АКТУЕЛНО:
Леденица

Откривено спомен обиљежје племенитој Мис Ирби и обновљена плоча испред пећине Леденица у Ресановцима у општини Босанско Грахово

ЗАДОВОЉНИ УЧИЊЕНИМ


Вишечлана делегација Удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ, након скоро годину дана од зачетка ове идеје 9. септембра, 38 година од отварања тада реконструисане и освјетљене пећине Леденица, у присуству великог броја начелника општина из околних мјеста и Марије Милић, савјетнице у Предсједништву БИХ, испунила је свој циљ. Наведена спомен обиљежја отворили су Урош Вукобрат, предсједник Одбора овог Удружења за очување и подизање споменика и Душко Радун, начелник Општине Босанско Грахово. Присутни су се потом упутили у обилазак пећине Леденице, која осим историјског значаја за овај крај истовремено, у себи крије и огроман туристички потенцијал. У току посјете, представници Удружења обишли су и обновљену спомен кућу Гаврила Принципа и обавили низ разговора са представницима локалних власти, везаних прије свега за побољшање услова живота повратничким породицама на овом подручју. Посљедњег дана посјете присуствовали су и устоличењу новог епископа Бихаћко-петровачкога Сергија у храму Петра и Павла у Босанком Петровцу.




Сумирајући резултате ове посјете Удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ, може се слободно рећи, да су његови чланови изразили задовољство постигнутим резултатима приликом реализације ове посјете, да су дали низ конструктивних приједлога, заказали нове сусрете са представницима тамошњих власти и обећали да ће и даље наставити да, у границама својих могућности, дају свој допринос у повратку и опстанку српског становништва у овом крају које територијално припада 10- ом кантону Федерације БиХ.

ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА КОЈИ СУ БОРАВИЛИ У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ

 

ДУГ ПУТ ДО ЗАВИЧАЈА


Ипак сам почетак пута није био тако обећавајући, што је условило готово 14-о сатно путовање до одредишта. Због одређених неспоразума у организацији, пут до границе са БиХ трајао је много дуже него што је требало, али њеним преласком чини се да су сви проблеми отклоњени и како су се ближили родном крају расло је и расположење међу пуницима комбија које је за овај пут бесплатно уступио Комесаријат за избјеглице и миграције Републике Србије. Већ доласком на Мањачу, на Колима добродошлицом кума једног од чланова експедиције, почеле су и приче о сваком дијелу наставка пута. Змијањци су били веома гласни објашњавајућу сву љепоту њиховог краја, неизоставно помињући Петра Кочића њиховог земљака, а како је пут одмицао све више су до ријечи долазили и Дрварчани и Граховљани, дочаравајући на сликовит начин, сваку планину, вис, превој , насеље, „надметајући“ се у томе ко више познаје родни крај.

ПЕРСА ШОБОТ ЈЕ УГОСТИЛА ДЕО ДЕЛЕГАЦИЈЕ

У таквој атмосфери стигли смо касно увече до крајњег циља, гдје су се путници подијелили у двије групе. Једна је преноћила у кући Уроша Вукобрата у Ресановцима, а друга у насељу Балабани у Дрвару код Персе Шобот. Домаћинска атмосфера, резак планински ваздух, али и наложена ватра уз домаће специјалитете, касније и удобан лежај, окријепили су путнике намјернике за преостала релативно исцрпљујућа два дана која су пред њима.

 

ОБИЛАЗАК ИЗВОРА БАСТАШИЦЕ И СПОМЕНИКА У РЕСАНОВЦИМА


Мада је Титова пећина, била једно од најчешћих обилажених мјеста у бившој нам земљи, утисак је писца ових редова да својом љепотом више плијени извор Басташице, ријеке која се недуго одатле улијева у оближњи Унац. Да бисмо обишли и упознали прелијепу околину побринуо се наш домаћин Душан Дујо Грубор, одводећи нас до самог извора ове ријеке, која се ,како смо касније сазнали, подземним каналима повезује са пећином Леденица. А да све није као прије увјерили смо се врло брзо. Некадашњи мотел у непосредној близини је затворен, туристима ни трага, а призори све један од другог љепши.

ИЗВОР РИЈЕКЕ БАСТАШИЦЕ

Настављамо ка Дрвару, обилазимо и Титову пећину, уз причу о нападу на Дрвар, о херојском подвигу Милке Боснић, која је скинула ћебе са нашег тенка како га не би уништили Нијемци, а затим по ријечима генерала Милана Грубора, бива покошена куршумима непријатељке војске. На овом мјесту 14. маја 1944. године, основана је и не баш превише у народу популарна ОЗНА. Излазимо из спомен парка остављајући иза себе још увијек видљиве дијелове њемачких једрилица, оних истих које су 25. маја 1944. године прекриле небо над Дрваром. Имало би штошта још да се види у овом крајишком градићу, али пут нас води на централну манифестацију уприличену код пећине Ресавице. Прије тога, по доласку у Ресановце, остало нам је да погледамо и снимимо урушени споменик борцима НОР-а, чији је аутор отац чувеног режисера Дарка Бајића. Ипак, у односу на онај велелепни споменик у центру Дрвара разрушен и уништен до непрепознатљивости, судбина овога је у много бољем стању, јер уз невелика финансијска улагања овај у Ресановцима би врло брзо могао да добије некадашњи изглед, што је према ријечима Уроша Вукобрата и један од наредних циљева Удружења.



СПОМЕНИК БОРЦИМА НОР-А У РЕСАНОВЦИМА

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕН ПЛОЧА


Пут ка пећини Леденица и мјесту откривања спомен обиљежја води нас према Личкој Калдрми, а након проласка кроз засеок Бајиће скрећемо уским путем ка пећини Леденица. Многи узваници су већ стигли, а ишчекивајући остале, дивили су се љепоти овог мјеста.

Драган Дивјак, предсједник Удружења Крајишника, поздравио је узванике и све присутне ријечима да се може кад се хоће и након 140 година исправити једна историјска неправда и одати признање великој и племенитој Аделини Паулини Ирби, која се максимално трудила да помогне овом народу овдје, тиме што ће се баш на овом мјесту открити спомен плоча у њену част. Удружење ће се залагати за очување историје, традиције, културе српског народа и инсистирати да одвдје Срби не буду народ другог реда већ равноправан са свим осталима. Потребно је подстицати економски развој овог подручја и управо на томе ће Удружење у свом даљем раду настојати да се подижу мањи погони, али и да се што више користе богати природни ресурси овог краја, истакао је Дивјак и позвао Уроша Вукобрата, предсједника Одбора за очување и подизање споменика на овим просторима да узме ријеч.

УЗВАНИЦИ И ГОСТИ НЕПОСРЕДНО ПРЕД ПОЧЕТАК СВЕЧАНОСТИ

„Скупили смо се овдје да одамо почаст племенитој Енглескињи Мис Ирби која је у тешким временима босанског устанка 1875 – 1878 године, у овим пећинама обилазила избјегли народ. Народ је побјегао у ове пећине да се сакрије, а племенита мис Ирби је долазила до тих људи, доводила љекаре, доносила храну и све што се могло у то вријеме“, истакао је Вукобрат, додајући да су Ресановци тада били спаљени до темеља и да им је била потребна таква помоћ. „Осим тога мис Ирби је са ових простора одвела многу дјецу у Книн и села Далматинске загоре оснивајући тамо девет школа гдје су се она описмењавала што је у то вријеме био немјерљив допринос развоју писмености српског народа. Она је била оснивач и Женске гимназије у Сарајеву, што није било нимало лако јер је тада владало мишљење да женска дјеца не треба да се школују. Женска гимназија и данас носи то име, а Сарајево се одужило мис Ирби тако што је дало њено име једној улици, исто као и Београд, након њене смрти 1911. године. Нажалост, ми овдје ништа о њој нисмо знали. Нити нам је ко причао, нити нас је ко учио, нити нам је ко говорио о њеном хуманитарном раду. Али ево данас, иако је прошло толико година, дошло је вријеме да се отварањем овог споменика одужимо тој великој и племенитој жени“, закључио је Вукобрат.




Вукобрат је подсетио присутне и на војводу Голуба Бабића, вођу устанка у периоду 1875 – 1878 године, рекавши да сматра да би и њему требало подигнути спомен обиљежје јер је и тај дио српске историје на овим просторима остао непознат. „Тачно прије 38 година тада реконструисана и освјетљена пећина Леденица, изнад које се налази ово спомен обиљежје, свечано је отворена и предата на управљање локалној самоуправи како би се подстакнуо туризам у овом крају. Ту се налазила једна плоча у бронзи, која је нажалост уништена, па је само срећним околностима сачуван модел по коме је ливена, а касније тај модел искоришћен да се, сада у мермеру, на истом постаменту са спомен обиљежјем о мис Ирби, постави плоча са натписом какав је био и приликом отварања Леденице 9. септембра 1979. године“, закључио је Вукобрат.

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕН ОБИЉЕЖЈА

Душко Радун, начелник Општине Босанско Грахово, такође се захвалио свим колегама из сусједних општина који су увеличали ову свечаност, представници Младена Иванића, члана Предсједништва БиХ, члановима Удружења, додајући да је локална самоуправа прије годину дана средила прилаз пећини. Урош Вукобрат и Душко Радун су затим заједнички отворили ова спомен обиљежја и позвали присутне да обиђу дио пећине.

 

ОБИЛАЗАК ЛЕДЕНИЦЕ И СПОМЕН КУЋЕ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА


Пећина Леденица, барем онај мали дио до кога се могло доћи, изгледа прекрасно. Видљиво је да је зуб времена оштетио стазе којим се могло раније кретати пећином, али то није умањило њене дражи. У то су се увјерили сви учесници ове свечаности, покушавајући да допру што даље и направе барем по неки снимак. На локалној самоуправи је тежак задатак да је стави у првобитну функцију и без шире помоћи то је готово немогуће и урадити. Зато су чланови Удружења на лицу мјеста почели лобирати око реконструкције и освјетљења пећине и добили су , бар за сада, моралну подршку од свих присутних узваника.

ОБИЛАЗАК ПЕЋИНЕ ЛЕДЕНИЦА

И док су се неки одмах упутили ка Дрвару, на скромну закуску поводом овог догађаја, чланови Удружења кренули су у обилазак Грахова и спомен куће Гаврила Принципа. Рушевине и ратна разарања још увијек се могу видјети готово у сваком дијелу овог градића на самој граници према Хрватској, једнако као и разрушени погони некадашњих фирми које су запошљавале не само Граховљане него раднике из ширег окружења. Данас је прича другачија, а нешто касније у интервјуу за Српско коло, Душко Радун нам је представио реално стање у ком се налази најраспрострањенија општина у БиХ и правце њеног развоја. Комплетан разговор са начелником Радуном објавићемо у наредном броју Српског кола.

Испред родне куће Гаврила Принципа љубазно су нас дочекали његови рођаци, са којима је, након обиласка спомен дома, направљена и заједничка фотографија

 

РАЗГОВОРИ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА ВЛАСТИ


По доласку у Дрвар у вишечасовном разговору чланови Удружења поставили су низ питања Душку Радуну, начелнику Општине Грахово, везаних за даље активности које ће предузети. Било је ту и разних приједлога које је Радун стрпљиво саслушао, а затим аргументовано одговорио на готово свако питање и образложио сваки њихов приједлог. Закључено је да се само обостраном сарадњом може напријед и да ће обе стране конструктивно прићи својим преузетим обавезама и задацима. Тиме је, у касним поподневним сатима, завршен други дан посјете, а сутрадан, рано ујутро, се кренуло у Босански Петровац.

ХРАМ СВЕТОГ ПЕТРА И ПАВЛА У ПЕТРОВЦУ

Устоличењу владике Бихаћко –петровачког Сергија и присуствовању свечаној литургији, одазвали су се скоро сви чланови Удружења. Међутим Драган Дивјак и Милан Грубор искористили су прилику да се упознају са проблемима Општине Гламоч. О томе их је помно извјестио Радован Марковић, начелник ове општине која тренутно броји нешто више од четири хиљаде људи, а гдје такође, као и у Дрвару и Босанском Петровцу српски народ представља већину. Била је то прилика да се представници Удружења састану и са Миладином Драгичевићем, савјетником за обнову, реконструкцију и одрживи повратак расељених и избјеглих лица и односе са невладиним сектором и вјерским заједницама предсједника Републике Српске Милорада Додика. Упознали су га са својим радом и активностима и затражили неке конкретне ствари на којима би могао да им помогне. Прије свега, то се односило на електрификацију одређених повратничких села у Федерацији и рјешавању још неких проблема везаних за свакодневни живот повратника и оних који нису ни напустили ове просторе.

ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА СА МИЛАДИНОМ ДРАГИЧЕВИЋЕМ И РАДОВАНОМ МАРКОВИЋЕМ

По завршетку литургије и устоличењу владике Сергија, чланови Удружења кренуили су у поподневним часовима пут Београда. Уз паузу за ручак код Влајка, гдје су сумирани тек свјежи утисци, у добром расположењу, нешто прије поноћи ова „експедиција“ је завршила још једну успјешну мисију. Прије свега, то се односи на отварање спомен обиљежја мис Ирби, али и на велики број контаката који је успостављен са представницима локалне власти с циљем побољшања услова живота српског живља у Федерацији БиХ што је и оновна мисија овог Удружења.

УЗВАНИЦИ НА ОТВАРАЊУ СПОМЕН ПЛОЧЕ МИС ИРБИ

Својим присуством отварање спомен плоче Аделини Паулини Ирби увеличали су Марија Милић, саветница Младена Иванића, члана председништва БиХ, Златко Хујић, начелник Општине Босански Петровац, Милан Грбић, начелник Општине Петровац-Дринић и Милка Иванковић, начелница Општине Источни Дрвар, као и мјештани околних општина и села Ресановаци.

ЧЛАНОВИ ДЕЛЕГАЦИЈЕ УДРУЖЕЊА

Делегацију Удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ предводио је предсједник ове организације Драган Дивјак. Осим њега у тродневној посјети Босанском Грахову, Дрвару и Босанском Петровцу били су Урош Вукобрат, Бисиљка Илић, Тома Николић, Слободан Калабић, Душан и Милан Грубор.

 

Текст и фотогрфије: Жељко ЂЕКИЋ

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар