Почаст страдалима на Мехином стању

ВЕЛИКА КЛАДУША – Представници српске заједнице Карловачке жупаније у недјељу су у Великој Кладуши у Босни и Херцеговини одали почаст за око 5000 страдалих Срба које су усташе масакрирали у неколико дана крајем јула и почетком августа 1941. године. Жртве су биле са ширег подручја јужног дијела Кордуна и из сјеверозападне БиХ. У делегацији српске заједнице Карловачке жупаније били су српски дожупан Дејан Михајловић, предсједник Вијећа српске националне мањине Карловачке жупаније Илија Матијевић и нови начелник опћине Крњак Перица Матијевић. Домаћин овогодишње комеморације је био савјетник начелника опћине Велика Кладуша Рефко Табаковић. У православној цркви Светог Георгија у Великој Кладуши свету литургију и парастос за жртве служио је Милош Црепуља, парох из Блатне код Новог Града. Црква је била прво од четири мјеста гдје је масакр извршен. Делегација је заједно с домаћинима упалила свијеће и положила вијенце и на преостала три стратишта, код споменика у некадашњим протутенковским рововима старојугославенске војске уз поток који је ту природна граница са Хрватском. Ти огромни ровови требали су спријечити надирање њемачких тенкова, али су их усташе искористиле за масовне гробнице.

Мехино стање налази се на тромеђи Велике Кладуше у БиХ и града Слуња и опћине Војнић у Хрватској, а окружено је с више села. Ту је југославенска војска уочи Другог свјетског рата изградила армирано-бетонска утврђења, протупјешадијске и протутенковске ровове. Утврђење се састојало од три солидно грађена армирано-бетонска објекта. Први објект удаљен је од Велике Кладуше око један километар, а од Балчинова моста на ријеци Глини око 20 метара. Дужина рова је била око 700 метара. Сматра се да је ту убијено и закопано око 4100 жртава, мушкараца, жена и дјеце. Сви страдали на Мехином стању најприје су страховито мучени, а потом чекићима, крамповима, ножевима и пушкама дотучени. Планове за та убиства израдило је у Загребу половицом јула 1941. Равнатељство за јавни ред и сигурност, а на Кордун је из Загреба послана специјална јединица усташа-емиграната којима је командирао познати злочинац Витал Баљак. Из Загреба је уочи масовних злочина дошао и злочинац Божидар Церовски, замјеник Равнатељства за јавни ред и сигурност и организатор злочина у Ивановић јарку у опћини Крњак гдје је убијено 380 Срба крајем јула. На другом мјесту, у другом рову, убијено је око 400 људи те на трећем око 300. О злочину је писао Ђуро Затезало у књизи „Котар Војнић у НОР-у“, а описан је и у књизи „Хронологија догађаја на Кордуну 1941. године“ аутора Петра Пепе Зинајића, једног од организатора устанка.