АКТУЕЛНО:

Поводом 75. годишњице побједе над фашизмом, Руси посјетили српско-руска спомен обиљежја

ПРОМОЦИЈА ПРИЈАТЕЉСТВА РУСКОГ И СРПСКОГ НАРОДА

 

Српско одељење Међународног јавног Фонда јединства православних народа и удружење сународника и пријатеља Русије „САЈУЗ“ из Београда, предвођено Наталијом Коцев, у сарадњи са више удружења Руса у Републици Србији, КСИОЦ „Тесла“ и другим српским удружењима, која његују и чувају успомене на Други свјетски рат, 17. и 18. октобра, организовало је, поводом 75 година побједе над фашизмом, ауто-караван под називом „НАПРЕД В ПОБЕДЕ“. Том приликом посјетили су више спомен костурница палих бораца НОВЈ и Црвене армије страдалих током 1944. и 1945. године, али и споменике српским војницима из Првог свјетског рата.

Представници наведених удружења посјетили су Меморијални комплекс  на Космају (Сопот), Спомен обиљежје „Пети пук“ (Ваљево), споменик посвећен Дану устанка у Белој Цркви и костурницу у крипти Храма Вазнесења Господњег у Крупњу, Спомен комплекс „Сремски фронт“ (Шид), Спомен обиљежје „Слобода“ на Иришком венцу (Ириг), Меморијални комплекс „Батинска битка“ (Сомбор) и Спомен обиљежје палим борцима у Апатину, гдје су их, на свакој од ових дестинација,  дочекали највиши представници општинских власти и СУБНОР-а.

КОСМАЈ ОБИЉЕЖЈЕ ОТПОРА ОКУПАТОРУ

Непосредно по окупљању, караван је кренуо ка Сопоту, тачније ка Космају. Код споменика Космајском партизанском одреду по магловитом времену, госте су дочекали Предсједник градске општине Сопот Живорад Милосављевић, замјеник предсједника Владан Лукић, чланови вијећа општине Сопот, као и предсједник и секретар УБНОР-а Сопот.

Живорад Милосављевић, у свом говору, је истакао да му је изузетно драго што је прва станица овог каравана баш на Космају, додајући да оваквим акцијама организатори и сви они који је подржавају, прије свих, руска амбасада, промовишу пријатељство руског и српског народа.

Скупу се обратио и први секретар Руске амбасаде у Београду Игор Киселјов  ријечима да не треба дозволити другима да ревидирају историју која спаја ова два братска народа. Овдје, као и касније приликом сваког обиласка, у име организатора, на срдачном пријему захвалила се Наталија Коцев, а о споменику је нешто више говорио проф. Петар Росић.

Након полагања вијенаца, заједничког снимка и неформалног разговора домаћина и гостију, пут је настављен ка следећој дестинацији-Ваљеву, једном од најстаријих градских насеља у Србији. У Спомен-парку погинулима у Другом свјетском рату које се налази на Петом пуку, поред „вјечне ватре“ гости из Русије и представници домаћина, су положили вијенце и цвијеће.

Жртвама рата су почаст одали предсједница Скупштине града Ваљева др Снежана Ракић и замјеник предсједника Виктор Мићић, поштоваоци тековина Другог свјетског рата, а окупљенима се обратио предсједник СУБНОР-а Ваљево Рајко Милинковић. Подсјетио је да је током Другог свјетског рата из ваљевског краја погинуло 2790 бораца, и да је овај крај дао 18 народних хероја.

Милинковић је истакао да су велики допринос за ослобађање овог града (15. септембар 1944. године) дали и борци Црвене армије и да се у име свих антифашиста Ваљева и овом приликом захваљује њиховим потомцима, као и људима из каравана који слиједе славну традицију својих војника.

Управо о једном од руских војника који је погинуо и сахрањен у Ваљеву 1944. године, Ивану Назаровичу Прошину је говорила Зорица Јеремић Шевић из Историјског архива у Ваљеву. Покренута је иницијатива да један спoмен парк у Ваљеву носи име овог погинулог црвеноармејца. По завршетку званичног дијела програма, гости су отишли на ручак, а након тога упутили су се према устаничкој Белој Цркви и Крупњу.

СЛОБОДАРСКА РАЂЕВИНА И У I И II СВЈЕТСКОМ РАТУ

На непуних сат времена вожње од Ваљева налази се Бела Црква, устаничко мјесто у Србији. Делегацију домаћина је предводио предсједник Скупштине општине Крупањ Зоран Зарић, а о детаљима устанка и о споменичком комплексу говорио је Радован Ристановић  из Туристичко-спортске организације Крупањ.

Ристановић је подсјетио на детаље устанка 7. јула 1941. године на вјерски празник Ивањдан, када су револуционари Жикица Јовановић Шпанац, др Миша Пантић и Чеда Милосављевић, позвали народ на устанак против окупатора. Дошло је до сукоба са жандарима, који је трачично завршен по снаге, који су по ријечима Ристановића представљали оружану силу окупаторског режима. У име Скупштине општине Крупањ, гостима се на доласку захвалио њен предсједник Зоран Зарић, а осим о устанку 1941. године, говорио је и о слободарским тежњама народа Рађевине кроз вијекове.

Посебно је истакао допринос у Првом свјетском рату, не само народа овог краја, већ читаве Србије. Позвао је госте да оду до цркве Вазнесења Господњег у Крупњу гдје се у њеној крипти налази спомен костурница погунилих на Мачковом камену када је преко 12  хиљада српских војника избачено из строја у Првом свјетском рату, а већина њих је била из Подунавља.

Са задовољством гости су то прихватили, обишли Крупањ и тамошњу цркву и то је на њих оставило упечатљив утисак. Караван се по том упутио ка Моровићу, гдје је било предвиђено ноћење, а успут је посјећена и спомен костурница у Текеришу посвећена изгинулим борцима у чувеној Церској бици (16-19. августа 1914. године) коју је на Видовдан 1928. године открио краљ Александар.

ПРОБОЈ СРЕМСКОГ ФРОНТА СКУПО ПЛАЋЕН ЖИВОТИМА БОРАЦА

Другог дана обиласка, госте из Русије на Спомен – обиљежју „Сремски фронт“ дочекали су предсједник општине Шид Зоран Семеновић са сарадницима, као и представници општинског одбора СУБНОР-а.

Том приликом, представници локалне власти и СУБНОР-а Шид, заједно са гостима из Русије, положили су вијенце и одали почаст жртвама Другог свјетског рата.
О палим борцима, њиховој жртви за слободу као и великом доприносу Србије у борби против фашизма говорио је Зоран Семеновић. У свом обраћању истакао да је рововска битка на Сремском фронту трајала 145 дана у најтежим временским условима, да је у њој учествовало 250 хиљада војника и да је био велики број жртава на једној и на другој страни.

Семеновић је навео да су 12. априла заједничке снаге НОВЈ и Црвене армије,  успјеле да пробију Сремски фронт, а недуго затим је цијела Европа ослобођена од фашизма. Зато ова велика побједа мора заувијек да остане записана и морамо да поштујемо све оне који су положили животе за слободу. Само на Сремском фронту погинуло је преко 13 хиљада бораца НОВЈ и 1100 припадника Црвене армије. Морамо нашим потомцима стално да говоримо о томе, јер да је друга страна побједила, ко зна на шта би данас свијет личио, закључио је Семеновић.

Предвођени водичем, гости су обишли спомен комплекс, упознали се са многим појединостима ове битке, уписали у књигу утисака, да би на крају направили заједничку фотографију.

На преласку из Срема у Бачку, ауто-караван са руским пријатељима, зауставио се на Иришком вијенцу, код споменика „Слобода“ који представља симбол борбе против фашизма у Другом свјетском рату људи са обе стране Фрушке горе.

Предсједник СУБНОР-а Рума Томислав Милић, који је заједно са секретаром ове организације Предрагом Вукмирићем, дочекао госте, у пригодном говору истакао је да је Фрушка гора била највеће стјециште партизана у вријеме Другог свјетског рата у Војводини. Поред овог монументалног споменика, Фрушка гора има низ обиљежја која подсјећају на тековине Другог свјетског рата, навео је Милић.

Говорећи о споменику „Слобода“, Милић је истакао да је откривен давне 1951. године, а да је његова локација с разлогом одабрана како би се обелиск, симбол слободе и отпора, могао видјети са свих прилаза Иришком вијенцу. На крају Милић се захвалио руској делегацији на интересовању не само за ово спомен обиљежје, већ за све оно што су обишли и што још планирају да обиђу током њихове посјете.

БАТИНСКА БИТКА СТРАТЕШКИ ЈЕДНА ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ

Караван је истог дана посјетио и Спомен музеј Батинске битке, где су им домаћини били чланови Градског вијећа града Сомбора Сава Дојић и Мирослав Ковачић, као и предсједник Градског одбора СУБНОР-а Петар Грабеж.

Домаћини су истакли да је ово највећа битка по броју снага учесника, интензитету борби и стратешком значају у току читавог Другог свјетског рата на подручју Југославије. У бици код Батине погинуло је 1.885 војника. Губици Црвене армије били 1.237 погинулих бораца и официра, а 648 погинулих било је из редова НОВЈ.

Гости су положили вијенац и тако одали почаст погинулим ослободиоцима учесницима у Батинској бици, обишли музејску поставку, да би након тога караван кренуо ка Апатину.

Непосредно по доласку у Апатин, положени су вијенци на спомен-обиљежје погинулим црвеноармејцима. Вијенце су положили представници локалне самоуправе, СУБНОР-а, Резервних војних старјешина, као и представници руског каравана. Испред општине Апатин присутнима се обратио Радован Ђукић, замјеник предсједника општине Апатин пожеливши им добродошлицу.

-Наше културно насљеђе, али и наша обавеза је да очувамо добру традицију да се сјећамо жртава Народно-ослободилачке војске Југославије и Црвене армије, као и Дана побједе над фашизмом и Дана ослобођења Апатина. Надам се да ћемо и убудуће одржавати добре пријатељске односе са руским народом,какве смо имали и до сада, рекао је, између осталог Радован Ђукић, замјеник предсједника општине Апатин.

Предсједник СУБНОР-а Апатин Драча Стево, поријеклом Личанин од Удбине, уосталом као и већина становника овог највећег „личког града“ још из времена бивше Југославије, истакао је да је овдје и велики број чланова СУБНОР-а дошао да се види са руским пријатељима што довољно говори о значају овог сусрета.

Споменик испред којег је положено цвијеће и вијенци подигнут је давне 1947. године, а занимљиво је да се са једне његове стране налази грб Совјетског савеза, а на руском језику пише да се народ Апатина захваљује борцима Црвене армије за све оно што су дали за слободу овог града, а неки од њих и оно највредније, своје животе. На крају, Драча се захвалио гостима, али и локалној самоуправи која увијек пронађе времена и начина да помогне у обнови спомен обиљежја на простору Апатина.

И овдје се присутнима у име организатора захвалила Наталија Коцев, организаторка путовања, а о њеним утисцима са овог путовања нешто више можете прочитати у оквиру испод текста. Ово је уједно била и посљедња дестинација, руског ауто-каравана, а његови учесници су прошетали Апатином и посјетили тамошњу цркву, да би се потом након краћег окрепљења упутили ка Београду.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

 

This is box title

НАТАЛИЈА КОЦЕВ: НЕ ДОЗВОЛИМО РЕВИДИРАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Испред Српског одељења Међународног јавног Фонда јединства православних народа и удружења сународника и пријатеља Русије „САЈУЗ“ из Београда, сваком од домаћина који су дочекали овај ауто караван захвалила се Наталија Коцев. Истакла је да се ова акција спроводи у сарадњи са координационим Савјетом руских сународника који живе у Србији и уз подршку Амбасаде Руске федерације, Руског дома у Београду, Националне мањине Руског националног Савјета, као и српских удружења која његују и чувају успомене на Други свјетски рат.

– Искрено речено за нас Русе који живимо овдје у Србији ово све је ново. Читали смо доста и гледали филмове, али оно што можемо да видимо уживо то је нешто фасцинантно. Одушевило нас је и како се комплекси одржавају. Ми покушавамо да нашу омладину држимо заинтересовану за тај дио прошлости. Ако омладина не зна шта се десило пре 75 година онда о чему да говоримо. Ви знате да данас многи покушавају да пониште ту историју, да је окрену другачије, а ми Руси и ви Срби поносимо се том побједом. На крају крајева, руски и српски народ заједно су ослободили овај свијет од фашизма пре 75 година што је за нас јако битно. Као Рускиња, која живи дуго у Србији, захвална сам што је српски народ јако осјећајан, има велико срце, прихвата нас Русе и чува успомене на руске борце.

Наталија Коцев је дала и низ интервјуа локалним медијима у којима је истакла значај 75 година побједе над фашизмом, као и братски однос српског и руског народа, што ће свакако допринијети бољој информисаности. Навела је да постоје неки који би ревидирали историју и све оно што се догађало прије 75, односно 76 година на овим просторима. Управо зато служе овакве акције  да подсјете на истину и славне дане српске и руске историје, нагласила је Наталија Коцев.

 

 

This is box title

 

РАЈКО КЕСИЋ КСИОЦ „ТЕСЛА“: МИСИЈА ЈЕ НАДМАШИЛА МОЈА ОЧЕКИВАЊА

Један од организатора са српске стране био је Рајко Кесић испред КСИОЦ „Тесла“ Београд, са којим је организаторка овог пута Наталија Коцев интензивно сарађивала око плана обиласка локација. Пут је требало да буде организован у мају мјесецу, али је одгођен због короне за октобар, чиме се поклопио са 76 година ослобођења највећег броја градова у Србији.

По завршетку ауто-каравана Кесић није крио задовољство што је био његов учесник, а истакао је да му је изузетно драго што су овако замишљену мисију успјешно привели крају. Кесић сматра да је била веома успјешна и да чак превазилази његова очекивања. Навео је да му је драго што је стекао нека нова пријатељства на овом путу, да је нека стара потврдио, и да користи прилику како би се у име КСИОЦ „Тесла“ захвалио, прије свих, Наталији Коцев и Кирилу Боршчеву који су дали иницијативу за реализацију ове акције. Посебно истичући допринос Наталије Коцев, Кесић јој је у то име предао књигу, такође учесника овог каравана,  Жељка Дробца Бувца „Грачачке приче“.

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар