Огњен Вукмировић: „Проблеми се неће решити сами по себи“

Избор Огњена Вукмировића за новог заменика жупана Шибенско-книнске жупаније, прилика је да са њим разговарамо о проблемима српске заједнице у жупанији на које ће указивати у наредних осам месеци овог мандата.

Огњен Вукмировић нови је заменик жупана Шибенско-книнске жупаније, изабран на превременим изборима на ту функцију, из редова српске националне мањине. Вукмировић је као кандидат СДСС-а добио готово 90 посто гласова, док је његов противкандидат Илија Крнета, предложен од стране СДП-а, освојио је тек 9,7 посто подршке српске заједнице. Вукмировић је досад обављао дужност заменика начелника општине Бискупија, а као медицински техничар од 2005. године био је запослен у книнској Општој болници.

Ванредни избори за место заменика жупана тек су окончани. Иако сте остварили убедљиву предност над противкандидатом, оно што се истиче као највећи утисак јесте релативно слаб одазив бирача. Да ли то значи да припадници српске заједнице нису претерано заинтересовани ко ће их представљати у жупанији или то другачије тумачите?

– Узевши у обзир тренутну епидемиолошку ситуацију, чињеницу да се ради о ванредним изборима, чињеницу да имамо старију популацију која гравитира на овом подручју, па и то да ови избори нису имали готово никакву медијску подршку, ја могу слободно рећи да сам задовољан укупним изласком бирача на биралишта. Уз све то, имали смо и противкандидата који је освоји одређени број гласова. Баш због свега наведеног, желим да се захвалим свим општинским и градским изборним комисијама, члановима бирачких одбора на коректно обављеним пословима, а највише свим бирачима који су изашли на изборе, без обзира за кога су гласали. Људи који нису изашли на гласање искористили су своје право да покажу да постоји и другачије мишљење, односно потреба за додатним радом и ангажманом, потреба да се са њима разговара и направи неки заједнички консензус око битних ствари када се ради о нашој заједници.

Од 2005. године запослени сте у книнској Општој болници као медицински техничар. Оно о чему се последњих година често причало јесте њено премештање, односно њен опстанак у граду Книну. Како Ви на то гледате као медицински радник, узевши у обзир старосну доб и потребе овдашњег становништва, повратничке популације?

-Што се тиче пружања основних здравствених услуга, то је један од најважнијих сегмената уопштено, не само везано за становништво Книна, већ и околних места. Книнској болници гравитирају, поред Книна, још два града и седам општина. Иако је стање у држави такво да је генерално проблем финансрање болница и здравства, нарочито у доба епидемије која нас је задесила, оно што је битна порука а уједно и мој став, став људи које представљам, јесте да не сме бити упитан опстанак болнице у Книну, бар када се ради о пружању основних здравствених услуга и дијагностичких прегледа. Без книнске болнице пацијенти из Плавна, Ервеника, Бискупије, Ђеврсака и осталих места, за сваки преглед морали би путовати у Шибеник, дакле шездесет или седамдесет километара до града до којег немате редован јавни превоз, немате уређену инфраструктуру у њиховим селима, и што је најгоре, немају на располагању било кога ко би их одвезао до болнице. Никако не смемо дозволити да људи у 21. веку немају основну здравствену негу. То није проблем само мањинске заједнице, већ свих нас који о томе морамо водити рачуна. Оно што је важно још истаћи јесте да у книнској болници тренутно ради око четрдесет припадника млађе генерације, повратника који овде живе са својим породицама и који доприносе опстанку наше заједнице на овим просторима.

Пет година обављали сте дужност начелника општине Бискупије, а задње три године били сте заменик начелника. Можете ли нам, са те позиције, рећи који су то најчешћи и највећи проблеми у нашим општинама?

-За то време које сте споменули имао сам прилику обилазити терен, посебно подручја где живе припадници српске заједнице и рећи ћу да су проблеми различити од места до места. Још увек имамо девастирана села, места са нерешеном инфраструктуром, мањком становништва и углавном старијом, повратничком популацијом. Моја обавеза и порука њима су да морам учинити све оно што и произилази из Уставног закона о праву националних мањина, а то значи да заједно са локалним челницима, нашим представницима у институцијама, омогућимо да ти људи имају сва и иста права као што их имају они у срединама са уређеном инфраструктуром, обновом, повратком, привредним развојем па и друштвеним животом. Још увек имамо велики број села где људи у 21.веку немају питку воду. Ту су и инфраструктурни, комунални проблеми, а најтеже стање је на подручја Плавна, Врбника, Полаче. Имамо села где још увек не постоје локалне или неразврстане цесте, где се становништво и данас користи макадамима као у назад две или три стотине година. Саобраћајна повезаност за многа места је изразито неповољна јер не постоји јавни превоз, нема могућности пружања здравствене неге кроз амбуланте домова здравља, не постоје трговине на локалном нивоу, а да не говоримо о друштвеном животу, необновљеним домовима културе или макар уређеним просторима где би се људи могли бавити одређеним активностима. Све оно што је у неким срединама нормално, код нас још увек не постоји. Тамо где живе Срби па њихови представници партиципирају у општинској извршној власти, као што је случај у општинама Бискупија, Кистање, Ервеник и Цивљане, ипак постоји разлика у односу на она места где то није случај.  Не тражимо ништа више од тога да будемо једнаки са осталим становницима на овим подручјима.

Код повратничке популације често влада мишњење да било какви избори, нарочито локани, неће много допринети у бољитку њиховог живота и опстанка. Можете ли им појаснити које су то конкретне предности избора заменика жупана из њихових редова , у одосу на суседне жупаније где Срби још увек то нису успели изборити?

-Жупанија је оснивач болница, оснивач и управник домова здравља, жупанија управља заводом за хитну медицину, средњом школом, предлаже и осигурава делом основних школа. Жупанија управља комуналном инфраструктуром на жупанијском нивоу, надлежна је за удружења цивилног друштва, за просторно уређење и градњу а све су то неке од потреба овог друштва па тако и наше заједнице. Ако поредите две суседне жупаније са нашом, видећете да наши људи тамо немају никога ко им може бити спона између њиховог основног проблема који имају на терену и институције коју представља жупанија.Моја обавеза је да постојеће проблеме приближим институцијама жупаније, локалне самоуправе и државе. Моја је дужност да будем посредник и помоћ обичном човеку, без обзира на страначку припадност и опредељење. С обзиром на досадашње искуство, сматрам да требам бити спона између општина и градова с једне, а жупаније и државе с друге стране. Ако не будемо указивали на оно што нам представља проблем за нормалан живот и нормално функционисање, ако се не будемо обраћали за помоћ и тражили начин да решимо све те проблеме који нас годинама оптерећују и коче, они се сасвим сигурно неће решити сами по себи.

За сам крај, можете ли нам рећи и који су то први проблеми којима се, у наредном периоду, планирате позабавити?

– Кроз свој досадашњи политички ангажман имао сам прилику упознати скоро све запосленике жупанијске Управе, првенствено прочелнике и људе који су битно инволвирани за решавање проблема на нашем подручју, подручју северног дела жупаније, и морам истаћи да су сви они исказали спремност за даљи наставак сарадње. Наредних осам месеци, колико траје мој мандат до локалних избора, бавићу се свим оним стварима на које ми људи буду указивали као проблем, почевши од оних најједноставнијих као што су захтеви за грађевинске или употребне дозволе, проблеми одласка у жупанијску болницу на прегледе, помоћ око измена просторног плана или решавање неких основних инфраструктурних проблема где је неопходна помоћ жупаније. Широка је могућност активности у којима може помоћи један човек, а ја ћу искористити и ову прилику да позовем све оне , који се на било којин начин желе укључити и дати свој допринос, да ме подрже, саветују или критикују, предложе како да неке ствари решавамо у заједничком интересу свих нас.

Преузето са: Срби.хр

Нема коментара

Напишите коментар