Патријарх Порфирије служио прву литургију у Саборном храму у Загребу послије земљотреса

Патријарх српски је, након служења Свете архијерејске литургије на Преображење Господње, рекао да је овај храм, посвећен овом великом празнику, уређен и статички утврђен од темеља до крова да се може у њему служити литургија, иако има још доста посла.

Његова светост је у бесједи рекао да је до сада два километра челика уграђено, а храм је читав обложен специјалном кабловском масом која додатно утврђује зидове.

– Иако још има доста посла, храм је статички сигуран и може, а молимо се Богу да до тога не дође, поднијети и много веће ударе. Остаје још да се изнутра до краја уреди живопис и да се спољна зидна пластика врати у свој првобитни изглед. Сигуран сам да смо због тога сви данас радосни“, рекао је патријарх Порфирије.

Поводом Преображења, српски патријарх је рекао да није случајно што се данас први пут послије земљотреса служи литургија у овом храму, јер је Преображење прије свега слава овог храма, пренио је црквени Радио „Словољубве“.

„Храм је посвећен Преображењу Господњем. Храм и јесте мјесто у које треба да се сабирамо, скупљамо, не да бисмо рјешавали, прије свега и примарно, било какве локалне или глобалне проблеме од овога свијета, без обзира којој области човјековог живота припадају – рекао је патријарх.

Патријарх српски је навео да се „у храму сабира и баш због тога да се преображава, да се расте у Христу, у врлини, добру, љубави, да духовно бива све већи и већи, да се уподобљава Христу“.

Патријарх је подсјетио да се, према Јеванђељу, на празник Преображења Господ успео на гору Тавор и преобразио у свјетлост такву да ученици нису могли да гледају у њега.

У том догађају на гори Таворској, приликом Преображења Христовог, чуо се, подсјећа патријарх, глас Бога Оца – „Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи, њега слушајте“.

– Присуство двојице пророка у овом догађају било је свједочење да је Христос тај који је Месија, да је он спаситељ и да је он дошао у свијет да буде карика између тварног и нетварног, између пролазног и непролазног. У њему је и једно и друго присутно, јер он је и Бог и човјек – Богочовјек – додао је патријарх.