ОДРЖАНО ШЕСТО КАЛИНОВАЧКО СИЈЕЛО У БЕОГРАДУ: Драги наш команданте, у нашем колу недостајеш Ти!
-
У београдском ресторану Мајдан, у суботу 12. октобра 2024. године, одржано је најмасовније до сада сијело Калиновичана на коме се окупило готово 200 душа.
Вече је благословио прота Милорад Остојић, који је у оним најизазовнијим годинама националне историје, када се стварала Република Српска, свештеничку службу обављао у Калиновику.
ЂОГО: НАЈЈАЧИ СМО НА МАЧУ И ПЕРУ
Поздрављајући госте који су стигли из завичаја, као и пријатеље Калиновика, предсједник удружења Спасоје Ђого је истакао добру комуникацију са локалном самоуправом, а посебно се захвалио драмској умјетници Ивани Жигон која је својим присуством и учешћем у програму увеличала овај завичајни скуп.
– Калиновик је изњедрио значајан број умјетника, спортиста, научника, писаца, али лично мислим да смо најјачи на мачу и на перу. Да никога Калиновик није дао осим Рајка Петрова Нога и генерала Ратка Младића довољно је да се одужи васцијелом српству – рекао је Ђого који је посебно поздравио породицу генерала Ратка Младића који због обавеза овога пута нису били у могућности да буду са земљацима.
СЛАДОЈЕ: ПРИВОДИМО КРАЈУ ХИДРОЦЕНТРАЛУ УЛОГ И ТУРИСТИЧКИ КОМПЛЕКС НА ЗЕЛЕНГОРИ
Бурно поздрављен начелник општине Калиновик Радомир Сладоје није крио добро расположење. Наиме, на недавно завршеним локалним изборима још једном је убједљиво задобио повјерење суграђана. Он је укратко сумирао стање у Калиновику.
– Мало ће вас изненадити чињеница да је буџет Калиновика по глави становника највећи у Републици Српској, а он износи отприлике око 5 милиона марака. Асфалтирали смо шест километара нових локалних путева, а тренутно је актуелно асфалтирање око километра пута на дијелу дионице од Улога ка Невесињу. Надам се да ће до краја мандата бити асфалтирана сва наша села. До краја године биће завршена хидроцентрала у Улогу, што ће бити веома значајно за буџет, а након непланираних застоја у радовима око електрификације ускоро ће бити приведен крају и туристички комплекс на Зеленгори – поручио је Сладоје.
Он се захвалио организаторима што чине напоре да у континуитету одрже сабор Калиновичана изражавајући наду да ће у томе убудуће имати и већу помоћ од стране општине.
ЛИНТА: СИМБОЛИЧНО ГНИЈЕЗДО СРПСКЕ СЛОБОДЕ!
Окупљене је поздравио и Миодраг Линта, народни посланик и предсједник савеза Срба из региона.
– Завичајне вечери су добра прилика да се сјетимо наших обичаја и искажемо понос према својим коријенима. Наша је заједничка тежња да се боримо и чувамо духовно и културно јединство српског народа, без обзира на постојеће државне границе, као и да чувамо српски језик, нашу ћирилицу и ијекавицу, да се окупљамо око наше Српске православне цркве и његујемо сјећање на наше страдале сународнике и наше хероје. Калиновик је дао велики допринос за српску слободу и зато живјела наша славна војска Републике Српске са легендарним командантом Ратком Младићем, живјела Република Српска, живјела Србија.
ЈАЊИЋ: КАЛИНОВИК ПАМТИМ ПО КОЛУ, ПЈЕСМИ И ЗДРАВИЦИ
У име братских херцеговачких удружења Калиновичане је поздравио пуковник Зоран Јањић, предсједник удружења Невесињаца. Сумирајући личне доживљаје истакао је да је Калиновик запамтио по колу, пјесми и здравици.
Посебно је поздравио легендарног пуковника Зорана Пурковића, који је у ратним данима, у вријеме Друге митровданске офанзиве. као командант предводио Невесињску бригаду ВРС у одбрани Херцеговине.
– Велика је част свима онима који се макар једном срео у животу са Пурковићем, а не ономе ко је провео тешке ратне године страдања – поручио је Јањић.
Наводећи активности удружења Невесињаца позвао је све окупљене да се придруже помену палим борцима Невесињске бригаде који ће се по традицији и ове године 2. новембра одржати у цркви Светог Саве на Врачару.
Руководилац КУД „Загорје“ Зоран Ћеранић је у изјави за Српско коло рекао да је доста дуга фоклорна традиција у Калиновику, али према доступним документима КУД формално постоји од 1953. године.
– Представили смо се програмом старих обичаја, којих се једним дијелом и сам сјећам, а дјелимично смо их прилагодили свједочењима старијих житеља нашег краја. Највећи успјех смо остварили на Сабору српског стваралаштва у Теслићу када смо освијили прво мјесто са сценским приказом славе у нашем крају – каже Ћеранић и додаје да је КУД „Загорје“ имао и више гостовања по Европи.
ИВАНА ЖИГОН: МИ ЈЕСМО ПРВА ТВРЂАВА ПРАВОСЛАВЉА
Врхунац вечери био је наступ драмске умјетнице Иване Жигон која је радо виђен гост на херцеговачким скуповима.
– Велика је част бити са вама и у тишини слушати гусле које су наша светиња. И баш како је Црњански рекао „да су Херцеговци мјера и коријен свега што је српско“, ја бих се посебно захвалила члановима КУД-а Загорје који су нас подсјетили на обичаје који нам све више недостају. Посебан утисак са херцеговачке ношње на мене су оставиле мараме, које подсјећају или можда чак и јесу руске, а тако и треба да остане, јер ми јесмо прва тврђава православља.
Она је казивала стихове пјесме „Херцеговина“, аутора Божа Кијца.
ПОВЕЉА ЗА НАЧЕЛНИКА
У току програма наступио је и гуслар Васо Драшковић из Бањалуке, који је ову прилику искористио да наченику општине Калиновик Радомиру Сладоју уручи Повељу Удружења Херцеговаца у Бањалуци.
Током вечери чула се и надахнута здравица официра ВРС Радосава Бањанина.
На крају је уприличена и богата томбола, а најсрећнији су добили на поклон гусле, скијање на Јахорини, седмодневни боравак у хотелу Викторија у Источном Сарајеву, књиге и бројне награде намијењене домаћинствима.
Бригу о томе да све прође у најбољем реду водио је Глигор Младић, предсједник скупштине Удружења Калиновичана.
Програм је надахнуто водио легендарни спортски новинар Игор Јагличић, коментатор Спорт клуба, који је такође поријеклом из Калиновика.
За забавни дио програма била је задужена група Мића live из Рогатице.
Међу званицама су, између осталих, били архијерејески замјеник Митрополије загребачко-љубљанске Богољуб Остојић, као и народни посланици у Скупштини Србије генерал Митар Ковач и Милимир Вујадиновић.
Текст и фотографије: Трифко Ћоровић