У Београду промовисана збирка пјесама Срђана Н. Чомића Између земље и неба

У оквиру књижевно-умјетничког пројекта Реч у времену Срђан Н. Чомић промовисао је 28. марта у Галерији 73 своју прву збирку поезије Између земље и неба. Чомић је рођени Дубровчанин, који је живио у Билећи и Требињу. За сва три града вежу га посебне емоције које је преточио и у стихове својих пјесама. Поред пјесама испуњених родољубивим мотивима, Чомић је са читаоцима подијелио и неке своје личне емоције и размишљања.

Ова промоција је била својеврсни разговор модератора Неђе Ћиће Стојановића и самог аутора гдје Стојановић каже да када је први пут видио Срђана Н. Чомића одмах је препознао у њему огромну енергију.

– Упознао сам младог човјека пуног љубави, човјека који воли све људе, све српско, а своју Херцеговину посебном љубављу. Упознао сам човјека који воли лијепу ријеч, поезију, пјесму, човјека који воли самог себе, што је добро, јер ко не воли себе не може вољети ни друге. Упознао сам човјека од ријечи, од жеље, од амбиције, човјека ствараоца. Он је књигу пјесама Између земље и неба уткао љубав према свему ономе што највише воли.

Није случајност да је боја корица Чомићеве збирке управо тиркизна, како је рекао Требишњица повезује његова три града Дубровник, Билећу и Требиње.

– Требишњица се касније преточила 60-их година у највећу једну хидроакумулацију на Балкану, то је Билећко језеро које има прелијепу тиркизну боју и коју сам ставио на корице моје књиге.

Са писањем поезије је почео у средњој школи,  али никада није имао времена да обједини пјесме у збирку. Међутим, појава короне га је нагнала уз подршку супруге Драгане и сина Вука да прионе на посао како би своје мисли и осјећања укоричио.

Стојановић наводи да Чомићеве пјесме немају истовјетни прецизно дефинисан ритам, али да је управо драж у тој необичности структуре пјесме, у њеној слободи преламања.

– И то је оно што поезији Срђана Н. Чомића даје особиту специфичност и оригиналност и заинтригира наша поетска чула, јача нашу знатижељу да дубље пониремо у бит и смисленост његових стихова. Занимљива је тематика ауторових пјесама. Он пјева о градовима, планинама, предјелима, о мору, дрвећу, људима, манастирима и то тако да нас упознаје са њиховим знаменитостима, особеностима и карактеристикама. На тај начин он уводи едукативну компоненту у своју поезију што доприноси позитивној комплексности његовог дјела.

Пишући такве стихове мотив аутора је да то не остане заборављено.

– Једноставно ја никада у животу нисам био на Косову, али сам имао потребу да напишем пјесме о Косову. Немам никакве везе ни са Книном ни са Крајином, али сам исто такође имао потребу да напишем о нашем страдалом и мученичком народу који је доживио егзодус и патњу у Крајини. Тако да није само тематика Херцеговина, тематика је Србија и наш велики вожд Карађорђе. Једноставно нешто што мора да буде записано кроз вијекове, типичан синоним нашег српства и православља да остане забиљежено. Националиста значи вољети своју нацију изнад свега, али поштовати друге нације и народе. Тако да ја моју нацију и мој народ српски волим изнад свега и то је мој дуг мом народу, дио моје збирке који се зове „Писма отаџбини“.

Други дио књиге Писма животу инспирисана су ријечима патријарха Павла: „Будимо људи”.

– Будимо људи је највећи лијек, тако да у овом брзом времену транзиције, глобализације двадесет првог вијека, једноставно бити човјек је велики епитет и велика награда и треба сваким даном да се трудимо да будемо људи, да будемо људи према најситнијим стварима у животу до оних најкрупнијих животних ствари и питања, и између свега осталога шта смо то, ако људи нисмо.

Промоцији су присуствовали директор КБЦ Звездара проф. др Петар Сворцан, замјеник председника ГО Звездара Драгана Ђурић, помоћник председника ГО Гроцка Драгана Старчевић, представник БК компаније (Браћа Карић) Дејан Старчевић, предсједник Кјокуншикаи федерације Србије Славко Симоновић, директорица култне Галерије 73, која ове године слави пола вијека постојања,  Мирела Пудар, Миле Шапић представник Савеза Срба из региона, представници Удружења Билећана у Србији и представници Удружења Требињаца у Србији.

Једини српски глумац који је глумио у једном од филмова о Џејмс Бонду, Херцеговац Милорад Капор овом приликом је прочитао пјесму Херцеговина.

У програму су још учествовали пјесникиња Јока Милошевић, пјесник Миливоје Мишо Рупић, Вук Чомић.

Музичка пратња Тања и Мишо Шикман.

Сви заинтересовани могу књигу купити у Лагуна књижарама по промотивним цијенама.

О ПИСЦУ:

Срђан Н. Чомић је рођен 14. 7. 1984. године у Дубровнику. Средњу медицниску школу је завршио у Требињу. А потом уписује и завршава Високу Медицинску школу струковних студија  – општег смјера.

Још од ране младости показује интересовање за књижевним стваралаштвом. Ово му је прва збирка поезије којом се обраћа читаоцу са помјешаним опусом личних и родољубивих емоција.

Живи у Београду, стално је запослен од 2010. године у Клиничко-болничком центру Звездара, на клиничком одјељењу онко-хематологије.

Низ година се бави синдикалним радом, а тренутно је потпредсједник Заједнице синдиката Србије Јединство, при КБЦ Звездара.

Један је од оснивача и активни члан Завичајног клуба Билећана у Србији, гдје је и члан Управног одбора. Учесник је разних хуманитарних акција широм Србије и Републике Српске.

У слободно вријеме, поред поезије, воли природу, животиње и све људе добре воље.

Ожењен је Драганом, са којом има сина Вука.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун