Откривен споменик српском Обилићу — Николи Симићу Циги

Испред Цркве Светих Ћирила и Методија у земунском насељу Бусије 19. 10. откривен је споменик Николи Симићу Циги, који је преминуо у фебруару прошле године због компликација изазваних корона вирусом. Откривању споменика присуствовао је велики број окупљеног народа.

Удружење ветерана Црвених беретки је покренуло иницијативу да му се подигне споменик да би се одужили за све што је урадио за Крајину и српски народ. Споменик је направљен помоћу донација које су прикупљене из Канаде, Аустралије, САД-а, и у Србији, а израдио га је академски вајар Бојан Микулић.

Откривању споменика је претходио помен који су служили јереј Мићо Ристоћ и протојереј-ставрофор Миле Јокић.

Симићева супруга Ђурђа Вуковић се захвалила свима који су несебичним радом и залагањем омогућили да се овим спомеником сачува сјећање на Николу.

— Захваљујући вама Никола опет држи стражу и опет пази нас. Није стигао, а да јесте поручио би будућим генерацијама да Србин пушку у руке узима само када се брани, да се отаџбина брани по сваку цијену, а непријатељ поштује, да су најјаче оружје једног народа мудрост и знање. Мили мој, била је част бити уз тебе и пратити те свих ових година.

Протореј ставрофор Миле Јокић у свом обраћању Николу Симића назива новим српским Обилићем.

— Нисам имао ту част и прилику да га упознам лично, али због свега оног што се могло чути, може се закључити да је био добар човјек. Патријарх српски Павле говорио је: „Будимо људи.“ Какав је неко био види се и на смртног часу, како би Његош рекао: Куку оном омраженом, ко ће га оплакати? Ви не заборављате овог дивног човјека и изборили сте се да му нађете мјесто, и израдите овај споменик који ће бити траг у времену и свједочити покољењима ко је и какав је био. Никола Симић Цига био је пријатељ Бога и људи!

Момчило Лежаја обратио се у име Удружења ветерана Црвене беретке и навео да је овај споменик подигао српски народ јер су средства прикупљена у врло кратком року што говори колико је Никола Симић био познат и поштован у Крајини. Рођен је 1957. године у далматинском селу Орлић.

— Био је припадник јединице Црвене беретке од првог дана, био и остао поносни јунак Крајине. Прошао је сва ратишта у РСК, Републици Српској, а учествовао је и у борбама на Косову, током 1998/1999. Био је један од командира Јединице за посебне намјене МУП-а РСК. Са Капетаном Драганом оснива 1993. године Наставни центар Алфа и постављен је за комадира за специјалне операције при наставном центру Алфа. По наредби 1994. године оснива посебну борбену групу Цигини вукови која је била по ингеренцијом МУП-а РСК. Командант јединице за посебне намјене Поскок МУП-а РСК која је формирана 1995. године. Книнџа, Црвена беретка, командант ЈПН-а, ПОСКОК, припадник ЈСО-а, припадник Жандармерије, припадник ПТЈ, пензионисан из ПТЈ као официр за безбједност. Одликован је више пута. Био је први предсједник Удружења ветерана Црвених беретки.

Миле Боснић наводи да је споменик баш тамо гдје треба да буде, у крајишком насељу, поред споменика страдалом крајишком народу.

— Нема нас у Крајини, али нас има у Црној Гори, у Републици Српској, има нас по цијелом свијету. Крајина је тамо гдје смо ми и докле год нас буде, биће Крајине. То је стање нашег духа. Овај споменик нас подсјећа на све борце, и да требамо памтити, требамо да негдје буде улица Рашуа, и Вукова са Вучјака…

Боснић каже да овај споменик треба да буде мјесто гдје ће дјеца долазити и учити о српској историји.

— Свако дијете, из сваке школе у Србији треба да дође и овдје учи о Крајини и страдању српског народа. Захваљујем се и Циги лично као човјеку што ме је пазио, чувао, помагао… Била ми је част да се обратим док се откривао Цигин споменик. Цигини саборци треба свуда са поносом да се појављују у својим униформама јер ниједну битку нису изгубили.