Отворена изложба „Слике сећања“ чланова породица несталих и погинулих
У Кући краља Петра I данас 28. марта 2023. је отворена изложба под називом Слике сећања у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица Суза, и трајаће до 4. априла. У питању су радови чланова породица несталих и погинулих лица у ратовима деведесетих, те је на основу њихових скица радове осликала умјетница Соња Росић.
Осликани радови су резултат пројекта Подршка породицама несталих – меморијализација који је реализован у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста, МКЦК. Изложба Слике сећања се реализује уз подршку Удружења Грађанске иницијативе кроз пројекат Траговима сећања и у сарадњи са Градском општином Савски венац, Дјечијим културним центром Мајдан, Кућом краља Петра Првог и Међународним комитетом Црвеног крста.
Слике сећања чини изложба осликаних радова чланова 16 породица несталих/погинулих, који су облика сата и симболизују тешко бреме чекања, али својом садржајношћу и љепотом илуструју и вриједности везане за људско достојанство, идентитет, сјећање и помирење.
Неки од чланова породица су поздравили присутне: Радмила Крстић ћерка Пере Боромисе са Баније који је нестао 4. августа 1995. и даље се води као нестао. Нена Благојевић је на слици представила мужа Мирка који је нестао и који још увијек није пронађен. Слика Наде Бодироге је посвећена њеним родитељима Теодору и Даници Самарџија који су нестали на Кордуну на кућном прагу и даље нису пронађени. Славица Башић, супруга Ранка Башића слику је посветила свом и даље несталом супругу. Бранка Хинић је слику посветила мужу и дјеверу, супруг је пронађен, док дјевер нажалост још није пронађен. Невенки Добрић су убијени син Синиша и свекар од стране хрватске војске. Сина је сахранила, али свекрови посмртни остаци још нису пронађени. Душанка Којић је изгубила мужа Косту у току злочиначке акције Бљесак и он се и даље води као нестало лице. Перо Славуљ са Баније је посветио слику свом брату Ђури који је као новинар киднапован од стране УЧК на Космету 1998.
Захваљујући Директору Дјечјег културног центра Мајдан Драгољубу Николићу изложба је постављена у споменику културе града Београда у којем је посљедње године живота провео краљ Петар Први.
– Иако је овај повод тужан, истовремено је и за понос јер они који се забораве они су умрли. Обећавам и за убудуће када буду нове поставке увијек ћемо бити спремни да вам уступимо простор и да се тим поводом окупимо и сјетимо људи који су за слободу дали оно најдрагоцјеније, а то је живот.
Ивана Костић асистенткиња службе тражења МКЦК надлежна за рад са породицама несталих и удружењима навела је да јој је изузетна част бити данас на отварању ове изложбе.
– Учесници пројекта стоички су се суочавали са истинским болом, најтананијим осјећањима људи који пате и непоколебљиво се трудили да им се на том путу помогне у ублажавању патње, проналажењу смисла, достојанственом одавању почасти и очувању успомене на њихове вољене. Просторија у којој су се окупљали сваке друге недјеље претворила се у храм у којем су проналазили утјеху, сигурност, подршку и добијали снагу и надахнуће да креирају ова дјела, дјела љубави која су данас свечано изложена.
Костићева наглашава да свака нестала особа има своју причу, има своју породицу и заједницу на коју утиче њено одсуство. Нестала особа није само број, то су људи коју су стварно постојали, који заслужују да буду пронађени и враћени својим породицама.
– Питање несталих није само проблем породица, оно се тиче свих нас. Породицама несталих потребни су наша емпатија, разумијевање и наша активна подршка. Вријеме је да сви будемо сложни и јединствени по овом питању и да док сат откуцава не остављамо породице да саме чекају на одговоре.
Начелница одјељења Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Љиљана Крстић у свом обраћању је рекла да иако је прошло више деценија од немилих догађаја које ови радови осликавају сјећање не промиче са временом.
– Чекања породица несталих су дуга, болна и незаустављива. Чекате и на истину и на правду. Ови радови су мале илустрације достојанства и поноса, надања. Трудићемо се да се свако нестало лице пронађе. То дугујемо вама, јер толико дуго чекате свој мир.
Извршна директорка Грађанских иницијатива Маја Стојановић је поручила да јој је изузетно тешко да говори испред чланова породица несталих и погинулих јер ју је рад са жртвама научио да им се ништа не говори, да се оне само слушају.
– Људи који су некога изгубили у рату су групе људи који имају најмање мржње у себи, увијек се највише залажете да се ником не понови оно што се вама десило. Да бисмо остварили правду за жртве потребна је истина о томе шта се десило, и правда да одговарају они који су те злочине починили. Трећа ствар је наћи обештећења тим породицама. Нису у питању само финансије него моменат препознавања од стране сваке државе учеснице шта се то десило.
Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић каже да иза сваке слике стоји огромна туга и бол које породице достојанствено носе.
– Овим радовима породице апелују на надлежне и јавност да је крајње вријеме да се болна неизвијесност отклони и врати сваком несталом лицу идентитет. Овом приликом морам да подсјетим да наше Удружење окупља све породице које су изгубиле најмилије без обзира да ли се још увијек воде као нестали или су сахрањени. Важно нам је да својим активностима сви заједно његујемо културу сјећања и незаборав.
Ђукићева наглашава да су слике штампали на банерима и тиме је учинили „путујућом” с циљем да је што већи број људи види и захвалила се сви партнерима на реализацији ове изложбе.
Народни појац Светлана Спајић извела је двије нумере Што ова гора на божур мирише и Пије вино стотину ајдука. Нада Бодирога је прочитала пјесму Слика у оку коју је посветила својим родитељима. Програм је водила шармантна Јована Марић.
Изложби су присуствовали и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Лав Григорије Пајкић народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, сарадник државног секретара Михаило Јањић и предсједник Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
Текст и фото: Драгана Бокун
