачки пјесник Божидар М. Глоговац казивао је своје стихове као “резиме свега виђеног ове вечери”. – Нема на Светосавском земљопису освештанијег и питомијег комада груде земље од Херцеговине, коју Господ створи од тврђег материјала, а обложи је баршунастом мекоћом вјечитог гостопримства пред којом блиједе све здравице добродошлице – рекао је Глоговац. Услиједио је и гусларски поздрав Љубише Атељевића.

У наставку програма анегдоте је говорио Славко Алексић, стихове пјесник и власник култне и једине херцеговачке телевизије Драгутин Паповић.

Нису изостали ни поклони за градску библиотеку града Зрењанина, па је градоначелник Лука Петровић уручио књиге директору ове установе Милану Бјелогрлићу. То је поклон књига удружења “Ћирилица” из Требиња и “Друштва за архиве и повјесницу Херцегновску”. Књиге је у име “Просвјете” из Гацка поклонио и професор Радомир Вучковић.

Међу гостима је био и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта који је потврдио да ће у мају бити уприличен састанак са градоначелником Петровићем и начелницима свих општина Источне Херцеговине са циљем успостављања боље економске сарадње Србије и Херцеговине.

Начелник општине Љубиње Дарко Крунић није крио задовољство програмом. – Одушевљен сам академијом. Позив градоначелника Зрењанин искрено ме је обрадовао. Сви смо ми или родбински или пријатељски везани. Овдје имамо родбину и најближе пријатеље и ово је прилика да се поново зближимо, окупимо, сјединимо. Љубиње је мала општина, данас са малим бројем становника, али на овом простору је велики број досељеника који су колонизирали послије Другог светског рата и који могу бити наш озбиљан потенцијал – рекао је Крунић који је за прокоментарисао да ће Љубиње убудуће бити присутније на оваквим скуповима, као и да се ради на идеји формирања завичајног клуба Љубињаца у Србији.

Трифко Ћоровић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар