Одржано представљање новооснованог Удружења „Српска Крајина“

У духу традиције и обичаја крајишким честитим корацима

Завичајна крајишка прича, неугасиво се већ три деценије казује и сузама и осмjесима зачињена, како кад. Завичајна крајишка прича је и радост и непребол у исти мах. Једно је сигурно  – крајишка завичајна прича неће бити заборав.  Никада. У све ово написано увjерило нас је новонастало Удружење „Српска Крајина“ на својој Оснивачкој скупштини одржаној 15. jануара на почетку 2024. љета Господњег у Лазаревцу. Сабрани у великом броју свечане лазаревачке Библиотеке „ДимитријеТуцовић“,  чланови најмлађег крајишког удружења у Србији представили су свој програм.

Сабрање је започело у духу православља и српства. Најприје је протојереј Војислав Одавић, старјешина Цркве Свете Петке у селу Петка, крај Лазаревца молитвом Господу творцу и Христу Богомладенцу започео скуп. Потом је интонирана химна Србије „Боже правде“.

– Сви смо данас нашли кров под овом небеском капом мајке Србије, која је дала уточиште, и парче хлеба да живимо и да се радујемо животу као што и Свети апостол Павле каже „Радујте се свагда и молите се без престанка.“  И хвала Србији што нас је прихватила. Не питајмо шта је држава учинила за нас, него шта смо ми учинили за државу, отаџбину нашу. Учинили смо  много. Увијек се молим, а и вас молим да када сте у молитви и када благодарите Богу за све, да се сјетимо оне браће који су кости оставили тамо у нашим крајевима, гдје су платили животом да би ми данас овдје били. Нека је срећан и Богом благословен скуп, да Господ подари благослов и благостања. Нека живи Република Србија. Нека живи Република Српска Крајина. Сретни и благословени довјека били. – рекао је у својој бесједи отац Одавић.

У име домаћина присутнима се обратио Владан Новаковић, предсједник Удружења „Српска Крајина“.

–  Најбитнији циљ нашег Удружења је очување културе, традиције и обичаја нашег народа. Такође, настојимо да окупимо и објединимо што већи број Крајишника који су настањени у шумадијском крају. Када будемо окупили одређен број људи, кренућемо да посјећујемо и помажемо наш народ слабијих материјалних могућности. Већ смо и начинили прве посјете од Уба до Мељака, Степојевца… Треба да знају да нису, нити ће бити заборављени. Такође, у плану нам је да у скорије вријеме организујемо крајишке вечери, спортска надметања и нека друга дешавања у крајишком духу… Не бих много о плановима јер не волим да  обећавам, већ волим да се радом и дјелима свако добро покаже. Покретачи оснивања нашег Удружења су Илија Плавша, Мирко Рапајић и моја маленкост Владан Новаковић. Са нама раме уз раме су и Илија Бранковић , Николина Симић, Анастасија Одавић и Миленко Добријевић. Наша врата су широм отворена за све оне који такође желе да буду чланови Српске Крајине – у полету и ведрини духа рекао је Новаковић. У свом казивању предсједник најмлађег крајишког удружења напоменуо је да све њихове активности можемо да пратимо на инстаграм профилу udruzenje_srpska_krajina као и на фејсбуку Udruzenje Srpska Krajina.

Присутнима се обратио и Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик.  Линта је том  приликом, домаћинима вечери, исказао захвалност на позиву да присуствује промоцији  новооснованог Удружења Српска Крајина.

–  Пуно ми је срце кад видим да су највећи број чланова руководства Удружења Српска Крајина млади људи.  Не сумњамо да ће Владан  Новаковић, предсједник удружења, са својим  сарадницима  учинити многе добре  ствари и да ће радити предано, посвећено и активно на реализацији основних циљева. Увијек ћу и сам као  Крајишник, родом са Кордуна, из општине Вргинмост, бити спреман колико год је у мојој моћи да вам помогнем у остварењу постављених циљева. Такође, важно је да окупљате наш народ,  да помажете нашим угроженим Крајишницима као и свим другим грађанима којима је то потребно. Оснивањем наших завичајних, борачких и прогнаничких удружења прекодринских Срба не мислимо ни на каква одвајања и подјеле. Напротив, мислимо да је то богатство наше културе, наших обичаја у смислу афирмације – напоменуо је Линта у свом обраћању.

Он је истакао и то да тражи да наша Влада рјешава бројне проблеме нашег народа:  да покрене разговор са Загребом и Сарајевом око наше одузете и уништене имовине и стечених права, да заштити српске борце  које прогони хрватско и бошњачко правосуђе, да се призна ратни стаж борцима Републике Српске Крајине, да се оснује Меморијални центар српских жртава на простору  бивше Југославије, да се ријеши стамбено питање свих прогнаничких породица …

На крају свог излагања Линта је дао снажну подршку младим Крајишницима нагласивши да гдје год је младост присутна, ту је и  велика шанса да се наши људи организују и постигну конкретне резултате. Само сложно и заједничким радом можемо остваривати своје циљеве као и рјешавати проблеме нашег народа.

Миленко Добријевић, професор Средње техничке школе у Лазаревцу, али и члан Удружења Српска Крајина поносно је рекао да му је част бити дио крајишког младалаштва.

–  Са једне стране велика ми је драгост, али и исказујем захвалност што су ову крајишку причу почели моји ученици. Неки од њих нису рођени у Крајини, него у Србији. Тиме је ова прича још већа. Ми старији смо пропуштали прилике да овакве кораке урадимо прије њих. Добро је да је то и данас учињено. Млади нараштаји ће моћи једног дана да кроз културне, спортске, хуманитарне и сличне акције и активности овог Удружења виде и да се упознају са нашом традицијом и обичајима. Богу хвала те су млади људи скренули пажњу на проблеме Крајишника и основали овакво Удружење које ће ширити љубав међу нама – Добријевић није крио понос на своје ђаке и њихове племените кораке.

Исте вечери одржавања Оснивачке скупштине приказан је документарни филм „Погром, геноцид над нашим народом и прича православних светиња у Kрајини.“ На документарном остварењу радио је  Михаило Ракићевић у сарадњи са Владаном Новаковићем.

Завршено је у духу православља како је и почело. Отац Одавић је заблагодарио молитвом Достојно јест и позвао нас да будемо једни у срцу и души, да се не дијелимо јер Христос је недјељив, јер једнога Господа Творца имамо и једну отаџбину мајку Србију, један живот и једну Српску православну цркву.

                                                                                   ТЕКСТ: ТАТЈАНА РАЂЕНОВИЋ