Одржано традиционално 37. Вече Мркоњићана у Београду

 

Заједно већ 37 година


Мркоњићани су се окупили 29. марта 2019. године у Сава центру у Београду традиционално 37. пут. Удружење Мркоњићана на челу са Жарком Гајићем једно је од ријетких које се може похвалити овако дугом традицијом, и окупљањем у континуитету. Њихова љубав према завичају држи их сложно дуги низ година.

На самом почетку Дара Гавриловић је прочитала дивне стихове о Мркоњић Граду, и испраћена је громогласним аплаузом. Љубомир Пена је водио програм.

 

Дивна Аничић: Не заборавите родни крај


Начелница општине Дивна Аничић је пренијела поздраве од становника општине Мркоњић Град.

– Немојте заборавити родни крај, дођите у Мркоњић, бар љети када је најљепше. Дођите да се видимо на Балкани, на Косидби као и сваке године.

Дивна Аничић је од Удружења Мркоњићана из Београда добила слику на поклон. Слику је насликао Славко Самарџија и уручио је начелници, након чега се обратио својим Мркоњићанима.

– Призрен је приказан на овој слици, а појављује се и женска особа која послије 1.000 година влада тим подручјем. Слика се зове Црна краљица – рекао је умјетник Славко Самарџија.

 

Миодраг Линта: Током окупације Мркоњић Града страдало је 360 Срба


У име Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије обратио се предсједник Одбора и народни посланик Миодраг Линта.

–  На почетку бих желио да поздравим Удружење Мркоњићана на челу са мојим пријатељем, неуморним Жарком Гајићем. Ово Удружење настоји да остварује важне циљеве, а један од тих циљева је да допринесе повезивању нашег народа у двије српске државе – рекао је Миодраг Линта мислећи на Републику Српску и Републику Србију.

Миодраг Линта је искористио прилику и подсјетио на трагичне догађаје из историје Мркоњић Града. 1995. године муслиманско-хрватске снаге су окупирале 13 западнокрајишких општина, међу којима је био и Мркоњић Град.

– Током 4 мјесеца окупације Мркоњић Града страдало је 360 Срба. Уништен је већи дио приватне имовине и привредних потенцијала. Нажалост, нико од злочинаца није процесуиран – рекао је Миодраг Линта. Он је напоменуо да наше Тужилаштво за ратне злочине са сједиштем у Београду треба коначно да почне да ради тај посао. Због закона, морала, достојанства наших жртава вријеме је да наше Тужилаштво за ратне злочине најзад покрене поступке против наредбодаваца и извршилаца ратних злочина над Србима.

Организатори су се захвалили Општини Мркоњић Град, др Стеви Павловићу, Компас комерцу ­–  Боривоју Глушцу, Савезу Срба из региона, Љиља трејду – Срети Тодоровићу, Утва индустријал – Миловану Лекићу, браћи Станић, Душану Косићу, Урошу Цвијићу, Ђоки Стојчићу, Јелени Ђокић, Славку Самарџији, Ради Зељковићу, Дари Гавриловић и Јаковљевићу сликару, особљу Сава центра, посебно руководиоцу за комерцијане послове Горану Миљковићу и музици под вођством Часлава Љубеновића.

На крају официјелног дијела је наступао КУД Петар Кочић из Мркоњић Града, под умјетничким руководством Иване Поповић, плесали су  Сплет игара из Мркоњић Града.

 

Ивана Поповић: КУД Петар Кочић броји 250 чланова


Ивана Поповић нам је рекла да је КУД Петар Кочић основан 2016. године и тренутно броји око 250 чланова.

– Имамо 9 фолклорних, двије пјевачке групе и музичку – концертну секцију. До сада смо имали доста путовања, фестивали у Бугарској, Швајцарској, у Линцу и у Бечу, сада се спремамо за Турску – рекла нам је Ивана Поповић и додала да на крају године имају завршни концерт, и јако су задовољни одзивом дјеце.

 

Ђуро Стипановић: Издао сам 140 књига


Из Мркоњић Града је дошао и времешни Ђуро Стипановић који иза себе има 140 издатих књига. Да пише је почео 1955. године.

– 1978. године је Знање и имање из Сарајева било у Мркоњићу, тада ми је прва књига објављена. У мојим књигама су превасходно дјечје пјесме, има и прича и афоризама – рекао је Ђуро Стипановић и додао како је и сам писао за новине Задругар, Мркоњићке, Ослобођење, у Политици.

Ђуро Стипановић нам је рекао да су му све књиге на ћирилици, сваки дан пише. На почетку је то било стидљиво, мирно, текстове је слао у новине, понека пјесма би била и објављена. Прве хонораре је трошио на како је он рекао цуре из села. Иако је писао, никада није забушавао и обављао је све своје свакодневне послове на селу.

Његове пјесме заступљење су у антологијама поезије у Републици Српској, Србији, Црној Гори, а добитник је књижевне награде Станко Ракита за књигу Ко ће да нас сад поведе за ручице, наш дједе, а награду му је додијелило Удружење књижевника Српске за најбољу књигу за дјецу у 2008. години.

Послије званичног дијела весеље је настављено уз музику , а чланови КУД Петар Кочић нису силазили са подијума.

Предсједник Удружења Мркоњићана Жарко Гајић је поздравио специјалне госте. Прво своје драге Мркоњићане, начелницу Дивну Аничић и предсједника Скупштине општине Миленка Милекића, затим предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодрага Линту, предсједника Коалиције српских удружења Милу Шапића и замјеника Милана Малића, предсједника Удружења из Републике Српске и Републике Српске Крајине из Панчева Мирослава Медића, замјеника предсједника Удружења Трново из Чуруга Вељка Милетића.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк