Посета Краља Александра и Краљице Марије Црној Гори и Далмацији 1925.
Приликом прославе преноса Његошевих остатака са Цетиња у гробницу на Ловћену 1925. краљ Александар и краљица Марија посетили су Црну Гору и Далмацију.
Дуж целог пута уз народ срдачно су их дочекивали соколи. Са своје стране краљ је свуда указивао највећу пажњу соколима. При уласку у Подгорицу соколи и соколице стајали су уз почасну чету и краљ је међу првима поздравио соколе. Исто је било у Даниловграду, где је краљ даровао друштву 3.000 динара. Кад је краљ аутом пролазио кроз Никшићко поље соколска деца су држала шпалир. Краљ је два пута заустављао аутомобил и силазио међу мале соколе и соколице. На уласку у Цетиње соколи су држали стражу и свуда први учествовали на свечаностима. Првог дана боравка краља и краљице приредили су код касарне јавну вежбу, којој је са великим интересовањем присуствовао краљ. (1)
Соколско друштво на Цетињу приредило је 22 септембра 1925. јавну вежбу којој су присуствовали краљ, краљица и влада. На вежбалишту се слегла маса народа, која је дочекала соколе, који су предвођени музиком Зетске дивизијске области, корпоративно наступили на вежбалишту. Прво је наступио мушки подмладак са ритмичком вежбом „Мале птице”. Били су награђени бурним аплаузом публике. Женски нараштај извео је вежбе луковима, а мушки нараштај вежбе штаповима. Затим мушки нараштај је извео скупине. Тада су дошли краљ и краљица. Музика је свирала химну, народ поздравио бурним „Живјели” а соколи су их поздравили са трократним „Здраво”. Чланице су извеле симболичне просте вежбе, а чланови „Деветку” од Лотског. Дисциплина код вежби је била узорна. (2)
Исто тако су их дочекали соколи у Бару, Вирпазару и Будви. (3)
У Котору адмирал бокељске морнарице Радоњичић, соколи, добровољци, представници которских друштава са народом Котора дочекали су краља. (4)
Краљ Александар прегледао је 1925. у Тивту поморски арсенал, а затим у Ђеновићима морнаричке команде међу којима и хидроавионску станицу. Краљ је присуствовао вежбама ратне морнарице. Краљевски пар посетио је манастир Савину код Херцег Новог и положио венац на Савински споменик, подигнут стрељаним Бокељима 1924. године. (5)
Марица Аполонио је као учитељица српске школе у Шибенику, због свог родољубља страдала по аустриским затворима и логорима за време Првог светског рата. После рата била је учитељица на Зеленици. Приликом посете краља Александра и краљице Марије Боки Которској 1925. њен син, седмогодишњи ученик Александар Аполонио предао је краљу Александру ловор венац. При том је изговорио ове речи : „И ако смо мали, у срцу нам стоји, да су наши дједи крв за Великог Ти оца лили, а та је иста крвца и у нашој жили. Живите за нас, умријет ћемо за Вас!“ Краљ је занесен загрлио малога, и зажелео да остане покрај њега све до његововог поласка. У дубровачком листу „Слога” истицало се да је учитељицу, мајку детета почастио одужим разговором, распитујући се за тамошње прилике и потребе народа. (6)
Поводом доласка краља Александра на Приморје 1925. у дубровачком листу „Слога“ изашао је поздрав од Риста Ј. Шуковића у коме се истицало: „Са гордог и поносног Ловћена, тог славног и пјесмом опјеваног дома и уточишта соколова и јунака, силазиш у питомо Приморје, на обале плавог Јадрана, да по први пут обиђеш Твоје вјерне синове и земље, за чије ослобођење пролила се потоцима крв … јунака и витезова. Међу толиким градовима, варошима и селима, која се међусобно натјечу, да Те што свечаније дочекају јесте … град Дубровник. У овом малом граду, који се поноси дочеком својим Цар Душана Силног, дочекива Тебе и … један вод, … преживљелих у прошлим ратовима, а који су се борили добровољно … за ослобођење овог бисер Града на Приморју и уједињење …“. (7)
Краљевски пар је 27. септембра 1925. ушао у Дубровник кроз врата од Пила, окружен почасном стражом Жупљана, у њиховим богатим народним ношњама. О посети је написано : „Док су краљ и краљица пролазили преко Страдуна, са свих прозора је као киша падало на њих цвеће, … Дубровачке госпе са прозора палача махале су марамицама …“. По Страдуну били су поређани с једне и друге стране соколи и соколице, мали извидници, ђаци стручне школе, поморске академије и Конављани у богатим народним ношњама извезеним златом.(8) Народна женска задруга учествовала је у свечаностима приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Соколи, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …). Краљ Александар даровао је Народној Женској Задрузи и Соколима по 5.000 динара. (9)
У Цавтат је дошло мноштво света из Конавала да дочека краљевски пар. Цело место било је искићено, а испред цркве св. Николе подигнут је славолук. Званична посета била је отказана. Преко 500 излетника укрцало се на пароброд „Затон“ да у Дубровнику виде краљевски пар. Кад је брод био код острва Супетра, сусрео се са моторним чамцем на коме је био краљевски пар. Излетници су препознали краља и краљицу и стадоше поздрављати клицањем и махањем. Брод је окренуо према Цавтату. Опазивши чамац ратне морнарице, слушајући звиждук „Затона“ и његов повратак, неки се сетише у Цавтату шта би то могло бити, те се раширила вест „Краљ долази“. Краљ и краљица су се искрцали пред славолуком крај цркве Матице, где се већ било окупило доста народа, а краљевски пар праћен од чете домаћих коњаника упути се ка Маузолеју Рачића. Стала су звонити звона, пуцати мужари, народ се са свих страна окупио, излетници су се са „Затона“ искрцали и разврстали по обали, да дочекају краљевски пар. На повратку из Маузолеја краљевски пар се зауставио код „Цавтајске Удруге Пчелица“, где им је учитељица Јелка Миш показала богату збирку народних везова. Кад су дошли на обалу народ их је бурно поздравио, а краљ сав раздраган уђе међу народ и са многима од њих се руковао. Код Фрањевачке цркве укрцао се у дворски ауто да крене према Дубровнику. Код славолука поздравио је краљевски пар дон Ђуро Кречак, жупник Ћилипа. Бурно поздрављен од свог народа дворски ауто праћен од 20 коњаника одјурио је пут Дубровника. Кад је дворски ауто прошао празан пут Цавтата многи су се у Жупи досјетили, да ће се краљевски пар повратити из Цавтата преко Жупе. У листу „Народна Свијест“ истакли су: „Тај глас окупи на главну цесту и старо и младо и кад су се Н.Н.В.В. враћала народ их је свечано поздрављао поклицима, махањем рубаца обасипљући ауто цвијећем. Н.В. Краљ се је зауставио у Плату, Млинима и Чибачи и разговарао са народом.“(10)
После Дубровника краљевски пар посетио је острва Корчулу, Хвар и град Сплит. Кад је краљ Александар пролазио Далмацијом 1925. свуда је показивао своју наклоност соколима. Соколима из Велелуке обећао је заставу. Друштво а и сав народ спремао се да освећење заставе обави 16 августа 1926. (11) Соколи у Велалуци су 1926. развили заставу, коју им је поклонио краљ Александар. На прослави је учествовало соколство сплитске и мостарске жупе, као и сав околни народ. Застави је кумовао делегат краља бивши министар Бианкини. Током свечаности било је више говора од којих се народу највише свиђао говор делегата министра војног пуковника Пилетића, којег је народ на раменима носио по месту. После подне је одржана јавна вежба којој је суделовало до пет хиљада народа. (12)
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
-
„Соколство и краљев пут кроз Црну Гору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 211;
-
Франо Жиц, „Соколско друштво на Цетињу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, 1925, бр. 11 и 12, стр. 240;
-
„Соколство и краљев пут кроз Црну Гору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 211;
-
Небојша Рашо, „Уједињење Боке са Србијом 1918”, Херцег-Нови 2006, стр. 104;
-
Даница-Каћа Чоловић, Срђан Чоловић, „Марија Карађорђевић краљица мајка”, Архив Србије, Београд 2001, стр. 59; М, „Краљ Ујединитељ и морнарица”, „Јадранска Стража”, Сплит, новембар 1934, стр. 486-487;
-
„Још један патриотски говор при дочеку Њих. Величанстава у Боки Которској”. „Слога“, Дубровник, 19 децембра 1925, бр. 21, стр. 1;
-
Ристо Ј. Шуковић, свештеник–добровољац, „Ваше Величанство, Ратни Друже!“, „Слога“, Дубровник, 25. септембра 1925, бр. 15, стр. 2;
-
Станислав Краков, „Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје“, „Алманах Јадранске Страже за 1926“, Београд 1926, стр. 82, 111; Јован П. Поповић, „Краљ Александар у Црној Гори 1925 године“, Београд 2003, стр. 197, 200, 204, 219, 223;
-
„Распоред корпорација при дочеку“, „Narodna svijest“, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља“, „Narodna Svijest“, Дубровник, 1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2;
-
„Narodna Svijest“, Дубровник, 1. октобра 1925, бр. 40, стр. 2;
-
„Краљев дар Соколима на Корчули”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март-април 1926, бр. 3 и 4, стр. 66;
-
„Развиће соколског барјака Велалука-Корчула”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар-новембар 1926, бр. 10 и 11, стр. 216;
Извор: Слободна Херцеговина