Положај Срба у Федерацији БиХ: Српска села без струје, воде, путева, продавнице, амбуланте…
Није случајно изабрано српско село Липа, у ФБиХ, као уточиште за мигранте, док данас мјештани села Липа своје уточиште траже по свијету. Једини гарант за опстанак Срба у ФБиХ јесте подршка Српске и Србије…
Колико је заиста тежак положај Срба повратника у Федерацију БиХ, свједоче њихова села која немају путева, струје, воде, мобилне мреже, продавнице и амбуланте, рекао је Срни делегат у Дому народа Парламента ФБиХ, Горан Броћета.
“Српска повратничка села у Федерацији, у појединим општинама гдје су Срби мањина, свједоче о неправди и неравноправности народа у БиХ”, навео је Броћета.
Он је објаснио, да су Дејтонским мировним споразумом појединим српским општинама “отета” села и припојена другим општинама, па чак и кантонима.
“Села око Дрвара и Босанског Грахова су припала Бихаћу, од кога су удаљени готово 100 километара, у тим селима нема воде, струје, путне инфраструктуре, па чак ни мреже за мобилни телефон. Та села су постала мета напада миграната, а становиштво је препуштено само себи, чекајући да се, благо речено, власти смилују и пруже им подршку на кашичици, као и до сада”, нагласио је Броћета.
Према његовим ријечима, о неконститутивности народа говори и неизучавање српског језика у школама, у Гламочу.
“Српска дјеца ни ове године у Гламочу неће учити матерњи језик, самим тим је угрожен опстанак Срба у тој општини”, рекао је Броћета.
Заборављени од свих су и Срби повратници у селима око Ливна.
“Вјековно српско гнијездо Срба је у селима испод Динаре, већином старији повратници у најближу здравствену установу путују до Ливна, удаљеног око 30 километара. Путеви су лоши и уништени, а локалне власти апсолутно не обраћају пажњу на оне који су се вратили на своја необновљена и порушена огњишта”, рекао је Броћета.
Према његовим ријечима, положај Срба и у Унско-санском кантону је јако тежак.
“Мигрантска криза је на врхунцу управо у Унско-санском кантону. Није случајно изабрано српско село Липа, као уточиште за мигранте, док данас мјештани села Липа своје уточиште траже по свијету и не могу се вратити својим кућама, јер су им прве комшије народи из азијских земаља”, каже Броћета.
Он је поручио, да је потребно да власти у БиХ обрате пажњу на српске повратнике у ФБиХ.
“Овом приликом позивам институције БиХ да обрате пажњу на Србе повратнике, да им се створе услови за живот достојан човјека, да се обезбиједи сигуран живот и мир, јер су повратници исказали велику храброст што су се и вратили, тамо гдје очигледно нису добро дошли”, рекао је Броћета.
Према његовим ријечима, Србима повратницима једина нада за опстанак јесте помоћ Републике Српске и Србије, која је, како Броћета каже, до сада и једина била присутна у животима повратника у Федерацији БиХ.
Парох ливањски, Предраг Црепуља, рекао је Срни да је данас тешко бити Србин у Ливну.
“Повратничка српска села на подручју Ливна су порушена, путеви наизграђени, куће необновљене, нема струје, мобилне мреже, продавнице. Здравствена заштита је јако лоша”, рекао је парох Црепуља.
Он је додао да, упркос томе, у српском селу Губин, надомак Ливна се гради црквено-народни конак, чија је вриједнист око 200.000 КМ.
Парох ливањски је навео да се конак гради уз помоћ личних средстава парохијана Губинске парохије и уз помоћ Српске и Србије.
О тешком повратничком животу на подручју општине Босанско Грахово, у разговору за Срну прича мјештанин села Доњи Тишковац, Јово Владушић.
“Немамо струје, мој десетогодишни син Драган је једино дијете у селу. Свакодневно 17 километара путује у школу, у Грахову. Поред сталних наших проблема, појавили су се и проблеми са мигрантима, којима је наше село постало рута, којом покушавају прећи у Хрватску”, прича Владушић, али не крије радост што је на свом, у забаченом српском селу, на самој граници са Хрватском.
Повратнички живот за Србе је тежак и у општини Гламоч.
И ове године, српска дјеца у гламочким школама не изучавају матерњи-српски језик, што је потврдио за Срну начелник те општине, Небојша Радивојша.
Предсједник Удружења “Повратници” из Унско-санског кантона, Немања Давидовић, рекао је Срни да је Србима јако тешко у овом кантону.
“Недостаје искрених представника, који би се борили за права повратника. Лоши су услови живота, лоша путна инфраструктура, катастрофална економска ситуација, лоши услови за школовање и напредак младог становништва и непостојање сарадње Срба и Бошњака је само дио стварног живота овог кантона”, рекао је Давидовић.
Он је истакао, да је мигрантска криза у Унско-санском кантону тренутно највећи безбједносни проблем свих грађана, укључујући Србе повратнике.
“Мигрантска криза представља тренутно највећи проблем, поготово за власнике земље око кампа у српском селу Липа, која је угрожена проширењем”, коментарише Давидовић.
Упркос лошим условима живота повратника у западнокрајишке општине, Србија и Српска несебично помажу у очувању вјековних српских гнијезда, а Дрвар је примјер тога.
У изјави за Срну, начелница општине Дрвар, Душица Рунић, рекла је да се у Дрвару асфалтирају путеви, изграђује канализациона мрежа, ради на постављању саобраћајних знакова.
“Захваљујући Србији и Републици Српској, ми стварамо боље услове за живот свих грађана. Предсједник Србије, Александар Вучић и српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик, показују да мисле на нас и на сваког Србина гдје год да живи”, рекла је Рунићева.
Извор: ТСД
