АКТУЕЛНО:

Oдржан 13. Сабор Јањана у Војводини

У недељу 31. маја 2026. године Футог је поново био чувар традиције, песме и обичаја крајишких Срба, јер је одржан 13. Сабора Јањана у Војводини. Сабор је окупио бројне Јањане, њихове потомке, пријатеље и госте, са циљем да се од заборава отргне богато културно наслеђе овог краја. Јањски крај препознатљив је по својој специфичној традицији и велики број људи пореклом из овог краја нашао је своје ново огњиште управо у Војводини. Манифестацију је красио културно уметнички програм, наступ певачке групе и самосталних извођача, спортске витешке игре и централни догађај – кошевина.

На почетку програма водитељ је упутио поздраве и пожелео добродошлицу представницима Града Новог Сада на челу са замеником градоначелника Ђурађем Јакшићем, представницима Фонда за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону на челу са директором Александром Ђедовцем, представницима Савеза Срба из региона на челу са председником Миодрагом Линтом, посланици Јасмини Обрадовић у Народној скупштини Републике Србије и великој пријатељици Јањана и Јања. Такође, поздрав је упућен и гостима из Шипова и Јања, представницима Удружења Јањ Стројице и Удружењу Јањ-Бабићи, свештеницима из Јања који службују у Јању, свештеницима Јања који су на служби у Републици Србији, као и домаћем свештенству из Футошке и Ветерничке парохије. Поздрави и добродошлица упућени су представницима сродних завичајних удружења: побратимском удружењу “Змијање“ из Каћа, кумовском удружењу Срба Доњовакуфљана, као и свим члановима месних одбора ЗУЈ-а у Војводини: Обровац, Будисава, Равно Село, Перлез, Банатско Ново Село и Футог.

На самом почетку саборовања, водитељ је све пристуне подсетио на оснивача и првог председника ЗУЈ Милана Марјанца, који је био иницијатор одржавања сабора Јањана у Војводини и којег Јањани никада неће заборавити.

Председник ЗУЈ-а из Футога Зоран Црепуља је поздравио све госте и пожелео им добродошлицу:

– Живи и здрави били и добро нам дошли на 13. манифестацију. Драго ми је да ће овај Сабор протећи у лепом времену. На нама је да очувамо културу и да не заборавимо завичај. Све вас поздрављам и желим да се осећате као код своје куће, истакао је Црепуља.

Заменик градоначелника Града Новог Сада Ђурађ Јакшић поздравио је домаћине и све госте и подсетио на значај Сабора Јањана:


– Част ми је што могу да вас поздравим у име града и у своје лично име на овој традиционалној манифестацији Сабору Јањана, која годинама чува дух завичаја, снагу породичног корена и богатство традиције народа Јања. Овај Сабор није само окупљање људи, који воде порекло из истог краја, ово је сусрет сећања и љубави према завичају и одговорности да се културно наслеђе, обичаји, песма, игра и духовност пренесу на млађе генерације. Такође, желимо да покажемо да српски народ зна да чува своје корене, традицију и своје јединство. Нови Сад је град који се поноси својом разноликошћу, људима и свим заједницама које су у њега донеле део свог идентитета, традиције и културе. Управо зато нам је драго што је Футог домаћин једне овакве манифестације која окупља потомке и пријатеље Јања из целог региона. Посебну вредност овом Сабору дају народни вишебој и косидба, изборна песма, гусле, традиционална кухиња и сви обичаји, који нас подсећају на то ко смо и одакле потичемо. Чувајући традицију, чувамо и свој идентитет и градимо мостове пријатељства, заједништва и међусобног поштовања. Зато ће Град Нови Сад наставити да подржава овакве манифестације, јер оне нису само културни догађаји, они су чувари националног идентитета и духовног јединства српског народа. Нека нас овај Сабор подсети да нема народа без корена, ни будућности без сећања. Чувајмо своју веру, језик, обичаје и љубав према отаџбини како би смо оно што смо наследили оставили у аманет генерацијама које долазе, истакао је Јакшић.

У току програма присутни су могли чути нешто више о активностима ЗУЈ-а у претходној години, као и какви су планови за наредни период. Удружење је у септембру узело учешће у такмичењу на Пасуљијади у Ветернику. Трећу годину заредом имали су свој штанд на Завичајном збору у Ковилову, коме је присуствовало око 100 удружења која баштине традицију и обичаје. Такође, узели су учешће на традицоналној 25. купусијади у Футогу и то приликом су заузели завидно треће место. Почетком године објављен је 16. илустровани часопис “Јањски гласник“. У фебруару Удружење је учествовало на 7. Сајму завичаја у Новом Саду где су представили Јањ и јањске вредности и посебности. Слава Удружења Свети Симеон Мироточиви обележена је 19. фебруара и прослављено је 17 година од оснивања ЗУЈ. Удружење је дало велики допринос да се ослика икона посвећена Јањским мученицима, који треба да буду канонизовани. Такође, благословом његовог преосвештенства епископа бихаћко-петровачког господина Сергија, а на иницијативу црквеног одбора Парохије Стројичке покренута је санација звоника Храма Пресвете Богородице у Стројицама. Ово је до сада највећи подухват на стројичкој цркви од завршетка њене градње 1975. године.

Благословом његовог преосвештенства епископа бихаћко-петровачког господина Сергија издат је зборник радова са научног симпозијума у Стројицама под називом “Срби у Босанској Крајини, сеобе, ратови и страдања“ у виду излагања својих реферата, како би се тим путем од заборава сачувала жртва коју су подносили наши преци полажући своје животе у различитм периодима и епохама историје. Учешће је узело 15 доктора и професора историје из Републике Српске и Републике Србије. Овај зборник радова издат је захваљујући између осталих свештенику Браниславу Миловцу и професору доктору Момчилу Сакану.

У Дому културе у Шипову одржана је промоција књиге “Страдали српског народа у Општини Шипово 1941-1945“. Аутор књиге је потпуковник у пензији Милорад Ћирко некадашњи начелник шиповачке општине. Књига је живо сведочанство о страдању Срба у Општини Шипово у Другом светском рату. Рачунајући цивиле и борце укупно је погинуло 4.750 житеља овог краја. До сада је објављено неколико књига и публикација о страдању Срба на територији Општине Шипово у Другом светском рату, али је ово најкомплетнија књига која је до сада објављена.

У току програма посетиоци су могли чути да је у селу Прибељци засеок Љешћар изграђена је спомен-чесма посвећена Жељку Јандрићу, који је погинуо у последњем отаџбинско-одбрамбеном рату. Ова чесма је озидана од камена из темеља његове породичне куће. Већ три године бивши мештани и њихови потомци окупљају се сваке године прве суботе у августу. Тако се родила идеја да се озида чесма у знак сећања у знак сећања на Жељка Јандрића.

Од значајнијих активности у Јању, истакунуто је да је након што је 2025. године изграђен нови мотел у Стројицама, а истом месту где је био стари мотел који је срушен током последњег рата, изграђен је нови, а ове године је коначно након 31 године обновљен Хотел Јањ у Шипову, који се налази на ушћу реке Јањ у реку Пливу.

Овогодишњи Сабор Јањана још једном је потврдио колико је јака веза између Јањана у матици и оних у расејању. Организатори су се потрудили да и млађе генерације активно учествују, показујући да традиција није само слово на папиру, већ жива култура која се носи у срцу.
Програм су употпунили наступи вокалног солисте и кантаутора Боре Војиновића који је извео незваничну химну “Родни Јањ“ и песму коју је он сам компоновао и написао, песникиње Ранка Срдић Милић и њено извођење “Песме о Јању“, изворне мушке певачке групе Културно-уметничког друштва “Др Младен Стојановић“ из Бачког Јарка и гуслара Витомира Вулина.

Након званичног и културног дела програма посетиоци су имали прилику да присуствују традиционалној кошевини, а потом и надметању у спортско – витешким играма бацању камена с рамена, скоку у даљ из места и надвлачењу конопца.

Резултати у спортским такмичењима и кошевини:
СКОК У ДАЉ
1. Крајишник Александар 3,36 м
2. Илић Стефан 3,05 м
3. Вељовић Данило 2,90 м

БАЦАЊЕ КАМЕНА СА РАМЕНА
1. Илић Петар 15,00 м
2. Јованов Стефан 13,55 м
3. Крајишник Александар 12,51 м

НАДВЛАЧЕЊЕ КОНОПЦА
1. Конопашки клуб Рума
2. Фрушкогорци Раковац
3. Ливадари Футог

КОШЕВИНА
1. Керлец Недељко
2. Шкорић Милош
3. Боговац Драго

У такмичењу за најбоље покошену парцелу победу је однео Мајкић Михајло.

 

Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар