Oдржано десето завичајно дружење у селу Павловац Вребачки (општина Госпић)
Десето традиционално завичајно дружење мјештана и потомака села општине Госпић, у које спадају Вребац, Завође, Павловац Вребачки, Могорић, Медак, Барлете, Почитељ, Радуч и Плоче одржано је у Павловцу 29. јула. Дружење је организовао Мјесни одбор Вребац у сарадњи са члановима Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу.
Преко 200 људи из ових села, како мјештана, тако и њихове родбине и пријатеља окупило се као и сваке године испред школе у Павловцу Вребачком гдје су одржане спортске игре и дружење уз играње кола и пјесму.
Такмичење у традиционалним личким спортским дисциплинама успјешно је организовао неуморни и легендарни, како га описују мјештани, бивши спортиста и спортски тренер Жељко Жека Граовац. Сваке године жене и дјеца се такмиче у пикаду a мушкарци у дисциплинама снаге и спретности тј. скок у даљ из мјеста, бацање камена с рамена и превлачење конопца. Највише пажње изазвало је бацање камена с рамена и превлачење конопца у чему су предњачили домаћи такмичари.
У пикаду је узело учешће 25-оро дјеце и припадница љепшег пола, а на побједничко постоље попели су се: Радаковић Михаило – 1. мјесто, Врбан Жељка – 2. мјесто и Сремац Николина – 3. мјесто.
У другој од 4 дисциплине спортског дијела програма, скок у даљ из мјеста редослијед је: 1. мјесто Крајновић Богдан, 2. мјесто Земљак Бојан, 3. мјесто Страњина Никола.
У превлачењу конопца редослијед је био слиједећи: 1. мјесто Павловац Вребачки, 2. мјесто Вребац, 3. мјесто Медак и 4. мјесто Могорић.
У бацању камена с рамена (традиционалној Личкој спортској дисциплини) прво мјесто освојио је Граовац Јован, други је био Томас Новак, а трећи Мрђеновић Срђан.
Побједници у такмичењима добили су од Читаонице књиге које им је уручио Жељко Наранчић, члан Управног одбора Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу, а књиге је донирала Марица Ивић, директорка Образовног инфoрматора из Београда.
Дружење се уз пјесму и незаобилазно коло наставило до касних вечерњих сати.
Лијепо и дирљиво је видјети младе који су с поносом показивали да знају ко су и шта су
„Оваква дружења су од изузетног значаја за очување традиције, успостављање често покиданих рођачких, пријатељских и земљачких веза. Посебно је било лијепо и дирљиво видјети младе који су с поносом показивали да знају ко су и шта су, те да ће истрајати у настављању славне традиције својих предака“, рекао је Никола Цетина, један од организатора и секретар Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу.
„Српска народна читаоница и књижница у Врепцу обновљена и поново регистрована у марту ове године на трагу истог таквог Друштва основаног 1929. године, са циљем да окупљајући вребачку популацију и све оне који своје вриједности могу и желе да идентификују са духовним, културним и историјским наслијеђем тог поднебља . Она има циљ да чува и развија национални идентитет, културне вриједности и традицију“, истакао је Никола Цетина.
Прилика да се видимо, сјећамо времена када смо у Лици живјели
„Павловачко дружење је прилика да се видимо, сјећамо времена када смо у Лици живјели или долазили у посјете, сјећамо се игранки у вребачком дому и павловачкој школи, али и прилика да размјењујемо искуства и договарамо се како рјешавати проблеме у обнови својих кућа и заједничких објеката у нашим селима. Завичајна дружења у многим мјестима, нарочито у селима на подручју Крајине, од изузетног су значаја за очување традиције, успостављање покиданих рођачких и пријатељских веза и сарадњу“, истакла је Мирјана (Грубић) Ћурин, чланица Управног одбора Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу која је поново основана послије 78 година.
„Заједно ћемо ефикасније реализовати реконстукцију нпр. вребачке школе, као и одговарајуће пригодне културно – образовне и спортске програме који би могли привући туристе и подстаћи наше младе да макар на пар дана, за почетак, долазе и бораве у Врепцу, Завођу и Павловцу Вребачком и на тај начин упознају Лику. Одлукa о изградњи школе у селу Вребац донијета је давне 1804. године тј. исте године када је почео Први српски устанак. Нема нас много у овом дјелу свијета који са поносом можемо да причамо како су наши чукунчукундједови, још на почетку деветнаестог вијека, похађали школу у свом селу. Очигледно је, дакле, да није само биолошко наслијеђе заслужно за нашу чувену личку вјештину да „дурамо“ и опстајемо успркос ратовима, економским кризама итд. Наша личка тврдоглавост није нам штетна особина, како то сами себи у разним животним ситуацијама пребацујемо, већ богами и велика предност за опстанак на Балкану сада и убудуће. Она је резултат проживљених искустава наших школованих предака“, поручила је Мирјана (Грубић) Ћурин.
Реализацију дружења помогao је још и Милан Бркић, власник “Еуротоурс д.о.о. за транспорт, трговину и услуге Елемир” из Елемира
новинар „Српског кола“
Весна Вуковић
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)