Поносни Личанин, Жељко Граовац истрчао око 730 маратона и полумаратона
Требало би нам много времена, и исписаних редова када бисмо хтјели да набројимо колико је успјешних Крајишника и Крајишкиња у спорту. Што оних који су рођени у Крајини, што оних који су поријеклом из тих крајева. Борбени, упорни, вриједни и издржиљиви. Да је то тако, потврдио нам је и наш саговорник Жељко Граовац, маратонац, Личанин и виши спортски атлетски и кондициони тренер. Истрчао је око 730 маратона и полумаратона, за 30 година у 11 држава. Тренутно је члан Хајдук маратон тима из Куле, а каже да се увјерио да је сваки четврти маратонац у Србији Крајишник или му је бар један од родитеља са тих простора.
Ко је Жељко Граовац?
Рођен је у Госпићу. Основну школу је завршио у Врепцу, а Средњу економску и електротехничку у Госпићу и Личком Осику. До 1991. године био је један од омладинских лидера у опћини Госпић и на територији Лике. Од 1993. до 1995. године био је предсједник Мјесне заједнице Павловац и ванстраначки одборник за Вребац, Завође и Павловац у Скупштини опћине Грачац. Трагичне 1995. године са породицом одлази у Колут, али се тамо кратко задржавају и већ 1996. долази у Београд.
Почео је тренирати у АК Црвена звезда и успјешно је учествовао у тркама на дуже дистанце у Србији и земљама у окружењу. Спортску академију је завршио 2001. године као један од најбољих студената, стекавши звање вишег спортског тренера за атлетику и физичку припрему.
Факултет за менаџмент у спорту завршио је 2008. године, након чега је са звањем дипломираног менаџера у спорту на стручној пракси био у Бриселу, а у Марбељи у Шпанији годину дана тренирао и кондиционо припремао спортисте.
Као атлетски тренер и шеф стручног штаба радио је у АК Нови Београд – Ушће и АК Маратон мира Видовдан.
– Истрчао сам до сада око 730 маратона и полумаратона. Најдужа дистанца до сада ми је била око 111 километара на Фрушкој гори. Најкраћа је око 2, 3 км, као што је трка Николе Тесле, која се одржава у част његовог рођења 1856 метара, и тај број симболизује годину његовог рођења. Та трка се одржава на стадиону ОФК Београд, 10. јула, на дан рођења Николе Тесле.
Истрчати маратон захтјева не само физичку, него и психичку спремност.
– То је борба са самим собом. Човјек који је ментално јак може се одлучити на тако нешто. До 10 километара се и може истрчати на неку свјежину и ентузијазам. Све преко тога постаје снага воље и ума.
Оно на шта је посебно поносан је што су тркачи као једна шира породица.
– Када имамо такмичење једни другима дајемо подршку. Сада је систем праћења тркача толико напредовао да има мало простора да се скраћује дистанца јер свако има свој чип, на којем се прати његово кретање.
Имао је велику жељу да учествује на маратону у Атини, мјесту гдје је почела историја олимпизма.
– Тамо је одржан тај чувени први маратон који је јавио побједу Грка над Персијанцима. То је мјесто почетка спорта и олимпизма. Било је то дивно искуство, учествовало је преко 200 земаља учесница, преко 28.000 учесника. Са свих седам континената. Самим тим конкуренција је велика.
Прошле године је учествовао на 100. јубиларном маратону у Кошицама, на најстаријем маратону у Европи.
– Било је то дивно искуство, трчао сам полумаратон. Било је преко 10.000 људи. За сада још нисам учествовао ни на једној трци ТОП 6, шест најчувенијих свјетских маратона. Они су много скупи. Три су у Америци: Бостон, Чикаго, Њујорк, у Европи је у Берлину и Лондону и Токио у Јапану. Чак сам имао и понуду од наших људи који живе у Лондону да ми финансирају учешће на том маратону из жеље да њихов земљак, Србин, Личанин учествује на том маратону.
Колико је важна исхрана и која је то храна која се преферира код атлетичара и маратонаца?
– Многи избјегавају месо, неки га уопште не једу. Доста њих једе само оно што расте изнад земље и није термички обрађено. Међутим, ајде ти једном Динарцу одузми месо. Ми смо традиционално навикли да конзумирамо много меса. Или да ми сада умјесто крушке, јабуке или шљиве једемо манго. Тако да бих ја ипак сугерисао двије трећине воће и поврће, а једна трећина остало.
Граовац има статус интернационалног атлетског судије. До сада је судио на свим такмичењима осим Олимпијских игара, на Свјетском првенству у кросу, Свјетском у дворани, Универзијади, на европским, балканским и државним првенствима…
– Пекао сам занат од нашег маратонца Недељка Тодоровића, по мајци такође Личанина. Код суђења је коцентрација врло битна. Дуго сам у тим водама тако да већину такмичара познајем, и процијеним фаворита. Судим када стигнем, једном трчим, други пут судим…
Посебно су му драге трке у мањим мјестима, које он назива „трке са душом”. На таквим тркама стиче пријатеље, упознају се међусобно, имају времена за дружење. Упознају нове градове, села. Културу у тим срединама, менталитет људи.
Каже да га многи питају до када ће да трчи, а он на то има одговор „док ме ноге носе”. Оне га поведу и у обиласке завичаја, па је водио туре и на Плитвичка језера.
– Ишли смо наравно и на Плитвички маратон, одсјели смо код наших људи у Кореници и Језерцу. Претходни дан обишли би Музеј и родну кућу Николе Тесле и Цркву Светих Петра и Павла гдје је службовао Теслин отац. Тада су се увјерили да се у вези са Николом Теслом префикс српски избјегава гдје год може.
Жељкови спортски успјеси изузетан су примјер младима како љубав према спорту и снага воље побјеђују.
– Спорт је добар за здравље, тренирајући производимо хормон среће, социјализујемо се. Колико је важно да се дјеца и млади баве спортом, толико је и битно да се и одрасли рекреирају и своје свакодневне егзистенцијалне бриге вјежбајући избаце из себе – рекао је Граовац посебно наглашавајући да је тренутно врло популарно нордијско ходање.
Поред љубави према спорту, свакако је важно поменути и његову љубав према Лици, његовом завичају.
Активно са својим пријатељима и земљацима учествује у обнови Врепца и чувене Српске народне читаонице и књижнице, као и промовисању Лике и Личана. Такође, био је један од судија на Личком вишебоју у Колуту гдје се чувају старе традиционалне крајишке игре.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: приватна архива
