Прљево и Прибудић – Мјеста ни на небу ни на земљи

Готово сваке године из избјеглиштва за сеоску славу Свете Петке посјетим у Хрватској у општини Грачац родно село Прљево и сусједно село Прибудић, у коме се налази црква Свете Петке.

Ове године ради пандемије короне и срушеног моста на ријеци Зрмањи био је мање вјерника, али захваљујући мјештанима из сусједних далматинских мјеста Отона, Пађена и Жагровића црква је била готово испуњена. Свету архијерејску литургију уз грачачког пароха Предрага Пантелића водио је и свештеник Милош Орељ из Дрежнице, Горски Котар. Након литургије по старом добром обичају настављено је дружење уз пјесму и хармонику Ђонија који је родом из Жагровића. У исто време у цркви је обављено крштење једном дјечака чији родитељи живе у Задру што је представљало посебну радост, јер нажалост крштења су ријетка појава у овим нашим личким селима.

Црква Свете Петке из 18. вијека била је оштећена у Другом свјетском рату, али је у посљедњем рату прошла без посљедица. Ипак вријеме и небрига учинили су своје па је у посљедње вријеме захваљујући мјештанима изнова окречена и враћен јој је ранији изглед. Поред цркве започели су радови на братској кући која је до Другог свјетског рата служила као школа. Остаје нада да ће се појавити донатори како би и овај објекат био враћен у стање у коме се налазио прије рушења.

Основни проблем ових мјеста која се налазе на граници између Лике и Далмације представља повезаност са већим градовима Грачацом и Книном. Иако овуда пролази жељезничка пруга али не саобраћају путнички возови који су углавном служили за превоз мјештана из ових села. Порушене су жељезничке станице на Отрићу и Прибудићу а пругом само пролазе брзи и теретни возови. Све ово указује на чињеницу да је то била смишљена политика која се нажалост не мијења иако су прошле двије и по деценије од завршетка ратних сукоба.

Да је то тако најбоље показују путеви који се лоше одржавају па је све теже доћи до ових мјеста. На цести која иде из Зрмање, у градњи је мост преко ријеке Зрмање, али кише и водене бујице учиниле су овај правац готово непроходним. Није много боља ситуација ни са правцем који иде од Отрића уз жељезничку пругу кроз ова села према Книну. Далеко је боља ситуација у селима која се налазе у книнској ошштини гдје нови градоначелник Книна Марко Јелић улаже напоре да олакша живот мјештанима ових села. Ни у ранијем времену грачачка општина није показивала интерес за ова мјеста па је заиста велика штета што територијално нису припала книнској општини. Неки ранији покушаји да се то оствари нису уродили плодом јер би становници ових мјеста постали онда Далматинци. Коначно су одлучили да остану Личани иако свјесни да ће још дуго ходати неасвалтираним путевима.

Овакво стање довело је до тога да је живот овдје готово стао. Ријетки повратници препуштени себи и својој судбини броје посљедње дане. Нема ни једне обрађене њиве. Све је прекрило трње и коров. Једини плодови јесени су шипак, дрењина и трнина. По пропланцима бијеле се печурке које више нема ко да бере, а некада је то била уносна зарада. Овакав амбијент одговара само за дивље животиње које несметано долазе до преосталих кућа. Одговара и ловцима који стижу џиповима са разних страна а ловиште је изнајмио неки ловац из Сиња. Све ово указује да ће послије прогона Срба нестати и дивље звијери једини сада становници ових мјеста.

Затварам кућна врата и са тугом у души напуштам завичај који полако тоне у зимски сан. Куће остају празне чекајући прољеће и наш поновни повратак. Остаје нада да ће послије избора који су одржани овог љета у Хрватској и избора нове владе са подпредсједником из редова српског народа дата обећања бити испуњена. Ако се то деси овуда ће проћи асфалтни пут Зрмања – Бендер, а многи засеоци изнова ће добити екелтричну енергију.

За крај помолимо се Светој Петки да се и до догоди јер уколико до тога не дође ова мјеста остаће као и до сада – ни на небу ни на земљи.

У Прљеву, о Светој Петки 2020.