АКТУЕЛНО:

Одржано Гламочко вече у Београду

После неколико година паузе поново се у Београду заиграло Гламочко глуво коло, 27. септембра, на Крстовдан у ресторану „Језеро“ на Ади Циганлији гдје се окупило око 350 Гламочана, на позив обновљеног Удружења грађана Гламоча из Београда.

Гламочко вече отворио је предсједник Удружења Ранко Ивић поздрављајући  званице, међу којима посебно оне који су за ову прилику дошли из завичаја.

Ивић је у свом обраћању истакао главни циљ обнављања Удружења, а то је помоћ родном крају у различитим областима, од питања опстанка на простору Гламоча до помоћи новорођеним бебама.

„Нама који смо отишли је много лакше него њима, и зато поручујемо да нас нико неће спријечити да помажемо своме роду. Ми водимо једну тешку битку и трудимо се на све начине, као и путем средстава јавног  информисања да укажемо на важност забране уништавања НАТО минских и  експлозивних средстава на простору Гламоча, што се ради без икакве контроле, а држава БиХ нема никакве лабораторије за испитивање штетности по становништво и природу, иако ми сами знамо да њихове намјере нису часне. Плашимо се по опстанак наших људи и вода и других природни ресурса“, упозорио је Ивић.

Говорећи о актуелним пројектима Удружења које је обновљено у новембру прошле године, а незванично, без законскoг оквира, постоји  чак од 1965.године, Ивић је рекао да ускоро треба да изађе из штампе монографија „Гламоч од 1995. до 2020. год.“ као заједнички пројекат три Удружења Гламочана, из Новог Сада, Бања Луке и Београда, у којој је описано страдање овог краја познатог осим по Гламочком глувом колу, још и по чувеном Гламочком пољу, гламочком кромпиру и природном богатству шуме, односно смрчи и јели, специјалној врсти дрвета од којих се праве најфиније свјетске виолине.

„У потрази смо за привредником који би био спреман да уложи у фабрику намјештаја у Гламочу и да тако покрене  талас запошљавања људи који живе на овом подручју. Једна мала скупина људи из Хрватске заједнице бесправно сијече шуме и одвозе и продају  сирово дрво пут  Јадрана. Предузеће „Херцегбосанске шуме“ које је сједиште регистровало  у Купресу на тај начин не плаћа дио ренте Гламочу, а на све то нико из државе БиХ не реагује“, поручио је Ивић.

Поздраве из завичаја земљацима је пренио начелник Општине Небојша Радивојша и позвао све на традиционалну манифестацију „Дани гламочког кромпира“ која се одржава 19.октобра.

„Уз штандове на којима пољопривредници излажу своје производе, организујемо и културно- умјетнички програм  и награде за најбоље производе, највећи кромпир, најбољу питу кромпирушу итд.  Наши људи највише се баве пољопривредом, сточарством, док један дио становништва  ради у дрвно- прерађивачкој индустрији и шумарству. Иако је положај наших људи у Федерацији тежак, ми се боримо  за опстанак, и кад нас питају шта нам највише недостаје, ми кажемо људи. Некада је у Гламочу живјело 12 хиљада људи, а данас послије масовних прогона и страдања у последњем рату, имамо само 3 хиљаде становника“, испричао је Радивојша у изјави за „Српско коло“.

Посебно захвалан Србији и предсједнику Вучићу који се сјетио српског народа у овом крају и дао донацију за Гламоч којом је обновљен Дом културе и урађена расвјета у центру општине, према ријечима Радивојше  новом донацијом Владе Србије средства ће бити усмјерена на изградњу спортске дворане.

„Спроводимо и друге пројекте у нашој општини. У току је водоснадбијевање у неколико села, изградња асфалтног пута између Дрвара и Гламоча, електрификација итд.“,  додао је Радивојша искористивши прилику и да похвали сарадњу са Удружењима Гламочана, који су доста допринјели  изградњи спомен- обиљежја  страдалим борцима из Гламоча у посљедњем рату које је подигнуто прошле године.

Скупу земљака присуствовао је и предсједник Удружења „Гламочко коло“ из Бања Луке Рајко Срдић.

„Радује ме што се Удружење у Београду обновило и што ми Гламочани нисмо и нећемо изгубити свој идентитет. Своје коријене његујемо и увјек ћемо се скупљати,  и у невољи и добру. Немојмо никада заборавити свој родни крај, свој Гламоч“, истакао је Срдић у свом говору.

„Поносно носимо назив „Гламочко коло“ које  је препознатљиво у свијету. Два пута је проглашавано за најбоље коло европског континента, а од 1982. године увртштено у свјетску културну баштину  УНЕСКО- а и као такво обиљежило је Гламоч. Настављамо своје активности у правцу промоције свог краја, а једна  од истакнутијих  јесте фестивал Гламочког кола који смо недавно одржали  у Банском двору у Бања Луци“, испричао је Срдић.

Гламочко вече у Београду увеличао је и пронамјесник манастира Веселиње из Гламоча, Срђан Белензада који је за „Српско коло“ рекао да се српски народ у Гламочу чврсто држи цркве и вјере православне. „Манастир Веселиње је познат по томе што су у његовој порти похрањене мошти 806 мученика гламочких који су страдали 1941. године, када  је на звјерски начин убијен 1381 Србин. Господ их је препознао као мученике, а тако и манастир “, подсјетио је прота Белензада са поруком коју шаље и  празник Крстовдан када је скуп у Београду одржан: „Као што је царица Јелена пронашла крст часни, тако и нама Господ  даје могућност да пронађено вјеру,  ако  се угледамо на вјеру својих предака и ојачамо је“, закључио је прота.

У име Одбора Скупштине Србије за  дијаспору и Србе у региону, народни посланик и предсједник Одбора Миодраг Линта је поздравио скуп и позвао на јединство српског народа, Србије и Републике Српске.

„Српски народ се налази пред великим искушењима и веома је важно да радимо, како на духовном, тако и на културном јединству, да чувамо свој српски језик и српско писмо- ћирилицу, да славимо крсну славу и исповједамо своју вјеру православну и никад не заборавимо наше страдале сународникe у 20 вијеку“  рекао је, између осталог, Линта.

У оквиру програма вечери додјељене су захвалнице бројним Гламочанима који су допринјели раду Удружења, а међу њима био је и генерал Живомир Нинковић који није крио задовољство што је међу својим земљацима.

„Наш народ је пуно тога претпио и срећан сам што смо се послије много времена окупили. Крајина се очигледно ујединила вечерас, овдје су наши људи и из других крајева, а оно што се види је саборност. Саборност је потребна српском народу у времену у коме се налазимо, више од насушног хљеба“, поручио је Нинковић.

Гламочкој вечери присуствовали су и представници Удружења Граховљана из Београда предсједник Бранко Триван  и члан Војислав Галић и предсједник Удружења Дрварчана у Београду Стеван Бањац.

Гламочко глуво коло играло се до касно у ноћ, а у међувремену за добру атмосферу  били су задужени Народни ансамбл Радио- телевизије Србије  Синишом Вићентијевићем на челу, солиста Данка Стојиљковић и звијезда вечери Маринко Роквић.

Водитељ програма био је Мишко Младен Јовичић из Гламоча.

Новинар „Српског кола“

Весна Пешић

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар